КАДА ВАС ПАРТНЕР СТАЛНО ЛАЖЕ: Слушајте интуицију, игноришите прошлост!

Лаж, превара, манипулација, обећања ватрено дата без истинске намере да икада буду испуњена, та слатка заводљивост која у трену са врхунца среће доводи до краха личности, тако што нас нокаутом обори на под... Када било шта од наведеног проживимо у емотивном односу који нам је био важан, а завршио се неславно, по свој прилици ћемо страхове од доживљеног пренети и на идућу везу.

Фото Shutterstock

Већ на самом почетку оптеретићемо је тиме, јер знамо да кога змија уједе и гуштера се плаши. Вагаћемо сваку реч новог изабраника, додавати му у глави намере које није имао, напросто се сладити ако приметимо да смо били у праву и да је он "исти као и претходни". Када прођете једно такво, трауматично искуство, веома је тешко избећи овакав доживљав стварности у новом односу, све и да за сумњу нема никаквог рационалног основа.

Када смо изашли из везе у којој нас је партнер лагао, па смо постали сумњичави, како да се ослободимо тог осећаја у наредној вези и почнемо са тим неким "од нуле"? Одговор на ово и сродна питања даје нам Жељка Курјачки Станић, психолог и психотерапеут:

- Смислен је савет да се сачека са почетком нове везе након што се претходна дуга веза завршила, ако је била болна и трауматична. Потребно је да разумемо шта се догодило, због чега, и који је наш део одговорности. У оваквим ситуацијама наш део одговорности је најчешће био према себи, јер нисмо слушали своју интуицију која нам је говорила нешто. Наши страхови од самоће и наше несигурности биле су гласније од интуиције. То су лекције које треба савладати пре нове везе, како бисмо у њој могли да разлучимо упозорење које стиже од интуиције од страха који долази од неке наше личне несигурности која нема везе са нашим новим партнером.

На који начин би требало да уверимо себе да пред нама није нужно особа којој се не може веровати?

- Један део нас потпуно верује у ту нову особу и у срећан крај. Јер да није тако, не бисмо се ни упуштали у нову везу. Потребно је да размислимо о претходним искуствима. Смемо ли себи да верујемо или имамо превише искустава када смо се заклињали да је тај следећи прави, па били повређени? На која упозорења наше интуиције имамо слепу тачку? Која понашања партнера, која би требало да нас упозоре да није у питању добар човек, систематски отписујемо, оглушујемо се о њих? Веома је заводљиво оно магијско размишљање да је баш тај следећи онај прави, који се разликује од свих претходних. Ако оваквих сценарија имамо много у свом искуству, онда је немир који осећамо здраво упозорење интуиције, а не претерани страх. Три пута поновљен исти лош љубавни сценарио требало би да схватимо као позив да радимо на свом, врло вероватном, патолошком обрасцу понашања у љубави.

Како да искоренимо навике да проверавамо сваку реч? Како да реагујемо када "ухватимо" себе да то радимо?

- Требало би да се сваки пут када се то догоди измакнемо од тренутне ситуације и сагледамо ширу слику. Да се подсетимо какав је тај човек коме судимо. Да ли је он добар, поштен човек, који нас заиста воли? Тек када се тога сетимо, тек тада треба да погледамо у конкретну ситуацију и размислимо да ли се наше тумачење неког његовог тренутног поступка уклапа у ту ширу слику. Ако знамо да је он човек који нас истински воли, онда на ситуацију када нам, рецимо, није одмах одговорио на позив, не би требало да реагујемо претерано бурно. Ако се неки поступак не уклапа у ширу слику коју о њему имамо, онда не би требало да том поступку придајемо превише значаја.

ИГРИЦЕ "МАЧКЕ И МИША"

Шта би могао он да уради да би нам помогао у стицању поверења?

- Да буде искрен са својим осећањима. Да не игра оне популарне психолошке игрице које би наводно требало да се играју у првим фазама везе – топло-хладно, јави се, па је немој звати, нека се забрине. Те игрице "мачке и миша" не стварају заинтересованост него страх, и праве велике озледе у поверењу код особа које желе искрен однос.

А ако нам је био неверан? Да ли је то још горе "лечити" од самих лажи, које чак нису везане за прељубу?

- Ретко се догоди превара, а да није поред ње било и лагања. Лажи је често теже опростити, јер дубље од преваре разарају блискост. Када је било лагања у неком дужем периоду, тада преварена особа има потребу да реконструише прошлост, да се сети свих догађаја који су се догодили док је била лагана а није знала, и све тада поприма неки други смисао. Као да нам неко украде и део прошлости, тиме што нас је лагао. Али шта је коме теже, сама превара или лагање, то је веома индивидуално.

Које су најчешће лоше партнерове навике или особине које "преносимо" у другу везу?

- Углавном су то поступци партнера који су значили, или које смо ми доживљавали, као негацију љубави и блискости. Свако од нас другачије доживљава љубав и разликујемо се по томе како видимо да нас партнер воли. Понекад се догоди да се двоје људи искрено воле, али љубав показују (а самим тим и "читају") на врло различите начине и напослетку долазе до закључка да је нема са друге стране и одлазе.

Преносимо ли и позитивна очекивања на исти начин?

- Нови партнер неће имати оне мане које је имао стари, али можда неће имати ни неке његове лепе особине. Због тога је важно да нову везу гледамо колико можемо независно од претходних, и по добром и по лошем. Нова веза је нов, свеж почетак и духови прошлости, било добри или лоши, немају шта да траже у њој.

Коме би требало да се обратимо за помоћ?

- Када код себе приметимо патолошки образац који се понавља у нашим љубавним везама, тада треба потражити помоћ психотерапеута. Рецимо, увек будемо остављени из истог разлога, или бирамо партнере који имају врло сличне карактерне мане због којих патимо, или у свакој вези, без обзира на понашање партнера, осећамо велики страх да ћемо бити остављени.

У шта спада таква врста (не)основаног страха? Како да препознамо да постаје забрињавајућа и да води ка евентуалној менталној болести?

- Такав страх је увек знак да се ради о некој старој рани, најчешће нанетој давно од стране родитеља, било занемаривањем, манипулисањем дететовом љубављу, било моделом који су отац и мајка пружили детету међусобним односом. Ниједан човек се није родио са неповерењем у друго људско биће. Али у опоравку кључна реч је саосећање. Без обзира на ране које носимо са собом, ништа нас не оправдава за недостатак саосећања према другој особи у новој љубавној вези, која није одговорна за наше старе повреде. Друга кључна реч је одговорност. Какви год да су нам родитељи били, ми смо данас одрасли и сами смо одговорни за своје поступке. Сами смо сада дужни да кренемо за зацељујемо тамо где смо слаби.

Постоје ли технике које можемо сами да спроводимо како бисмо се "излечили" од сумњичавости?

- Рецимо, када схватимо да наш мозак руминира, "прежвакава", стално исте опомене и указује на непостојеће претње у понашању новог партнера, уместо да томе приступамо рационално и аргументима да обарамо те сумње, требало би себи да кажемо: "Па, то су само моје старе добре досадне мисли" и да пређемо на неку другу тему о којој да размишљамо. Не треба себе да схватамо превише озбиљно. "Аргументи" који долазе из нашег унутрашњег детета нису рационални и не могу се рационалном унутрашњом расправом обарати. Такође, згодна техника је да када помислимо нешто лоше о некоме, да одмах учинимо нешто добро за њега. Рецимо, наљутимо се на партнера јер се није одмах јавио када смо га звали, па му, уместо да заподенемо свађу, купимо омиљену чоколаду. Тиме спречавамо да нас касније гризе савест и да нам пада самопоштовање, а активно доприносимо побољшању наше везе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације