КАКО ЛЕТО ТЕСТИРА ВЕЗЕ НА ДАЉИНУ: Кад љубав преко жице покаже право лице (ФОТО)

"Чекам дуго твој позив, неизвесност има крај, љубав преко жице – унапред изгубљен рај“, певао је, у и дан данас популарном хиту, Александер Межек 1983. године. Најзначајнији енглески романописац 19. века, Чарлс Дикенс, век и по пре настанка Межекове песме записао је: „Бол растанка је ништа у поређењу са срећом поновног састанка“.

Фото Shutterstock

Да ли је љубав на даљину, очито ванвременска тема која је заокупљала мисли и срца многих, унапред осуђена на пропаст или на срећу оживљену приликом сусрета? Као и у свему у животу, време је најбољи показатељ, а лето је управо тренутак за то.

У сезони годишњих одмора заљубљене душе поново се сусрећу, хрлећи једна другој у загрљај, на перонима железничких и аутобуских станица, аеродромима, у бродским лукама, сваким трчећим кораком ужурбано смањујући раздаљину која их дели. Не губећи једно друго из вида, ни на секунд. Јер су предуго већ били раздвојени, живећи у различитим местима, и маштали о томе да се коначно угледају и у овом „опипљивом“, а не само виртуелном свету. Да се додирну, пољубе и поново буду заједно. Међутим, измаштани сусрет убрзо може постати мач са две оштрице. Током заједнички проведеног времена у „стварној вези“ неизбежно ће доћи до тога да љубав преко жице покаже право лице. Хоће ли им се оно допасти, да ли ће издржати тест времена? Одговоре смо потражили од Жељке Курјачки Станић, психолога и психотерапеута:

Које су предности везе на даљину у односу на ону у којој партнери живе у истом месту?

- Уколико је реч о необавезној вези која нема амбиција да постане озбиљна, предности су многоструке. Веза на даљину омогућава да се свака непријатна тема или потенцијални конфликт лако избегну. Она такође омогућава одржавање илузија и почетног заноса, као и осећања заљубљености много дуже.

А највеће мане, испред којих би могао да стоји знак опреза?

- Све горе наведено истовремено представља опасност ако двоје људи заиста воле искрено једно друго и желе живот заједно. Да би раздвојили фантазије од искрене љубави, обоје морају да проводе време заједно, да се виде у свим свакодневним ситуацијама, усаглашавају различите жеље, схватања, претпоставке. Веза на даљину не дозвољава да се прође кроз конфликт, а он је неминован у односима двоје људи који су блиски, на здрав начин. Не можемо држати за руку некога путем вибера, не можемо видети да му рука дрхти, нити завршити конфликт загрљајем.

Могу ли свакодневни телефонски разговори и видео позиви довољно да одрже снагу љубавног односа и колико дуго он може да потраје на тај начин?

- Раздвојити себе физички од вољене особе на дуже време, било да је то партнер или дете, може само неко коме или није толико стало до тог односа као до онога што га тамо далеко чека, или пак у том жртвовању постоји нешто заиста вредно такве цене. Рецимо, партнер који одлази у иностранство да пронађе посао и смештај са планом да му се супруга и деца придруже за шест месеци. Ризиковање блиског односа зарад тога је разумљиво.

РАДОСТИ И ПРЕПРЕКЕ

Због чега, махом, такве везе не успеју да опстану, који је најчешћи камен спотицања када дођу лето и одмори?

- Да би двоје људи заиста градили и одржавали блискост, потребно је да конфликте, неслагања и неспоразуме, како наилазе, решавају. А биће их јер су у питању две различите особе са различитим детињством, васпитањем, искуствима и уверењима. Ако се сукоби мишљења избегавају да се не би осетила непријатност, веза постаје слабија, а партнери временом све више љутити, огорчени и незадовољни. У везама на даљину ређе се долази у ситуације које провоцирају конфликт, а кроз сам конфликт се пролази на мање квалитетан начин.

А шта су неочекиване радости?

- Веза на даљину пружа много радости. Лагана је и даје лепе зачине и ноте свакодневном животу. У оваквом односу фаза интензивне заљубљености и одушевљености другом особом и свиме што долази од ње може да траје много дуже.

Догађа ли се да један од партнера уживо не уме да покаже емоције, док „из далека“ може, да се већа страст осећа приликом размењивања порука и телефонских разговора него када се пар сретне?

- Обично се људи понашају једнако и уживо и на друштвеним мрежама. Говорим о онима који свакодневно комуницирају. То је због тога што после извесног времена непријатност од екрана или пак од сусрета уживо нестаје и људи се понашају онако како би се и иначе понашали.

Која преломна тачка у вези може да доведе до тога да један партнер одустане од живота у иностранству и досели се код другог?

- Ми људи смо створени да желимо и тежимо ка блиском односу са другим људским бићем. Колико год да је узбудљива заљубљеност у илузију и та разиграност и лепршавост везе на даљину, већина после извесног времена пожели да тај однос постане чврст, да буде утемељен на неким дубљим осећањима, да партнери буду сигурни да га неће први наредни ветар одувати.

УСТУПЦИ КОЈИ ЗБЛИЖАВАЈУ

Ако се одлучи на тај корак, колико је то лоше по однос, па и самог партнера, јер у старту добија могућност да се у случају првих чарки, стави у улогу жртве, уз пребацивање „Ја сам се доселио/ла због тебе и напустила свој живот, а ти…“?

- Ако желимо, сви можемо у свађи потезати сличне аргументе. Свако може да пронађе нешто томе слично да пребаци овом другом. Одрасли и емоционално писмени људи бирају да то не раде ни у ситним, ни у озбиљним расправама. То би био ударац испод појаса и одраз незреле личности.

У којој мери такви значајни животни уступци, учињени у корист љубави, оптерећују везу, а колико је могу ојачати?

- Уколико је нешто учињено из љубави, а не из страха од остављања, онда то ојачава везу. Волимо оне људе у које смо много уложили јер их то чини посебним у нашем животу. Везујемо се за оне којима дајемо. А заузврат, друга особа осећа захвалност што смо одлучили да се нечег важног одрекнемо због онога што нам значи још више. Сваки покушај да накнадно наплатимо своју жртву кроз спочитавање и подсећање на њу квари наш однос.

Има ли и оних који свесно бирају љубавне односе „на даљину“ да се не би предали и везали у потпуности?

- Верујем да не постоји човек који по природи не тежи искреном и блиском односу. Али неки људи су превише рањавани и улазак у стваран, близак однос за њих значи отварање старих рана. Ако су већ довољно себе упознали да знају да би им „стварна“ веза брзо досадила, да би осећали да их гуши, да би брзо пожелели да оду и ако не намеравају да ишта раде по том питању, имају пуно право да свој живот креирају како најбоље умеју. Уколико умеју да препознају и прихвате то код себе, тада неће заваравати ни себе, ни другу особу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације