Панорама

ШТА КРУЖИ ОКО ЗЕМЉЕ БРЗИНОМ СВЕТЛОСТИ? Научници имају нову теорију о Сунчевим олујама

Новости онлајн

12. 02. 2021. у 12:38

ЕЛЕКТРОНИ током Сунчевих олуја могу да буду заробљени у орбити наше планете и да круже око Земље брзином светлости захваљујући одређеној густини плазме избачене током Сунчевих олуја, нова је теорија коју су изнели научници.

ШТА КРУЖИ ОКО ЗЕМЉЕ БРЗИНОМ СВЕТЛОСТИ? Научници имају нову теорију о Сунчевим олујама

Електрони добијају убрзање „јашући на таласима“ плазме избачене током Сунчеве олује, која има изузетно високу температуру. Они тада убрзавају толико да готово достигну брзину светлости, али само када је густина плазме ниска, показује нова студија научника из Немачког центра за геонауку у Потсдаму, преноси "Лајвсајенс".

Ово откриће је веома битно јер су ти електрони опасни по сателите и њихову електронску опрему. Електрони при тој брзини могу да пробију заштитну опрему сателита и да оштете осетљиве компоненте.

Феномен је примећен у два Ван Аленова појаса зрачења око Земље. Појасеви, који се протежу између 640 и 58.000 километара изнад Земљине површине, штите нашу планету од честица емитованих са Сунца. Али они такође реагују на Сунчеве олује на начин који још није у потпуности објашњен.

НАСА је 2012. године послала две сонде у Ван Аленов појас како би обавили мерења у овој мистериозној зони, које су и забележиле електроне чија је брзина била блиска брзини светлости.

Научници тада нису могли да објасне како електрони постигну толико убрзање. Неки су тврдили да убрзавају у две фазе, првој када стижу до Ван Аленовог појаса, а другој када су већ у њему.

Међутим, ново истраживање показује да те две фазе нису неопходне. Уместо тога, убрзање електрона је у вези са густином плазме емитованом током Сунчеве олује.

- Наше истраживање је показало да електрони у Земљином појасу зрачења могу да убрзају локално, уколико су одговарајући услови, односно уколико таласи плазме имају одговарајућу густину и температуру - казао је Јури Шприц, физичар из Немачког центра за геонауку.

Научници објашњавају да је уобичајена густина плазме унутар Ван Аленовог појаса између 50 и 100 честица по кубном центиметру. Али када та густина падне на мање од 10, електрони преузимају енергију електромагнетних таласа познатих као „хорски таласи“ и тако повећавају њихову кинетичку енергију са неколико стотина електрон-волти, на чак седам милиона. Поређења ради, акцелератор у ЦЕРН-у убрзава протоне до 50 милиона електрон-волти.

Према новом налазу, ниска густина плазме омогућава ефикаснији трансфер енергије са таласа на електроне. Међутим, такви падови густине не догађају се често, наводе научници у истраживању објављеном у часопису „Сајенс адвансиз“.

(Спутњик)