САВЕТ ПСИХОЛОГА: Шта након губитка љубави нашег живота

Воли се само једном у животу, права љубав је само једна, ти си љубав мог живота... Одрастали смо и стасавали уз овакве речи, прихватајући их као романтичне аксиоме, затим смо их живели и онда, одједном, без икакве најаве, нагло остали без љубави свог живота.

Фото Shutterstock

Воли се само једном у животу, права љубав је само једна, ти си љубав мог живота... Одрастали смо и стасавали уз овакве речи, прихватајући их као романтичне аксиоме, затим смо их живели и онда, одједном, без икакве најаве, нагло остали без љубави свог живота. Разишли смо се са вољеним бићем, свако је отишао својим путем. Како је то могуће кад постоји само један пут, и то онај наш, заједнички, питамо се у неверици, док дани пролазе. Шта даље? Како у ново сутра без љубави нашег живота? Па зар се сад овај животом уопште и може звати? Док нас муче слична питања, хајде да себи олакшамо тако што ћемо чути шта нам на ову тему говори Елена Кузмановић, психолог и телесни психотерапеут.

Шта би требало да урадимо да не бисмо упропастили свој живот након губитка „љубави нашег живота“?

- Требало би да дамо себи довољно времена да одтугујемо губитак. Да покушамо да разумемо шта се догодило и да чак и ако не успемо да разумемо, морамо да радимо на прихватању тога да се ствари просто десе, чак и када урадимо све што је у нашој моћи. Не можемо да имамо гаранцију за особу прекопута и на то да се, рецимо, она неће променити или да се њена осећања према нама неће променити. То је ризик са којим волимо и живимо. Требало би да будемо захвални што смо имали прилику да осетимо тако снажна и дивна осећања, јер је то добар знак да можемо да волимо толико много. И најтеже за прихватање (верујте ми, у том тренутку вам нико неће поверовати) је да ћете сигурно поново волети, вероватно још јаче.

Које кораке би требало да предузмемо у развијању и одржавању наредне везе?

- Да се сетимо претходних искустава, али да не дозволимо да она обликују нови однос, јер је сваки однос прича за себе. Да пробамо да дамо шансу новој особи и себи да волимо поново, без обзира на болно искуство из прошлости. Ништа нам не гарантује да се неће поновити, али нам ништа не гарантује ни да хоће. Зато је храброст и отвореност да волимо, без обзира на ризике, оно ка чему треба да тежимо, јер је љубав сама по себи лековита док траје. И да докле год паралелно довољно времена посвећујемо себи и својим потребама, моћи ћемо искреније и да се дајемо у односу.

Шта о некоме говори то што за сваку љубав говори да је то она његовог живота, па је тако и доживљава?

- Говори да има велику жељу да се то заиста и деси, па је особа склона да се стално “заљубљује у љубав” и да ствара фантазију о величини сваке љубави. Међутим, велике љубави су много мирније од тога, оне када се десе, просто су ту и мењају нам живот, не постоји потреба за увеличавањем њиховог значаја. Зато ми се чини да када за сваку мислимо да је велика, заправо нам ниједна није довољно велика, јер увеличавамо доживљај са разлогом.

Може ли љубав нашег живота да остане никада нереализована, већ само у машти одиграна, односно да се догоди да се никада заправо ни не спојимо са жељеним и вољеним партнером, а он опет остане наша највећа љубав?

- Када говоримо о великим љубавима, оне обично укључују и тело и контакт, а не само фантазију о љубави. Јер ако нема активно укључене друге особе, онда заиста не можемо ни да знамо шта би се ту догодило и колико би та љубав прошла тест реалности. Овде нам недостаје подробније бављење врстама љубави, да бисмо јасније објаснили заљубљеност у фантазију, јер ја верујем да и та осећања могу да буду довољно јака да особи праве промену у животу. Али је то далеко безбедније и нереалније, па самим тим не можемо да говоримо о стварној љубави између две особе, већ о заљубљености у идеју ко бисмо могли да будемо да смо заједно. Наравно, ако је то оно што једино можемо у датом тренутку и због тога се осећамо добро, и то је у реду, живела љубав у сваком облику.

Које све особине и квалитете могу имати наредни емотивни односи, који ће их учинити значајнима за нас?

- Зрелост на првом месту, која ће нам донети бољи квалитет односа и више капацитета да не направимо исте грешке као у првом. Познаваћемо боље себе, знаћемо да препознамо снагу осећања, али и да их мало боље усмеравамо. Нећемо имати хировитост и импулсивност и знаћемо на којим тачкама смо угрожавали претходне односе. Ако смо старији, моћи ћемо и да правимо јасније и дугорочније планове са емотивним партнером, са више шансе да се они и реализују.

Како се отргнути сталним преиспитивањима, враћањима у прошлост и кајању?

- Преиспитивања су добра када нам доносе неки смисао и када заиста из њих учимо о себи. Када служе као опсесивно самокажњавање и када жалимо за изгубљеним, без свести да нам је то била још једна животна лекција, онда губимо и садашњост, и на неки начин будућност, јер тако можемо у бескрај. Преиспитивања нам често служе као дистракција од бола који осећамо и сва та размишљања нам стварају осећај да смо нешто могли да урадимо, да смо имали више контроле него што јесмо или да нешто сада можемо да урадимо. Боље би било да пустимо себе да довољно патимо и будемо у болу, да би тај бол могао да се трансформише у неку снагу за даље.

ВАЖНО ЈЕ ВОЛЕТИ НА ИСТИ НАЧИН

Шта један емотивни однос квалификује за ту „титулу“?

- Веома је тешко одредити објективне параметре шта чини велику љубав највећом, јер су људи различити и воле на основу својих могућности и емоционалних капацитета. Важно је да партнери на исти начин воле и “читају љубав”, то је један од предуслова да се особе нађу. Битна је обострана снажна мотивација за однос и осећање да је њима то највеће искуство љубави до сада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације