ХРВАТИ СЕ ОБРАДОВАЛИ ЛАЖНОМ ЧЛАНКУ О ЈАСЕНОВЦУ: Неподношљива лакоћа дисторзије Холокауста и геноцида у хрватском јавном простору

Ловро Краљ, историчар, докторант на Централ Еуропеан Университy у Будимпешти/Бечу, који се бави историјом фашизма, Холокауста и геноцида у Централној и Југоисточној Европи и Емил Кјерте, историчар, докторант на Кларк Универзитету, који докторску дисертацију пише о историји Јасеновца, објавили су текст као одговор Давиду Голдману, који је жестоко искритиковао др Иву Голдстеина, а ми вам га преносимо у целости.

Фото: Књига "Концентрациони логор Јасеновац ", Антун Милетић, у издању "Гамбит" Јагодина

Овај случај биће уписан као једна од најмрачнијих страница уређивачке политике у подручју суочавања с прошлошћу Холокауста и геноцида у НДХ.

Да Република Хрватска има један од највећих проблема с историјским ревизионизмом у Еуропској унији, и није новост. Међутим, догађаји у последњих неколико дана откривају да се дисторзија Холокауста и геноцида против Срба не налази искључиво на периферији медијске и академске заједнице већ се убрзано шири „маинстреамом“.

Утицајни Јерусалем Пост 15. августа 2021. објавио је чланак „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати одмах“. Текст се убрзо проширио медијским простором, те је пренесен од стране многих „маинстреам“ портала попут индеx.хр, вецерњи.хр, отворено.хр,  ослобођење.ба, радиосарајево.ба и многих других.

Чак су и саборски заступници попут Марка Милановића Литре, представника Хрватских суверениста, искористили чланак како би утврдили да Јерусалем Пост „раскринкава све лажи и обмане српско-југославенског медијског првоборца и модерног хероја југоносталгичарских удруга и политичких истомишљеника, Иве Голдстеина.“ И виши научни сарадник с Хрватског института за историју, Марио Јареб, поздравио је текст у Јерусалем Посту јер „отвара могућност трезног и на изворима утемељеног истраживања јасеновачке проблематике“, пише "фактограф.хр".

Када би се радило о озбиљном чланку који проблематизује „исмевање Холокауста“ као што наслов имплицира, тада би се ангажман медија, политичке и академске сцене могао поздравити. Међутим, овај случај ће бити уписан као једна од најмрачнијих страница хрватске уређивачке и новинарске политике у подручју политике сећања и суочавања с прошлошћу Холокауста и геноцида у НДХ.

Пре свега ради се о тешком неуспеху „гатекеепера,“ односно уредника и новинара да верифицирају кредибилитет аутора и садржај текста који се пласира у јавност. Аутор чланка, „Давид Голдман“, представљен је читаоцима Јерусалем Поста као „аустралијски писац, слободни новинар и директор странице тхеголдманрепорт.орг“.

„Голдманова“ страница уопште није доступна јавности и нисмо јој могли приступити посљедњих дана. Име власника домене је скривено, док је адреса регистрирана у Торонту. Фејсбук и Твитер профил на „Голдманово“ име направљени су по први пут 4. маја 2020. године. Делатници Музеја жртава геноцида упозоравају да постоје индиције да је „Голдман“ вероватно добро осмишљени, али и измишљени, дигитални идентитет у сврху пласирања негативног ревизионизма и дисторзије Холокауста. У сваком случају, „Голдман“ нема никаквих стручних референци у подручју историје Холокауста и геноцида у НДХ - наводи "Фактограф.хр".

Јерусалем Пост, као и други медији који су пренели вест, дозволили су да у медијском простору „Давид Голдман“ тешко критикује Голдстеина, оптужује га за „антисемитизам и само-мржњу“.

Свој напад на Голдстеина, „Голдман“ конструише око реченице коју је овај наводно изрекао у емисији Недељом у 2, 2018. године. У цитираној реченици, „Голдман“ наводи да је Голдстеин рекао да је „у априлу 1945., Хитлер авионским путем послао специјалне машине у Јасеновац. Те машине користиле су се за уништење костију које су преостале“.

Међутим, Голдстеин је погрешно цитиран и нико из Јерусалем Поста, али ни из других медија који су пренели вест, није верификовао ради ли се о исправном цитату. Голдстеин у емисији говори:

- Почетком априла 1945., непосредно пред крај рата […] Филиповић Мајсторовић, дакле онај бивши фрањевац ког је фрањевачки ред изгнао из чланства 1941/2., је најбоље знао те гробнице. Он је ишао у Цхелмно код нациста упознати се како се уништавају лешеви. Чак су довели машине које уништавају кости. И они су 194[5]., дакле почетком априла, једно 500-600 логораша је радило на уништавању, систематски на уништавању лешева. Једним делом су они били спаљивани на решеткама, и онда би се тај пепео враћао у гробнице. Другим делом су кости, које су нашли, односно ископали уништавали у тим машинама.

Дакле, Голдстеин нигде не спомиње „летење,“ „авионе,“ „Хитлера,“ нити „специјалне“ дробилице као што му „Голдман“ импутира. Голдман наводи да су Голдстеинове тврдње „фантазија која је задња ствар која тренутно треба Жидовима“. Тиме је „Голдман“ свео читаву каријеру Иве Голдстеина, која се састоји од приближно стотину научних радова или књига, на свега једну неисправно цитирану реченицу [2]. „Голдман“ инсистира да у Јасеновцу није страдало више од „неколико хиљада људи“ те темељи свој закључак на томе да не постоје форензички докази, у смислу посмртних остатака жртава, који би оправдали службени поименични попис Јасеновачког спомен подручја (ЈУСП) према којем је у логору страдало барем 83,145 особа.

Шта нам говоре историјски извори?

Кључни аргумент на који се ослања „Голдман,“ али и многи други хрватски ревизионисти, негационисти и дисторзионисти јесте питање материјалних остатака жртава страдалих у јасеновачком логору. Често игноришу чињеницу да постоји читав низ доказа да су усташе пред крај рата, као и сами нацисти, предузели читав низ радњи како би избрисали трагове својих злочина почињених током Другог светског рата.

Од 6. до 20. априла 1945., усташе у Јасеновцу натерали су затворенике да ископају остатке жртава које су убијене у претходним годинама. О томе говоре историчари Дејан Мотл и Ђорђе Миховиловић:

- Усташе су од логораша оформили радне групе са задатком да у Доњој Градини траже и откопавају претходне гробнице из којих су онда вадили и спаљивали посмртне остатке јасеновачких жртава. Испод ложишта направљених од железничких шина стављали су кокс. Затим су лешеве стављали на шине, поливали нафтом и потом све то палили. Пепео спаљених лешева су најчешће бацали у реку Саву или се загртао у земљу.

О наведеној тврдњи постоји низ архивских података који су потврђени од стране усташких починитеља геноцида, али и од самих жртава. Према исказу Љубомора Милоша, једног од усташких заповедника у логору Јасеновац:

- Око IV. месеца 1945. године, добио сам у Загребу налог од Лубурића, да заједно с натпоручником Шакићем отпутујем у Јасеновац, где би заједно са инжињером Пичилијем, извршио уништење свих трагова о извршеним масовним ликвидацијама, од првог дана па надаље […] по добијеној наредби нисам могао поступити, јер нисам знао где се налазе места масовних ликвидација. Ради овога, био је хитно позван у Јасеновац Мајсторовић-Филиповић, који је онда преузео на себе организирање уништења трагова.

Милош надаље спомиње:

- Ово уништење, обавило се на следећи начин: Око самих места постављена је јака стража, а онда су доведени здрави заробљеници из логора, а који су изкопавали љешине, те на једном одређеном месту их слагали, те помоћу бензина или нафте подпуно спалили. Ово сам лично видио, када сам једном приликом у друштву са пуковником Џалом обилазили те радове.

Према преживелом Јасеновачком логорашу, Јакову Финцију, затвореници су „ископали кости оних љешина, које су преко Саве биле закопане од 1941. па даље, те су их палили на ломачи. У томе нас је поткрепљивала чињеница што су усташе тих дана пребацивали преко Саве бачве бензина и нафте, те веће количине кокса, као и чињеница, што смо по диму, када би ветар дошао к нама, преко Саве осећали мирис изгорелих костију.“

Финци такође напомиње да су „гореле три огромне ломаче“.

Преживели логораш Wалтер Грüн такође спомиње да су усташе „тражили по логору старије гробаре и слали их са радним групама у Градину да им покажу где су углавном главна гробља досада убијених затвореника. У исту сврху доведен је у Јасеновац и стари кољач усташки надпоручник Пудић, који је знао за положаје тих старих рака. У Градину се је тада одвлачила сва нафта и траверзе из логора. Из тих траверза се поставио неки рост односно постављали су се ростови на које су се набацале ископане љешине полиле нафтом и тада палиле“.

Архивски извори стога јасно потврђују да је Голдстеинова тврдња о систематском уништавању тела убијених логораша тачна. Међутим, иако су у неким случајевима пронађени фрагменти оштећених костију у Градини, што би могло сугерисати да су били дробљени, нисмо успели пронаћи архивске изворе који би потврђивали Голдстеинову изјаву о „дробилицама“ које су кориштене у Јасеновцу. Будући да су нацисти користили дробилице костију, вероватно је да је Голдстеин интерпретирао да је могуће да су сличне методе кориштене и у Јасеновцу, иако за такву тврдњу немамо довољно архивских извора. У сваком случају, Голдстеинова тврдња о „дробилицама,“ била тачна или не, ни на који начин не доводи у питање чињеницу да постоје бројни архивски извори који упућују на систематско уништавање „форензичких доказа“ на којима инсистира „Голдман“. Чињеница је да „Голдманов“ критеријум да за сваку жртву која је убијена током Другог светског рата, мора уједно постојати и физички „форензички доказ“, односно леш, не би могао испунити нити Аусцхwитз, Цхелмно, Треблинка или Собибор где су спаљени остаци милион убијених Жидова и других нацистичких жртава - пише "Факрограф.хр".

Случај „Голдман“ указује да је проблем много ширих размера него се испрва чини!

Даље у тексту "Фактограф. хр" наводи:

- „Голдманова“ тврдња да је Јасеновац „проблематичан логор“ чија интеграција у историји Холокауста „дозвољава контаминацију историје Холокауста“ није само напад на Иву Голдстеина, већ на читаву научну, односно историоографску заједницу која се бави историјом Јасеновца, Холокауста и геноцида на подручју НДХ. Напад на Голдстеина, и прозивке за потицање „антисемитизма“ у служби су одвраћања и застрашивања свих историчара који се овом темом већ баве или се желе бавити у будућности. Тако је портал камењар.цом искористио „Голдманов“ чланак као повод да упути позив Голдстеину да почини суицид: „Да је такву оцену доживио иоле частан научник, више се никада не би појавио у јавности, а јако частан би се устрелио или неком другом методом заувек нестао из света у којем живе људи.“

Неподношљива је лакоћа којом су хрватски „маинстреам“ портали пренели оркестрирани ад хоминем напад на Голдстеина, без икакве верификације, критичке дистанце или коментара. Они су објавили делове „Голдмановог“ чланка без икаквог покушаја проблематизације, иако је чланак очигледно доводио у питање постојање Јасеновца као логора смрти. Иако би се оваква грешка у случају Јерусалем Поста могла објаснити мањком знања и контекста о историји НДХ, у случају хрватских уредника и портала оправдања нема. Уредници и новинари тиме су допринели легитимизацији „Голдманових“ тврдњи, а непосредно и тврдњи ревизиониста, негациониста и дисторзиониста Холокауста и геноцида у НДХ.

Брза реакција Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида, чији је одговор „Голдману“ објављен у Јерусалем Посту, резултирала је уклањањем „Голдмановог“ чланка.

Иако су неки портали објавили вест да је „Голдманов“ чланак уклоњен, ниједан се до сада није извинио својим читатељима за некритичко преношење лажних вести у којима се доводи у питање научна спознаје о историји Јасеновца, Холокауста и геноцида у НДХ. Надаље, портали који су лакоћом преносили лажне вести ничим нису указали на своју одговорност, нити су уверили јавност да су у стању предузети кораке како би спречили можебитне будуће покушаје ревизионизма.

Случај „Голдман“ стога указује на вишеслојни проблем у превенцији ширења негационизма и дисторзије Холокауста и геноцида у Републици Хрватској. Пре свега, у последње време стратегија ревизиониста усмерила се на дисторзију историје Холокауста уместо на негирање злочина у целости. Поткопавањем историје Јасеновца настоји се довести у питање читава геноцидна политика усташког режима. Фокус на ревизију Јасеновца указује на проблем политике сећања на Холокауст и геноцид против Срба у НДХ, а то је мањак комеморативних пракси усмерен на друга места страдања широм НДХ. Чињеница је да је мање од половине свих жидовских жртава у НДХ убијено у Јасеновцу; остали су убијени на бројним другим стратиштима која често остају заборављена у јавности. Готово стотину хиљада Срба убијено је широм НДХ пре него што је Јасеновац профункционисао као логор смрти. Искључиви фокус на Јасеновац као место страдања допушта ревизионистима фокус на једно место у нади да ће креирањем дезинформација о логору довести у питање све злочине у НДХ.

Интернатионал Холоцауст Ремемберанце Аллианце (ИХРА) наводи да је за успешну борбу против дисторзије Холокауста нужно 1) идентификовати и надзирати дисторзију Холокауста, 2) креирати програме едукације о дисторзији Холокауста у сврху едукације различитих друштвених група, 3) ојачати улогу меморијалних центара и музеја, те на крају 4) креирати стратегије превенције и едукације за ширу публику преко друштвених мрежа.

Случај „Голдман“ указује да у Хрватској готово ниједан од ова четири корака не функционише и није испуњен. Пре свега многи медији, али и неки припадници академске заједнице, нису успешно идентификовали „Голдманов“ чланак као дисторзионистички. Надаље, недостатак академске, истраживачке и едукативне инфраструктуре у Хрватској доводи у питање спремност институција, цивилног друштва, академије и медија у борби против дисторзије Холокауста и геноцида у НДХ.

Република Хрватска, на чијој је територији успостављен један од само тру потпуно фашистичких режима у европској историји, нема ни један истраживачки или едукативни центар посвећен историји фашизма [10]. Исто тако не постоји ниједан сличан центар или катедра посвећена историји Холокауста и геноцида, иако је уз Румунију и Немачку, НДХ једина земља у Европи која је аутономно покренула убијање властитих жидовских грађана на властитој територији.

Аргументи да Хрватској није потребна додатна инфраструктура за истраживање и едукацију о фашизму, Холокаусту и геноциду, јер се може обрадити кроз постојеће институте и програме, промашена је. На седам одсека за историју у Републици Хрватској, ни један не проводи систематско и континуирано образовање о студијама Холокауста, геноцида и фашизма као посебним темама. Према доступним информацијама, последњи докторат о Холокаусту у НДХ на хрватском Свеучилишту објављен је пре петнаест година.

Хрватска академија остаје изолована од главних токова међународних пројеката о Холокаусту. Рецентни пример је успостава Еуропеан Холоцауст Ресеарцх Инфраструцтуре (ЕХРИ), пројекта Еуропске уније који има за циљ ојачати европску мрежу истраживача Холокауста и геноцида. Ниједна хрватска институција није инволвирана у сарадњу с ЕХРИ. Надаље, Међународна заједница за компаративно истраживање фашизма (ЦОМФАС) међу готово 200 чланова нема ниједног који је запослен на иједној хрватској академској институцији. У Хрватској стога не постоји систем за истраживање и едукацију о историји фашизма, Холокауста и геноцида, а последично нема ни организираног система за борбу против ревизионизма и дисторзије. Док год је тако, неподношљива лакоћа ширења лажних вести наставће се. Стога нас не треба чудити да је случај „Голдман“ тек почетак инвазије ревизионизма и дисторзије у политички и медијски „маинстреам“ - закључује се у тексту "Фактографа.хр".

Препоручујемо

Друштво

5 6

„ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ“ СЕ ИЗВИНИО ЗБОГ ГОЛДМАНОВОГ ТЕКСТА: Не смемо дозволити да се историја ревидира да би одговарала националистичким интересима

23. 08. 2021. у 11:24

Црна Гора

4 2

ВРХОВНИ РАБИН БиХ: Александар Зековић омаловажио Холокауст, за негирање геноцида над Јеврејима треба кривично да одговара!

21. 08. 2021. у 18:36

Друштво

5 1

ОБРИСАНА СРАМОТА: "Џерузалем пост" уклонио текст у коме се тврди да је у Јасеновцу убијено свега између 2.500 и 4.500 људи

18. 08. 2021. у 11:25

Друштво

6 6

СВЕТ МОРА ДА ЗНА ИСТИНУ О ЈАСЕНОВЦУ: Српски историчар одговорио на лажи новинара - Срам да буде оне који преправљају историју!

18. 08. 2021. у 10:09

Политика

5 2

У ЈАСЕНОВЦУ УБИЈЕНО НАЈВИШЕ 4.500 ЉУДИ?! Сраман текст аустралијског писца у "Џерузалем посту" о игри геноцидног бинга Срба

17. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације