МИША БИО НАЈБОГАТИЈИ СРБИН: Имовина му била осам пута већа од буџета Србије, а ћерка му сахрањена на сиротињком гробљу

КАДА је једном приликом био у посети Београду, пажњу чувеног руског писца Димитрија Сергејевича Мерешковског привукло је здање у центру града, тачније, натпис изнад улаза на коме је писало: Миша Анастасијевић своме отечеству. Дивећи се величини и намени задужбине, писац је прокоментарисао један детаљ, који се тицао имена задужбинара.

Foto: Vikipedia

Наиме, проницљивом Русу је засметало то што је име дародавца било забележено исувише интимно и да би, уместо Миша, на здању требало да стоји пуно име једног од највећих српских задужбинара. Истини за вољу, ни у једном доступном документу, извору или повељи, није записано другачије па данас вероватно и нема никога ко зна како се он уистину звао.

Оно што је сигурно јесте да је Капетан Миша Анастасијевић, у периоду од готово пола века, био један од најбогатијих људи на Балкану. У једном раздобљу, као трговац сољу, поседовао је имовину скоро осам пута већу од тадашњег државног буџета Србије, а својевремено је чак и свргнутом кнезу Милошу позајмио извесну суму, када је овај одлазио са престола 1839. године. Његова трговачка флота бројала је 74 брода, а пословно царство којим је располагао, средином XИX века запошљавало је око 10.000 људи, те је с правом заслужио надимак – „Дунавски Ротшилд“, пише портал Калдрма.

Фото документација "Новости"

Ћерка му сахрањена на сиротињском гробљу

Животна прича овог знаменитог и способног човека одвијала се дословно у складу са чувеном максимом „од трња до звезда“, али се круг среће после неког времена ипак окренуо у супротну страну те је, након смрти Капетана Мише, његово богатство убрзо испарило у рукама грамзивих наследника, док је његова ћерка Сара, која је својевремено важила за једну од најпожељнијих европских удавача, након смрти сахрањена на сиротињском гробљу у Паризу.

Рођен око 1803. године у Поречу (данашњи Доњи Милановац на Дунаву), као син ситног трговца Анастаса и мајке Руже, која умире на порођају, почетак животног пута малог Мише ни по чему није обећавао ништа велико.

Након женине смрти, Анастас се поново жени удовицом без деце Миљом, која ће у даљем животу Мише Анастасијевића, достојно заменити његову мајку. Баш као и његов савременик Илија Милосављевић Коларац, и капетан Миша са сломом Првог српског устанка са маћехом Миљом бежи преко Дунава, а по стабилизацији односа у Србији обоје се враћају у Пореч, где Миша са непуних једанаест година добија и свој први посао, као сеоски учитељ, са платом од осам гроша месечно.

Након овог посла, будући капетан ради још и као трговачки помоћник, сараор и тегљач дереглија у ђердапској клисури, као и писар код једног аге на оближњем острву Ада кале.

Током 1817. кнез Милош Обреновић долази у Пореч и на место начелника именује Јоксу Милосављевића, за нахијског писара поставља Стефана Стефановића – Тенку, још једног знаменитог житеља Пореча и организатора касније Тенкине буне, док Миша Анастасијевић бива предложен за ђумругџију, односно цариника на Добровачкој скели.

Капетан-Мишино здање / Фото - документација "Новости"

Ово занимање је представљало једно од најпрестижнијих у то време, будући да је, поред добре зараде, нудило и могућност додира са највиђенијим и најбогатијим људима тога времена и стварање трговачких контаката. Будући капетан и задужбинар на овом месту остаје све до 1822. године, а напушта га са уштеђевином од око 300 гроша.

Након што се усталио на пословном плану, Миша Анастасијевић се жени 1825. године Христином, ћерком попа Илије Урошевића из Брзаске. Захваљујући брату своје жене, Сими Урошевићу, који је био један од писара кнеза Милоша, капетан Миша долази у контакт са најмоћнијим трговцем и првим човеком у Србији тог времена, што ће означити и његов нагли успон на пословном плану.

Сретењским Уставом из 1835. године, ограничена је власт Милоша Обреновића а самим тим и његов монопол на трговину. Као један од најбогатијих трговаца свог времена и захваљујући свом познавању прилика на Дунаву, капетан Миша на упражњено место успоставља свој монопол, који ће га у наредних тридесетак година начинити највећим трговцем сољу на Балкану. Тадашњи кнез Србије, Александар Карађорђевић, иначе Карађорђев млађи син, био је рођени стриц принца Ђорђа Карађорђевића, који је био ожењен Мишином најмлађом ћерком, Саром.

Изгледало је да се поред увек актуелне међудинастичке борбе између Карађорђевића и Обреновића, отвора простор и за један унутардинастички сукоб. Збацивање кнеза Александра Карађорђевића са власти и постављање на престо Ђорђа, дефинитивно би представљало круну дотадашњег успона капетана Мише, који би начинили његову најмлађу ћерку кнегињом. Управо у ту сврху током 1857. године, он на Великој пијаци (данашњи Студентски трг) почиње зидање зграде по пројекту чешког архитекте Јана Неволе, намењене за кнежевски двор његове ћерке и зета.

Фото архива

Ипак, и после година агитације и огромних потрошених средстава (само за градњу палате потрошено је преко 100.000 ондашњих дуката, а сам Анастасијевић је једном приликом изјавио да су га покушаји да ћерку и зета доведе на престо Србије, коштали готово исто колико и градња самог здања) Капетан Миша губи битку од свог некадашњег добротвора и конкурента Милоша Обреновића, који се 1858. године враћа на престо Србије.

Фебруара 1863. године Анастасијевић шаље писмо тадашњем министру просвете, Кости Цукићу, којим га обавештава да новоподигнуто здање оставља на поклон „своме отечеству“, нарочито наглашавајући и његову будућу сврху – „За просветне потребе“.

Сам кнез Михаило се захвалио дародавцу писмом и почетком марта, исте године, обишао здање. На самом почетку у здању су се налазиле Гимназија, Велика школа, Народна библиотека, Музеј и Министарство просвете. Без мушког наследника који би наставио посао, капетан Миша у наредних неколико година ликвидира све послове са сољу, који и дефинитивно престају 1866. године и, од тог тренутка његов једини приход заснива се на ренти од спахилука, које је имао широм Румуније и Молдавије.

Путовања по Европи и организација балова

Од тог тренутка па све до краја живота, он време проводи првенствено у путовањима по Европи, организујући притом балове и настављајући да живи у складу са дотадашњом репутацијом.

На Светог Саву, 27. јануара 1885. године у Букурешту, у својој кући у Улици Доамна бр. 6, завршио се животни пут човека који је као босоноги дечак-учитељ и тегљач ђердапских дереглија, доспео до најбогатијег Србина, трговца и задужбинара. Сахрањен је у својој задужбинској цркви, а његово савршено очувано, балсамовано тело, и даље почива у крипти задужбинске цркве у Клежанима. Судбина или случај су хтели да најмлађа ћерка капетана Мише, Сара, његова мезимица и несуђена кнегиња Србије, буде жртва једне велике преваре.

Наиме, наш угледни новинар и хроничар старог Београда Милан Јовановић Стојмировић, у свом делу „Силуете старог Београда“, наводи да је један њен штићеник нашег порекла, кога је она протежирала претходних двадесет година и помогла му да уђе у париско друштво, као извршилац тестамента Саре Карађорђевић, за њу купио гробно место на престижном париском гробљу Пер-Лашез да би, неколико дана након сахране, ту исту гробницу продао, овластивши притом гробљанску управу да покојницу баце у „општу раку“.

Ипак, упркос свему, највернији сведок о животу овог знаменитог Србина јесте управо његова задужбина, оличена у згради Ректората београдског Универзитета, популарном Капетан-Мишином здању које и данас, век и по након изградње представља један од најсветлијих примера задужбинарства.

Иако грађена за потребе кнежевског двора, палата Мише Анастасијевића је временом постала двор образовања, на коме су генерације високошколаца бирале свој пут у свет, поучени примером знаменитог дародавца да пут до звезда не зависи од почетка, већ од намере, рада и чврсте воље, пише Калдрма.

(Калдрма)

БОНУС ВИДЕО: ПОДИГНУТА РУЧНИМ АЛАТОМ - ОД КАМЕНА И НА КАМЕНУ: Мала хидроелектрана „Вучје“

Препоручујемо

Култура

0 0

ЖЕНСКЕ ОСОБИНЕ: Инспирација за мајсторе кичице

29. 11. 2023. у 21:47

Култура

0 0

ЋИРИЛИЦА ЈЕ ДЕО НАШЕГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: Одржана конференција о значају нашег писма

26. 10. 2023. у 18:49

Култура

0 0

НАКОН БОРБЕ СА ТЕШКОМ БОЛЕШЋУ: Преминуо познати хрватски глумац

10. 10. 2023. у 11:01

Култура

0 0

"ЗАВЕШТАЊЕ" ВЛАДИМИРА ЈЕВТОВИЋА: У издању Дадова појавила се постхумна књига познатог педагога и професора ФДУ

18. 09. 2023. у 15:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације