КРВАВИ УСТАШКИ ПИР: Навршиле се 33 године од масакра над 13 резервиста на Коранском мосту

НАВРШИЛЕ су се 33 године од масакра 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, који су починили хрватска полиција и "зенге".

Сахрана септембар 1991.Фото Веритас

Документационо-информациони центар "Веритас" је подсетио да су хрватске снаге 21. септембра 1991. године зауставиле два војна камиона ЈНА у којима су се превозили припадници активног и резервеног састава из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", који су после преговора и обећања да ће бити пуштени, одложили оружје.

Након што су предали оружје, једна група углавном активних припадника ЈНА одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника Срба, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спроведена је пешке преко Коранског моста.

На мосту су униформисана лица са фантомкама на главама починила крвави пир над резервистима, 13 њих су ликвидирали, тако што су неке од њих заклали, а већину убили хицима из аутоматског оружја.

Тројица су успела да се спасу соком са моста, а један од њих је био тешко повређен. Четврти је у току ноћи, такође са тешким повредама, успео да се извуче испод мртвих сабораца.

То је био један од првих ратних злочина почињених у рату деведесетих година прошлог века над припадницима ЈНА.

За овај злочин је у мају 1992. године започео кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда Хрватске којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Хрватско правосуђе се у те 23 године "прославило" са укупно седам пресуда истом човеку за исто кривично дело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

Иако изведени докази указују на то да су у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовала најмање три лица и да се пуцало из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава када је реч о проширењу оптужбе на остале.

Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да је сам побио војнике, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му на крају нису поверовали ни Врховни ни Уставни суд Хрватске, навели су из "Веритаса".

У априлу 2016. године, осуђени ратни злочинац Храстов отишао је на служење остатка казне, са које је, након што је одслужио две године и 10 месеци затвора, пуштен на условни отпуст.

Хрватска држава је за "грех" Храстова породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 1,6 милиона евра, износ који је држави требало да рефундира осуђени ратни злочинац.

Међутим, држава је тај дуг Храстову опростила.

Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао "икона бранитеља и симбол домовинског рата", који је на 30 година од злочина добио и мурал у граду у којем је починио злочин.

Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског већа, добио име по специјалној јединици полиције "Гром", чији је припадник био и Храстов.

(СРНА)

Препоручујемо

Регион

0 1

СРБИ ПРОТЕРАНИ И УБИЈЕНИ: Запаљено 35 цркава и манастира, а после 29 година нико није осуђен

14. 09. 2024. у 17:00

Политика

0 0

ШЕШЕЉ СЕ ВАНРЕДНО УКЉУЧИО У ПРОГРАМ: Споменуо Бају Малог Книнџу, па очитао буквицу властима у Загребу

18. 09. 2024. у 23:59

Регион

0 4

СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ ПОНОВО УХАПШЕН: Хрватска полиција има нови разлог

18. 09. 2024. у 16:57

Регион

0 3

МИЛАНОВИЋ: Већина наших пензионера живи у сиромаштву

17. 09. 2024. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације