ЗАГРЕБ ИЗБОРИ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ: Невероватно слаба излазност у Хрватској за Евроизборе
ХРВАТИ и Словенци бирају нове посланике у Европском парламенту, с тим што Хрвати за разлику од Словенаца нису превише заинтересовани за крајњи исход.
Кампања у обе државе настале након распада Југославије и које су ушле у Европску унију биле су досадне, без правог садржаја, а све се сводило на унутрашње борбе левице и деснице. У Хрватској у којој су недавно одржани избори за парламент занимање грађана готово да није постојало, а место европског посланика у перцепцији грађана је изузетно добро плаћено, без пуно рада и обавеза.
Истовремено, Хрвати више не желе да експериментишу и да у Брисел пошаљу разне чудаке, ексцентрике и евроскептике, а према предвиђањима већину посланичких места могли би да поделе владајући ХДЗ и главна опозициона странка СДП. За дванаест места у Европском парламенту конкуришу и странке Можемо, Мост и Домовински покрет, а излазност на европске изборе у Хрватској је традиционално врло ниска, испод 30 одсто, што је случај и у "дежели". У Словенији се водила битка између левих и либералних странака које подржава премијер Роберт Голоб и првака словеначке деснице Јанеза Јанше.
- У Европи желимо људе који верују у темељне вредности Европске уније, али који не шире лажи и страх - поручује Голоб, док Јанша каже да ће се на изборима одлучивати о даљем путу словеначке демократије.
Кампања се и у Словенији и у Хрватској највише водила преко друштвених мрежа, јер је тако и најјефтиније, иако су велике странке у Хрватској потрошиле стотине хиљада евра и за друге видове пропаганде. Поруке преко плаката биле су традиционалне, за разлику од оних које су се виделе на плакатима либералног блока у којем је и СДСС у Хрватској, који увек изненади атрактивним начином представљања бирачима. Симпатизери Јанеза Јанше добили су у своје поштанске сандучиће писмо насловљено именом где лидер деснице моли да се његови ставови пренесу бар петорици познаника.
Чак 25 листа са 300 кандидата
БИРАЛИШТА у Хрватској и Словенији на изборима за Европски парламент отворена су јуче у 7.00 сати ујутру, а словеначки бирачи су се изјашњавали и на три саветодавна референдума. Нешто више од 3,7 милиона бирача одлучивало је о 12 хрватских посланика који ће идућих пет година представљати земљу у ЕП. На гласачком листићу налазило се 25 листа са именима 300 кандидата, а већина листи, њих 23, су страначке, док су две са независним кандидатима. За девет посланичких места у ЕП на 11 листа борило се 12 странака из Словеније. Бирачи у Словенији изјашњавали су се јуче и о помоћи при добровољном престанку живота, о преференцијалном гласању на изборима за парламент и о употреби канабиса у медицинске сврхе и личној употреби канабиса.
Словенци имају различите погледе према имигрантима. Премијер Голоб и странке које га подржавају упозоравају на десни популизам у односу на имиграциону политику Европске уније, а Јанша тражи да Брисел коригује и заоштри став према имигрантима. У Хрватској та тема није била у фокусу странака, иако су се чули захтеви да војска буде на хрватским источним границама, што актуелна влада одбија. Словенци су пред изборе признали Палестину, што су странке левице поздравиле, а у Хрватској таква иницијатива не постоји, а хрватски десни центар пре свега ХДЗ, безрезервно подржава Урсулу фон дер Лајен за други мандат на челу Европске комисије.
У европским медијима стално се спомиње могућност да хрватски премијер Андреј Пленковић настави каријеру на једном виђенијем месту у европској администрацији, што он не жели да коментарише. Амбиције у европској политици има и бивши словеначки председник Борут Пахор, али су мале шансе да хрватски и словеначки политичари после избора добију значајније функције у Бриселу.
- Утисак је да Европски парламент ионако не доноси никакве одлуке битне за будућност и да је у већини случајева место где треба збринути бивше, ислужене националне политичаре за плату од 8.000 евра и разне додатке који досежу још 4.000 евра. Зато нема ни интереса у Словенији и Хрватској за изборе - сматра аналитичар Славко Лежаја, док Божо Скоко замера што није било више расправа о будућности и ефикасности Европске уније што је и резултат да грађани заправо мало знају како функционише ЕУ.
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)