ШТА ЈЕ УТИЦАЈНА КОМУНИКАЦИЈА: Свесна намера која нас води до циља

Сви ми свакодневно комуницирамо, мање или више спретно и успешно.

Фото Shutterstock

Али ретки су односи у којима се баш увек савршено разумемо са другом страном, шта год рекли или урадили. Такође, већина нас ретко размишља о томе шта би желела да постигне одређеном комуникацијом, већ је остварује спонтано, по аутоматизму. Међутим, постоји једна потпуно другачија размена мишљења, под називом утицајна комуникација. О чему је реч, шта се њоме постиже, може ли се увежбати и колико је корисна, објашњава за „Живот плус“ Иванка Новаковић, психолог, стручњак за људске ресурсе:

- Утицајна комуникација је свака она којом утичемо на некога, шта год био наш циљ. Некада то чинимо да некога придобијемо за своју идеју, пројекат, куповину нашег производа или услуге. Некада желимо да извршимо утицај којим другој страни подижемо самопоуздање, веру у себе, осећај сопствене вредности. Или када желимо да направимо добру позицију за себе у некој ситуацији. Различити су циљеви.

Фото Shutterstock

У чему је основна разлика између уобичајене и овакве комуникације?

- Када свакодневно комуницирамо често не водимо рачуна о томе како оно што говоримо утиче на друге људе и шта постижемо тиме. Најчешће то радимо спонтано, размишљајући о томе да желимо нешто да кажемо, да изразимо, бавећи се само тиме шта је нама потребно и битно у смислу неког “олакшања” кроз комуникацију или само улазимо у спонтану размену, оно што се на енглеском зове small talk. За разлику од тога, утицајна комуникација у себи садржи свест, намеру, у вези са тим какав утицај желимо да остваримо на људе са којима улазимо у разговор.

ОВЛАДАВАЊЕ ПРАВОМ СТРАТЕГИЈОМ

Где људи најчешће греше?

- Најчешће греше у томе што не размишљају шта желе да постигну њоме. Када би се свако пре уласка у комуникацију макар у секунди запитао шта жели да постигне имали бисмо много више успешних међуљудских односа.

Користимо ли некада утицајну комуникацију а да нисмо ни свесни тога?

- Сигурно да користимо. Сваки пут када имамо свесну намеру да извршимо неки утицај на друге људе улазимо у сферу утицајне комуникације. За то није потребан формалан тренинг, то често радимо потпуно спонтано.

Шта бисмо могли да научимо, вежбамо и применимо да би нам комуникација била боља и сврсисходнија, да би нас саговорник чуо, разумео и прихватио на прави начин?

- Најосновније је да будемо свесни шта желимо да постигнемо у некој комуникацији, коју врсту утицаја на другу страну намеравамо да извршимо. Други корак је везан за наш осећај који треба да буде потпуно лаган и опуштен, посебно ако је у питању нека “незгодна” или тешка тема о којој разговарамо. Тек трећи корак је да уђемо у саму комуникацију на прави начин, користећи праву стратегију и тактичку употребу комуникационих техника. Прва два можемо да вежбамо и сами, а за трећи корак је корисно и да се едукујемо у вези са самим комуникационим техникама.

Може ли нам када то „извежбамо“ она постати навика и наш свакодневни начин комуникације?

- Наравно! То би тако и требало да буде. Циљ рада на сопственом развоју увек треба да буде да то што учимо и чиме овладавамо постане наша навика, наша нова природа.

Важи ли то за све врсте комуникација, од приватне, емотивне до пословне?

- Важи. Често имамо предрасуде да се приватна комуникација разликује од пословне. Комуникација је увек комуникација. Важно је да смо у томе аутентични, свесни својих намера, да водимо рачуна да је та намера “еколошка”, што значи да је добра и за једну и за другу страну, и тада нема разлике да ли се комуникација обавља у пословном или приватном контексту.

Разлика је само у томе што ћемо неке “технике”, да их тако назовемо, употребљавати ипак у примереном контексту. Док је у приватној комуникацији телесни контакт, рецимо загрљај примерен, то у пословној комуникацији најчешће није.

ПИТАЊА КОЈА ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ

Да ли је то добро по обе стране истовремено?

- Полазнике на обукама учим томе да када постављају своју намеру она треба да буде, како ми то зовемо, “еколошка”. То значи да је намера добра за обе стране, односно да није угрожавајућа ни за кога. Ово је веома важно јер се наша намера увек кад-тад врати као бумеранг. Можда не одмах или брзо, али се врати. Свакако, никад са сигурношћу не можемо да знамо да ли је оно што желимо добро и за другу страну, али тај део одговорности да се заузме за себе остављамо другој страни. Наша одговорност је у нашој искреној и еколошкој намери.

Шта све спада у то, има ли ту места знаковима, симболима, сигналима?

- Утицајна комуникација, као и свака друга комуникација, одвија се на неколико нивоа. Најважнији ниво је енергетски. Речи су свакако важне. А затим и говор тела, израз лица, мимика...

Ако овладамо овом вештином шта ћемо, последично, побољшати код себе?

- Пре свега ћемо направити свесни помак у погледу овладавања својим несвесним делом у вези освешћивања личних намера и превазилажења инстинктивних и исхитрених реакција које нам не дају жељене резултате. Верујем да је ово велики лични капитал, када се једном освоји то поље. Све остало што ћемо побољшати код себе је само надоградња и представља такође вредне животне ресурсе.

Може ли се и како применити и у масовној комуникацији?

- Може, наравно. Добри говорници знају како да управљају својом енергијом и комуникацијом јер у супротном то не би били.

Која питања би себи требало да поставимо пре разговора који нам је веома битан?

- Најважније питање: Шта желим да постигнем? Следеће: Зашто ми је важно то да постигнем? Онда: Како би било најбоље да приступим другој страни да то постигнем? И на крају: Шта ако не остварим то што желим, шта су последице, а шта моји следећи потези?

А коју намеру да „задамо“?

- Еколошку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације