Регион

''ОЛУЈНА ДЕМОГРАФИЈА'' ПРАЗНИ СРПСКА СЕЛА: У Хрватској нема места у ком српског становништва има колико пре деведесетих година

09. 08. 2021. у 22:11

Свима је јасно да резултат пописа неће донети ништа осим потврде сазнања да је већина Срба протерана након "Олује", да их се мало вратило, и да због кризе млади и даље одлазе.

ОЛУЈНА ДЕМОГРАФИЈА ПРАЗНИ СРПСКА СЕЛА: У Хрватској нема места у ком српског становништва има колико пре деведесетих година

Остали су старци, многа села су потпуно напуштена и реално је очекивати да ће у будућности за Србе бити још тежа ситуација.

Загребачке "Новости" доносе детаље податке о "Олујној демографији", који показују катастрофално стање у местима у којима су увек у већини живели Срби. Тако је у Кореници, која се пре звала Титова Кореница, живело 88,5 одсто Срба и 2,8 одсто Хрвата, а пре десетак година је 77,2 одсто било Хрвата и 19,8 одсто Срба. Предвиђања указују да би их након овог пописа становништва могло да буде свега седам одсто! Ово мало што је остало нема посла, а старци животаре и не одлазе јер једноставно немају куда.

Исто је и у Доњем Лапцу, где није било лако ни са повратком Срба, а сада младих готово да и нема. У околним местима која су срушена након "Олује" вратило се мало Срба и то већином стараца.

По подацима које доносе "Новости", слично је и у Војнићу, Слуњу и Плашком, где су отерани Срби морали да продају своје куће у бесцење, а преполовљен је и број грађана српске националности. Већина индустрије не ради, погони су напуштени. У Војнићу су Срби и даље у већини, али то је далеко од бројки које су биле после Другог светског рата, па чак и после Олује.

Срби из тог краја најчешће одлазе на рад у Немачку, све више и у Ирску, а у њихове куће су после "Олује" насељени Хрвати из БиХ. Најкритичније је у Слуњу где је од око 5.000 Срба остало свега 500. Слично је и у околним местима где је број преполовљен, а негде је Срба и три до пет пута мање него пре. У Костајници, која се данас зове Хрватска Костајница број Срба је смањен чак за тринаест пута и од уверљиве већине постали су мањина. Вргинмост се данас зове Гвозд, а број Срба је знатно смањен, а тако је и у Петрињи и Глини, где је Срба три пута мање него пре десетак година. Као и у свим местима где су пре живели Срби нема посла, фабрике су напуштене, пољопривреда не обезбеђује нормалан живот.

МАЊЕ И У ЗАГРЕБУ

Иако је садашња хрватска власт, у којој су ХДЗ и СДСС коалициони партнери, покренула пројекте електрификације српских села и решавање водоводне мреже, услови за живот су и даље крајње лоши. Исто је и у Славонији, на југу Хрватске, али ни у Загребу није много боља ситуација, јер ће попис показати да је Срба мање него пре тридесетак и више година.

ЛОШЕ И НА БАНИЈИ

СПОРА обнова Баније после последњег земљотреса још више је закомпликовала живот преосталим Србима, а многи страхују да старци неће ни доживети да им се уреде куће. Живот у контејнерима није лак, па је питање колико ће и бројке са пописа становништва, бар када је реч о Банији, бити реалне, јер треба очекивати да Србе чека још један егзодус са ових простора.