ВИШЕ ШТЕТЕ НЕГО КОРИСТИ ОД ПОМЕРАЊА КАЗАЉКИ: Наставља се ритуал преласка с летњег на зимско време

Јутрос смо казаљке опет вратили сат уназад. Два пута годишње, у октобру и марту, вештачки их померају житељи седамдесетак држава у свету. Међу њима, и Србија, која, као земља кандидат, прати дешавања у ЕУ.

Фото: Горан Чворовић

Још је средином 18. века амерички изумитељ громобрана Бенџамин Френклин предложио да се пређе на летње и зимско рачунање времена да би се уштедело на потрошеним свећама. Много воска се од тада истопило, да би ова идеја коначно ступила на снагу на европском тлу не тако давне, па опет далеке, 1976. године, усред енергетске кризе.

Први је, тада, ову идеју изложио тадашњи француски председник Валери Жискар д'Естен, да би се што приближније пратио ритам сунчеве светлости, не би ли се бар мало ублажио удар петролејског шока. За њим су то одмах прихватили и остали европски лидери. Управо је на делу нова енергетска криза и могло би се помислити да је ноћашње померање казаљки идеално "легло" за постизање уштеде. Али, није тако.

Потребе савременог човека за енергијом су се драстично промениле последњих деценија. Тако је француска агенција за околину и управљање енергијом закључила да је 2010. године уштеђено свега 0,1 одсто годишње потрошње енергије, односно око 440 гигавата. У међувремену, то је 2018. спало на само 351 гигават.

Има, чак, примера да се на овај начин више троши енергије, него што се уштеди, као што је показало истраживање у Индијани у САД извршено 2006, када је констатован пораст од 1 одсто. Томе доприносе измене у енергетској политици, између осталог и увођење штедљивих сијалица што ствара сасвим нову перспективу. Стручњаци су чак дошли до закључка да би, заправо, штедњу требало остваривати на летњем, а не на зимском времену, као што је то у почетку било замишљено.

Примера да се скраћењем или продужењем дана за један сат новац на једној страни штеди, а на другој троши, има на претек. На пример, да би се реорганизовао градски саобраћај потребне су студије изводљивости које додатно коштају пореске обвезнике.

Прелазак на зимско, односно летње рачунање времена, код многих изазива стрес. Примећен је повишен број срчаних и можданих удара у данима који следе после пролећног померања казаљки. Најесен, долази до повећног броја саобраћајних несрећа, када се људи с посла враћају по мраку. Полиција у неким земљама на то сада и отворено скреће пажњу. У оба случаја, долази и до увећаног броја повреда на раду, због пертурбација у организму. Не треба сметнути с ума ни депресију која се чешће појављује тих дана. А сви ти дани боловања додатно коштају друштво. Унутрашње навикавање организма на нове околности траје отприлике недељу дана.

Свесни потирања негативног и позитивног учинка преласка с летњег на зимско време и обратно, европски посланици су 2019. године изгласали прекид константног полугодишњег вештачког померања казаљки, ослањајући се на претходну опсежну анкету извршену међу грађанима чланицама ЕУ, у којој је учествовало чак 4,6 милиона људи и који су се огромном већином, с чак 84 одсто, изјаснили да би требало престати с овом перипетијом. Одлука је била предвиђена да ступи на снагу 2021. године.

Била је остала само још једна "ситница", да се земље чланице међу собом договоре хоће ли се преко часовника радије приволети зимском, или летњем царству. Дошло је до озбиљних неслагања, некима је одговарао дужи дан увече због туриста, некима светлије јутро због пољопривреде, па договор није постигнут.

"Нормално" време је – зимско. Када би се питали само грађани, а не њихови лидери, 56 одсто би радије остало на летњем рачунању, а само 36 на зимском. Већини су, на психолошком плану, дужи дани милији.

У међувремену, наступила је пандемија, а онда су дошли и рат у Украјини, инфлација, несташице, сукоб између Израела и Палестине... Европски лидери сада имају преча посла, а када ће поново извући питање казаљки из нафталина, тек остаје да се види. По свој прилици, неће скоро. За утеху, бар смо један дан у години имали прилику да одспавамо сат дуже.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације