ШТА ЈЕ ПОЛИАМОРИЈА: Истовремено учествовање у више емотивних веза

Замислите да сте у емотивном односу који подразумева да ви и ваш изабраник можете да се виђате са другим партнерима и истовремено остварујете неколико љубавних веза, а да се нико ни на кога не љути. Ако не можете да замислите јер вам звучи страшно или можда попут бајке, знајте да се све то увелико дешава широм света, па и код нас.

Фото Shutterstock

Замислите да сте у емотивном односу који подразумева да ви и ваш изабраник можете да се виђате са другим партнерима и истовремено остварујете неколико љубавних веза, а да се нико ни на кога не љути. Ако не можете да замислите јер вам звучи страшно или можда попут бајке, знајте да се све то увелико дешава широм света, па и код нас. Овакве "отворене" везе све су заступљеније, али и видљивије у јавности, без обзира на то што наше друштво и даље пропагира моногамију као једини исправан избор и концепт емотивног односа. Све више људи управо моногамија, односно друштвено прихватљива упућеност само на једног партнера, гуши, па дају себи слободу да рашире крила и лете "са цвета на цвет". Притом, они то не раде без емоција - напротив, воле сваког изабраника на свој начин, само не знају коме би се пре заветовали на вечну љубав. Неки то и разгласе на сва звона, попут Вилоу Смит, америчке певачице и глумице, ћерке Вила Смита и Џеде Пинкет Смит. Ова 21-годишњакиња јавно истиче да верује у везу са више људи, која се одвија истовремено. Објашњава да је моногамија превазиђена, да се такав однос врло често окончава преваром, те да зато више воли искреност коју нуде отворене везе са више партнера.

Америчка терапеуткиња Рејчел Рајт, која се изјашњава као полиаморна, објашњава да због тога што су моногамне заједнице прихватљивије као нормалне, полиаморне особе схвате да су такве тек касније у животу, када се увере да не желе да га деле само са једним партнером. Уколико се сада питате јесте ли полиаморни, проверите да ли код себе можете да ослушнете сигнале које упућују на то: често се осећате заробљено у вези, а идеја да се обавежете на љубав само једној особи вас престрављује; плашите се да ћете изгубити своју слободу у односу са само једном особом; нисте у стању да одржите моногамну везу, већ често варате партнере; тешко бирате између два или више љубавника и мислите да сте заљубљени у све њих истовремено; немате ништа против да се ваш драги виђа са другима; имате осећај да поседујете безграничну љубав коју морате да поделите са што више особа... Да бисмо што боље "упознали" полиаморију, разговарали смо са Миом Попић, психотерапеутом.

Да ли је полиаморија све чешћа појава међу људима?

- Истраживања нам кажу да је све заступљенија. У Америци се свака пета особа у својим касним двадесетим опредељује за овај вид партнерског односа. Код нас нема истраживања на ову тему, али су све чешће дебате међу младим људима колико је заиста могуће у једној особи пронаћи све оно што нам је потребно.

На шта то указује, у ком смеру идемо као друштво?

- Идемо у смеру критичког сагледавања свега онога што се сматрало да нам је природно дато, као рецимо "љубав за сва времена". Пракса нам каже да људи у браковима и везама често имају афере и паралелне односе, а све то је обавијено тајнама и лажима. Полиаморија представља начин да будемо отворени по питању својих емотивних потреба и да унутар односа сами одређујемо правила. Ово свакако није једноставна форма партнерства јер захтева потпуну отвореност, поверење, јасне границе и узајамно поштовање.

Да ли је пожељно да оба партнера буду полиаморна, како један не би био љубоморан?

- Пожељно је да ово буде однос који је усаглашен и договорен између партнера, није нужно да су оба партнера полиаморна.
 

НОРМАЛНО ИЛИ ДЕВИЈАНТНО

Како рашчланити шта је "обично" симпатисање некога или више њих, које можемо свесно прекинути зарад верности, а шта стварна потреба да у исто време имамо више партнера?

- Рађена су истраживања која су испитала особине личности које некога чине склонијим ка полиаморији. Склоност ка овом типу љубавних односа имају људи који су отворени за нова искуства и тешко толеришу рутину и монотонију. Стварна потреба људи са овим особинама је да их неко покрене и инспирише. То је дакле много више од самог симпатисања, ради се о жељи да имају разноврсна искуства и да истраже себе у различитим односима.

Да ли је пожељно да партнери у оваквом односу буду дискретни и да не упадају превише у очи својим понашањем?

- Управо је супротно. Пожељно је да отворено разговарају о свом односу и односима које граде са другим људима, да договарају правила и границе. Потребно је све оно што је потребно и у моногамним односима, само је овде далеко захтевније јер укључује и друге људе и јасно дефинисање улоге тих других људи у партнерском односу.

Колики број партнера може да спада под "нормално" понашање, а који сигнализира да је реч о некој врсти девијантног понашања па и болести?

- То опет зависи од онога што партнери сматрају нормалним. Под болешћу сматрамо она понашања која штете особи или људима из њеног окружења. Терапијска пракса нам каже да су се многи парови "препородили" када су у свој однос увели слободу истраживања и експериментисања и ван свог односа. Не видим ризик од болести или девијантног понашања у полиаморији више него у било којим другим формама партнерства. Нису ретки партнерски односи који изгледају идеално на папиру, а изнутра су испуњени агресијом, неповерењем и отуђеношћу.

Може ли у основи ове потребе бити страх од блискости? А незрелост?

- Полиаморија може бити згодан изговор за некога ко страхује од везивања, да на овај начин избегне истинску блискост. Ипак, чини ми се да су афере и сексуалне преваре у моногамним везама много чешће одраз страха од блискости него полиаморија. Овај вид односа ми више делује као тежња партнера да освеже однос и истраже како да сачувају своју повезаност, али и слободу.

Шта још одликује овакве људе?

- Отворност за нова искуства, преиспитивање статус кво стања у вези, критичко сагледавање свега што нам је друштвено наметнуто, истраживање начина да се сачува страст у односу кроз нова искуства са другим људима...

Где нестаде верност?

- Сматрам да људи раније нису били ништа вернији него што су сада, само су се осећали више кривим када су варали. Људи данас себи дају дозволу да преиспитају колико је моногамна веза за сва времена заиста по мери њихових потреба. Склонији су да преиспитају овакав вид партнерства и истраже начине како да задовоље потребу за повезаношћу, али и потребу за новим узбудљивим искуствима. Сјајно је када све то имамо у једној особи, али је и веома зрело када увидимо да се осећамо спутано, међусобно се договоримо и дамо дозволу да те потребе задовољимо и на алтернативне начине.

Хоће ли млади људи за десетак година имати исту слику прототипа здравог, уобичајеног љубавног односа као што имају данашњи средовечни људи?

- Увиди до којих је дошла моја колегница др Татјана Стефановић и објавила их у својој књизи "Љубав или трип", сугеришу да младе генерације практикују такозвану серијску моногамију. Иду из једног партнерског односа у други, свесни да је мало вероватно да ће до краја живота остати са једном особом. Они су добрим делом затворили врата такозваној љубави за сва времена. Сматрам да је ово први корак у разбијању друштвено наметнутих митова о томе како треба да се волимо. Верујем да ће будуће генерације наставити даље са преиспитивањем љубавних односа и да ће градити неке либералније и здравије погледе на љубав са мање стега, забрана и ригидних очекивања каква виђам код данашњих средовечних људи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације