ЗАГРЕБ СКРИВА ПАЦКЕ ЕВРОПЕ ЗБОГ ЋИРИЛИЦЕ: Хрватска јавност није обавештена о опсежним критикама СЕ о српском језику

О ОДЛУЦИ Савета Европе да Загреб не чини довољно да се користи језик и писмо српске националне мањине, хрватска јавност није ни сазнала.

Архива

Наиме, иако је бивша шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић главни секретар Савета Европе (СЕ), о критици директно упућеној Хрватској није известио ниједан медиј, иако се помно прати рад европских институција кад се критикују комшије.

Савет Европе је констатовао да треба промовисати свест о српском језику и култури као саставном делу културне баштине Хрватске, што подразумева и коришћење ћирилице у школама и у медијима. То јасно упозорење долази у тренутку када је један од предводника антићириличне кампање у Вуковару Иван Пенава постао потпредседник Хрватског сабора, а за годину дана биће и потпредседник хрватске владе. За његовог градоначелничког мандата у Вуковару разбијане су ћириличне табле, а сам је поцепао ћирилични Статут Вуковара. А сад су на ред дошле загребачке "Новости" који део текстова објављују на хрватском и латиници, а део на српском и ћирилици, али и то смета хрватској крајњој десници.

Савет Европе констатује да треба предузети одлучне кораке у промовисању поштивања, разумевања и толеранције у односу на српски језик у Хрватској, пре свега ојачати употребу српског језика и писма у локалним срединама. На 60 страница детаљно је анализизан однос према српском језику и ћирилици и другим језицима и писмима националних мањина, па су донете Препоруке за тренутну акцију и хитно се позива да се промени или допуни деловање према мањинском језику.

Препоручује се хрватској власти да се придржава свих обавеза према Европској повељи о регионалним и мањинским језицима Савета Европе и констатује да много онога на шта се и у прошлости упозоравало није испуњено. Чак се констатује погоршање у промовисању српског језика, с тим да Срби у Хрватској не могу локалним властима да пишу ћирилицом и добију одговор на српском језику и писму.

После пописа становништва ослабљен је положај српског језика у Вуковару и Доњим Кукурузиштима, па ћирилица више није у равноправној званичној употреби. Али, Комитет стручњака за Европску повељу позива да се предузму мере како би мањински језици били равноправно коришћени. "На темељу расположивих информација то није случај са српским", директно се констатује и подсећа да се мањински језици користе у образовању, али су ограничени у јавној управи и на јавној телевизији.

Удара на ћирилицу било је у Хрватској много, од тога да је проглашена "убицом" и "агресорским писмом", да би Српско народно веће у кампањама наглашавало "слова нису крива", но њихови су плакати били ишарани порукама мржње. Није много помогло што је СНВ наглашавао да је уласком Бугарске у ЕУ ћирилица постала једно од званичних писама, а однос према ћирилици није био добар ни у 23 општине у којима је на основу уставног закона омогућена двојезичност.

Тако су, бар на папиру, отворена врата за ћирилицу у Крњаку, Војнићу, Доњем Лапцу, Удбини, Ердуту, Двору, Кистањама, Трпињи, Негославцима, Грачацу, Плашком и другима, али у пракси то се не спроводи. У Удбини су постављене ћириличне табле, али су убрзо украдене, град Врбовско је ускладио статут, али то што у њему пише није примењено. Ћириличне табле нису постављене ни у Доњим Кукурузарима, а општине и градови немају печат са мањинским писмом. Али, боље је стање у Истри са италијанским језиком, јер се постављају двојезичне табле и у Поречу, Умагу, Ровињу и Новиграду, где то по закону није обавезно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације