ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ: Како су се мењали називи улица у Хрватској, БИХ и Црној Гори
ЗАГРЕБАЧКИ Вечерњи лист, подстакнут најавом заменика градоначелника Горана Весића да ће се променити имена улица у Београду названа по местима у државама бивше Југославије, истражио је каква је ситуација са именима улица у Хрватској, БиХ и Црној Гори.
Лист наводи да Србија по називима улица и даље живи у доба "братства и јединства" на шта су указивали српски медији још 2013. године, истичући да је тада у градовима у Србији било 16 загребачких, 50 сарајевских, 17 љубљанских, 24 скопске и 20 подгоричких улица.
Те 2013. године било је и пет хрватских, 27 македонских, три словеначке, 34 црногорске, 48 босанских, али и 218 улица маршала Тита.
Званичници и интелектуалци Србије били су подељени, неки су сматрали да то није проблем, а други су позивали на преименовања улица, позивајући се на "реципроцитет", јер је, наводи се, Београдска улица постојала тада, а и сада, само у главним градовима Македоније и Црне Горе.
Годину дана касније, Београд је Загребачку улицу променио у Улицу Коче Поповића, а седам година након тих расправа, улице Београда масовније ће мењати називе, њих 120 које имају називе везане за Хрватску, а готово 30 година од распада СФРЈ нестаће и неки од 400 назива који су у главном граду Србије везани за Босну и Херцеговину и Словенију.
"И стварно, Београд и други српски називи нису популарни у називима улица и тргова бивших југословенских република. Београдску улицу имају само Скопље и Подгорица, а у Загребу је она 1990. преименована у Ковачићеву, а касније у Улицу кнеза Вишеслава. Загребачку улицу и даље имају Љубљана, Подгорица, Сарајево и Скопље", пише Вечерњи лист.
Љубљанска улица још увек је присутна у свим главним градовима бивших југословенских република, а Сарајевска улица је у Загребу, Београду и Подгорици, док је у Љубљани обећана 2016. године, али још је нема.
Подгоричка улица, због назива Титоградска пре распада СФРЈ, само је у Београду и у неким мањим местима попут, рецимо, Бањалуке, али Титоградска улица и даље постоји у неким градовима у Србији, попут Суботице.
У Хрватској су називи улица масовно мењани почетком 90-их нестанком бројних назива везаних уз НОБ, али и Србе, међутим, Тито није тако масовно мицан, па је и данас у подоста хрватских места.
Како се наводи, нису ни сва српска места избачена из назива улица хрватских градова, попут Загреба где је почетком 90-их промењено око 500 назива улица и тргова, али и даље је задржао неке називе са подручја Србије, претежно војвођанске.
Тако на пример, у Загребу и данас постоје Алибунарска, Апатинска, Земунска, Петроварадинска, Бачка, Сомборска, Суботичка, Румска, Сланкаменска, као и Фрушкогорска улица.
Много је и босанскохерцеговачких назива, па је ту и даље Бањалучка улица, Горажданска, Крешевска, Травничка, Игманска, Мајевичка итд.
И Осијек има Суботичку, али и Сремску улицу, док је Новосадска улица у Ретковцима.
Промене имена улица у Црној Гори настају средином 2000-их, кад ова република постаје самостална, али и даље има улица названих по старим називима из бивших република.
У Скопљу се 90-их променило свега 40-ак улица, што је ступило на снагу 2012. године због политичких несугласица и одлуке Уставног суда, али тада крећу и масовније промене имена улица.
У Београду прве веће промене настају након 2000. године, али Загребачка улица нестаје тек 2014, кад се мења назив око 200 улица. У БиХ је то мало различито, па је Сарајево променило 40 одсто назива после 2000. године, Бањалука 1997. 60 одсто, а хрватски део Мостара у још већем постотку.
Вечерњи наводи да је у бившој СФРЈ била популарна Далматинска улица, која је и данас у Подгорици и Марибору.
У Подгорици и даље постоје Книнска, Плитвичка, Требињска, Бохињска улица, у Љубљани је и даље Новосадска, док Љубљанску улицу имају и Осијек и Вуковар.
Нови Сад има Далматинску, тик до Булевара Европе, а и даље је у том граду и Вардарска, Јабланичка, Космајска, Дубровачка, Бањалучка, Славонска, Зетска.
Једно истраживање из 2009. године показало је како је у хрватским градовима највише улица названо по Задру, а чак 177 широм Европе.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (7)