Регион

ГРУБОРИ, СЕЛО КОЈЕ НЕ ПОСТОЈИ: Данас надомак Книна обележавање страдања Срба, убијених 1995. пред Туђманов долазак

25. 08. 2020. у 08:32

МЕСТО Грубори у долини Плавно изнад Книна више не постоји, није означено ни на картама, нити може да се нађе на "Гуглу". Остале су само разрушене и запаљене куће Срба који су ту некада живели. Празна су и друга села око Книна.

ГРУБОРИ, СЕЛО КОЈЕ НЕ ПОСТОЈИ: Данас надомак Книна обележавање страдања Срба, убијених 1995. пред Туђманов долазак

Баш у Груборима, где су 25. августа 1995. припадници хрватске специјалне полиције МУП-а починили злочин убивши петоро српских цивила, три мушкарца и две жене, данас ће први пут на комеморацији бити и Срби и Хрвати. У Груборе долази хрватски председник Зоран Милановић и двојица потпредседника хрватске владе, Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић.

У Груборе такође долази и изасланик председника Србије Александра Вучића за питање несталих Веран Матић, као и представници невладиних организација из Србије.

Двадесет и пет година после масакра српских цивила у Груборима оно мало Срба који су остали, већином стараца, има своју поруку.

- Све што се догађало никада неће моћи да се заборави, али време је да кренемо даље - каже Милојко Пенић, који дане проводи у близини Книна.

Остају сећања на злочин за који још увек нико није кажњен, када су специјалци убили Ђуру Карановића (45) и чланове породице Грубор - Милоша (80), Јову (65), Марију (90) Милку (51) 25. августа 1995. године током операције "Олуја обруч". Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије јуче је подсетила да њихово убиство представља типичан пример злодела над Србима након "Олује".

Све се то догађало непосредно пре него што је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман возом требало да дође у Книн. Мештани Грубора молили су припаднике УН да их евакуишу пре доласка хрватских снага, бојећи се за животе, али то се није догодило. Касније ће представник УН Едвард Флајн на суђењу у Хагу генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу посведочити да је наговарао мештане да остану. Чермак му је потврдио да су људи убијени "у ратним акцијама", јер су по њему Грубори били "четничко упориште". Обећао је истрагу, али до ње није дошло.

Акцију су водили припадници антитерористичке јединице из Лучког, а касније се сазнало да су лажирани извештаји и искривљени подаци о акцији која је однела животе српских цивила. Злочини су се наставили и наредних дана, па су у Рамљанима запаљене многе српске куће.

Двојица командира специјалне полиције ослобођена су на суду, а још један је пронађен мртав пре него је суђење завршено. Његова мајка је тврдила да је убијен јер је желео да открије истину о злочину у Груборима.

СРБА СВЕ МАЊЕ

У СРПСКИМ селима у долини Плавно пре деведесетих година прошлог века живело је око 2.200 Срба, а сада их је око 140. Остали су старци, млади су отишли и не враћају се, јер посла једноставно нема ни за кога.