КОЈЕ СУ ГРАНИЦЕ ЗДРАВЕ СЕКСУАЛНОСТИ Доктор Милошевић открива: Шта квари еротизацију природним односом

О сексуалности се стидљиво и махом кришом разговара, као да је табу тема. Чак и партнери међусобно врло ретко причају о њој.

Фото Shutterstock

Жеље једног у емотивном и сексуалном односу подразумевају се као нормалне све док толико не искоче из аршина да се други партнер запита да ли је све то нормално и њему прихватљиво. Или док, у најгорем случају, не дође до грубости и повређивања приликом сексуалног чина. Шта спада у здраву сексуалност и где би могле да се поставе границе у односу на „нездраву“ за „Живот плус“ говори проф. др Александар Милошевић, уролог:

- То је веома широк појам. Сексуалност је огромна енергија у нама, можда најважнија, која може да се преусмерава. Може да се усмери у најгоре ствари, у криминал (сексуални манијаци су често вишеструке убице), и може да се усмери у најплеменитије ствари (уметност, науку, као што је Тесла своју). Свака насилност у сексуалности, где једна особа трпи, би се могла назвати ненормалном. Све остало је релативно нормално.

А фантазије, перверзије које не спадају у домен нечег уобичајеног?

- Перверзија је такође релативна ствар. Тешко је нешто проценити као перверзију. Могућности се шире, што се види и по модерним порно филмовима. Суштина сексуалности је да се пробуди еротика, а еротика је наше узбуђење, наша љубав. Сексуалност без еротике, без жеље, не доводи до циља и оргазма. Проблем је што се данас сексуалност много своди на ону преко друштвених мрежа, телефона, а мало је биолошке, природне, где постоји контакт између две особе.

Афинитети су различити, зар не?

- Да ли је у питању хомосексуализам, хетеросексуализам, бисексуализам или било шта друго, то су све облици афинитита и идентитета, сексуалног и полног. И то све данас спада у нормално. Ненормалне су, рецимо, филије, као што је педофилија, зоофилија, некрофилија. Оне су законски забрањене. Сексуални афинитети су разнолики и зависе од личности. Сваки човек је различит, па и у својој жељи и сексуалном остварењу. Биолошки хомосексуалци су они „чисти“, али веома мало је таквих. Можда постоји свега пет до десет одсто чистих хетеросекуалаца, хомосексуалаца и бисексуалаца. Сви остали људи су између тих варијанти и код њих може, мање или више, да буде заступљена нека крајност. А крајности су чист биолошки хетеросексуалац, хомосексуалац или бисексуалац. Углавном су људи просечни, односно 70-80 одсто њих су званично хетеросексуалци.

О чему се ради ако неко може да се узбуди и доживи задовољство у сексуалним односима само уз помоћ различитих перверзија?

- Проблем је у данашњој модернизацији и наглом „сексуалном ослобођењу“. Прва сексуална револуција догодила се 60-их година прошлог века. Тада су манифестације сексуалности биле на уличним парадама, а наука је озбиљније почела да се бави њеним проучавањем. Последњих 15 година, увођењем интернета и друштвених мрежа, сексуалност је добила нови облик. Интернет везе и сексуалност кваре нашу еротизацију природним односом, утичу на младе људе, мозгове, којима је лако доступна порнографија, чак и детету од шест–седам година. У великој мери сам против тога, јер се тако створила патологија сексуалности. Наиме, људима није циљ еротског узбуђења нечије тело и душа, него слика, порно филм и мастурбација. Младе мозгове квари интернет, тако да је неопходно да се деца у школама, у породици, едукују на природан начин, а да им се истовремено ускрати гледање порно филмова. Деци бих забранио приступ модерним телефонима преко којих могу да приступе свим садржајима.

Да ли вам се, откад је употреба интернета таква, обраћа за помоћ више људи са тим проблемима?

- Код мојих пацијената патологија сексуалности се потпуно променила. Ускоро ће изађи моја књига o женама. Оне у 65 одсто случајева, по свим статистичким подацима, имају проблем са доживљавањем оргазма при контакту са мушкарцем, 50 процената њих живи са тим и то не доживљава као проблем, а свега 15 одсто њих се тим поводом јавља лекару. Код жена нису толико изражени нагони и научиле су да живе са тим, због социјалног окружења, васпитања, вере и саме природе. Оне имају знатно мање андрогена, немају тестостерона. За разлику од мушкарца који свој нагон мора да испољи, она не мора, може да га контролише. Добро је да се жене едукују по том питању, да се и оне које немају толику потребу, или је имају а не смеју да се јаве, обрате стручњацима који могу да реше те проблеме. Поготово жене у менопаузи, које имају објективне проблеме са сексуалношћу. Свако ко има потешкоће у сексуалној комуникацији може да их реши, само ако жели, уз помоћ лекара који се тиме баве. Код особа које тај проблем држе у себи, огромна енергија остаје у њима, а то може да их одведе у негативном смеру, чак и у криминал.

Такве особе могу да постану силоватељи и насилници...

- Да, а велика америчка студија је показала да највећи број серијских убица управо чине сексуално девијантне особе.

Рађају ли се они као такви или то постају?

- Појединци су рођењем трансексуалци, хомосексуалци, и они чине пет до десет процената човечанства, а до 30 одсто је оних који су „између“. Сви смо под утицајем социјалног окружења, васпитања, односа између оца и сина, оца и ћерке, мајке, окружења у школи, као и васпитања које преовладава у одређеним земљама. Ми смо релативно патријархална и конзервативна земља, тако да сигурно постоји много фактора који у тој социјалној сфери могу да утичу на патолошко понашање. Отприлике, налазимо се између арапских земаља и Италије, а ту су жене најнезадовољније својим статусом, за разлику од Аустријанки, Данкиња, Швеђанки, које су много слободније и задовољније својим сексуалним животом. То не значи да имају више секса, али су задовољније.

Приметили сте како се и проблеми код људи који вам се јављају временом мењају...

- Главни проблем је отуђење. Наука се бави том поремећеном комуникацијом која, наравно, доводи до беле куге, смањења рађања и отуђења међу људима. Данас на улици не можете да видите загрљене парове, људе који се држе за руке. Патологија се у протекле три деценије променила. Раније су ми мушкарци долазили углавном зато што су имали проблем са брзом ејакулацијом, јер их је живо женско тело толико узбуђивало да нису могли да је одложе, а данас долазе због тога што не могу да се узбуде. Могу да подигну полни орган неким лековима, али не могу да доживе еротско узбуђење са женом већ само уз порно филм и обично мастурбирају гледајући такве садржаје. То је одложена ејакулација, која је тешка за лечење, а почиње од ране младости.

Који показатељ би могао да нам укаже да се у нашем партнеру крије одређена патологија, пре него што буде касно?

- То, пре свега, зависи од његовог интелекта. Најопаснији су патолошки људи који су веома паметни. Они обично умеју да то спакују и дуго чувају скривено, док се не испоље њихове праве особине. У брак би требало улазити тек после три године забављања, јер за то време прође фаза заљубљености и можемо реално да сагледамо особу. У фази заљубљености практично не можете да процените лоше особине партнера, да ли ћете моћи да их „прогутате“ или не, да ли ће она прећи у приврженост и љубав или ће доћи до раздора. Не ваља јурити у правну брачну везу већ после месец или два.

Како препознати патологију код особе са којом се забављамо?

- Пратите понашање. Ако видите да је човек превише скривен, затворен у неким сферама разговора, можете да посумњате да се иза тога нешто крије. Морате сами да процените и, ако нешто сумњиво приметите, одете код стручњака, психолога или уролога, да вам укаже на негативне могућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације