КРИСТИНА ОТИШЛА У ДАНСКУ, ПА СЕ ИЗНЕНАДИЛА КАКО ЉУДИ ЖИВЕ: Ништа не раде као ми, у кућу вас неће позвати на дружење

КАДА се Загрепчанка Кристина Волспергер Даниловски с породицом почетком 2009. године преселила у Копенхаген, била је свесна да одлази у напросто другачију државу. Њен је супруг послом везан уз Копенхаген па су размишљали о могућем пресељењу.

Фото: pixabay

Крајем 2007. година родила је сина, а још током породиљског почели су да планирају живот у Копенхагену. Кад је и она, данас 40-годишња магистарка хемије, добила посао у фармацеутској индустрији у Копенхагену, одлучили су се на пресељење.

- Хтела сам да живим вани и пробам нешто друго и нисам пожалила - каже Волспергер Даниловски.

Први шок - упис у јаслице

Први сусрет с потпуно друкчијим концептом живота био јој је везан за упис детета у јаслице. Архитектура Копенхагена је прекрасна и очекивала је веселе, шарене, топле јаслице и заинтересоване, посвећене васпитачице. Међутим, дете је уписала у зградицу налик бараки, са сивим зидовима и подовима, без боја, играчака и цртежа, а чувале су га васпитачице које једва да су се бавиле дететом.

Данци верују да децу од раних ногу треба одгајати да буду индивидуалци, да треба да се брину сами о себи и анимирају се сами. Данске маме не трче за својом децом и не вичу “немој, немој, пази, пашћеш”. Оне верују да мора да падне и да ће тако научити. У првим јаслицама мог сина, који је једва имао две године, сматрали су да је у реду да излази без капе по снегу и киши и промрзне и покисне јер следећи пут сигурно неће заборавити капу - прича Кристина.

Нашем менталитету то је тешко да прихвати, али Кристина упозорава: Данци одрастају у сретне, здраве и одговорне људе. Њихов је приступ само другачији.

Неприкосновена жута картица

Да би постојао у Данској, да би имао име, адресу, ауто или телевизор, да би могао да уплатиш лото, платиш струју, позајмиш књигу у библиотеци или упишеш фитнес клуб - мораш да имаш жуту картицу. Малу пластичну жуту картицу са десетоцифреним бројем ЦПР. Тај број је попут великог брата - зна све, баш све о теби и прати сваку, и најмању промену: та картица “зна” где живиш, јеси ли ожењен и киме, колико имаш деце, у који вртић или школу иду, где радиш, колика ти је плата, колико имаш рачуна и у којим банкама, шта поседујеш у Данској, а шта у иностранству, ко ти је доктор, имаш ли месечну карту за метро...

Муж иде на службени пут, накнаду добија његова жена!

Родна равноправност у Данској заиста живи. У кућним и родитељским обавезама пол није битан, све се дели по пола. Један је Данац у мултинационалној компанији обавештен да би за пар недеља требало да иде на двоседмични службени пут.

Одмах је тражио разговор са шефом странцем и затражио “финансијску накнаду за женин прековремени рад код куће због његове одсутности”. Објаснио му је да ће жена сад морати променити све своје планове, преузети на себе и његову половину обвеза, кувања, развожења деце. Зашто би на то пристала? Странци су остали у неверици. Али након пар сати консултација, одлучили су да је боље Данчевој жени платити накнаду.

Храна се купује петком

Данци су веома штедљив народ и штеде на свему. Храна се купује петком, јер се суботом долазе нове пошиљке воћа, поврћа и меса па се петком стара пошиљка продаје по акцијским ценама. Будући да преферирају сирову храну - добију све што им треба. Данци ретко кувају, али оброк изван дома сматрају расипништвом и луксузом. Ненаменски кредити, који се код нас масовно дижу кад трошимо преко мере, у Данској су ретки. Данци концепт минуса, односно допуштеног прекорачења по текућем рачуну уопште не разумеју.

Себи купиш један ауто, држави платиш још два

Порези су у Данској невероватни. На луксузне аутомобиле - 180 одсто. Дакле, на цену аутомобила платиш још готово двоструко толико пореза. Осим ако не уклониш задња седишта - онда је то доставно возило, па је порез само 60 одсто. На стан који ти оставе родитељи - који су на њега, при куповини, платили пристојан порез - платићеш порез. И то од 40 до 75 посто!

Кафа се не служи, узмеш је сам

Сате проведене на кафи у кафићу гђ вас служе љубазни конобари Данци не практикују. Нити разумеју тај наш обичај. У данским кафићима кафа се узима на шанку, чека се у реду да се купи и тада се тражи место међу ретким столовима.

Онда се иде по шећер и воду, који су на другом крају просторије: вода стоји у бокалу и сипа се у пластичне чаше. Ако се нађе слободан сто - који најчешће гост сам очисти од нагомиланих шоља - није уобичајено да се седи дуго и прича.

У кућу вас неће позвати

Спријатељити се с данском породицом - онако да им упадате у кућу, зовете се на вечере, идете на пића и плаћате наизменично рунде, зовете их у последњи час кад нема ко да вам чува децу и не бројите услуге - јако, јако је тешко. Они су непоправљиви индивидуалци. Кристина је себи дала у задатак. У почетку је без краја звала колегинице и родитеље синовљевих пријатеља на вечере. Сви су уредно долазили, али нико их није позвао код себе. Све док је једна колегица изненада није позвала на суши забаву, мало дружење колега код ње код куће поводом унапређења. И док је забава већ пала у заборав, Кристину је једног дана на столу дочекала порука: дужна је 100 круна. За састојке.

(Јутарњи лист)

БОНУС ВИДЕО: ИНВАЛИДИТЕТ НИЈЕ ПРЕПРЕКА: ДЈ са АЛС наступа користећи најсавременију технологију за померање

Препоручујемо

Панорама

0 0

ХИТ: Звала оца Босанца и рекла да је платила ваздух за гуме - реакција мешавина матерњег и енглеског (ВИДЕО)

29. 09. 2023. у 13:39

Панорама

0 0

РУС НАСМРТ ПРЕПЛАШИО ДЕВОЈКУ: Из возила поискакали наоружани специјалци, а он клекао (ВИДЕО)

26. 09. 2023. у 18:07

Друштво

0 1

ЗНАК НА ВРЕМЕНСКОЈ ПРОГНОЗИ ЗБУНИО БЕОГРАЂАНЕ: Да ли сте га ви икада видели и знате ли шта значи? (ФОТО)

26. 09. 2023. у 12:21

Панорама

0 0

СУДБИНА: Две године носио цвеће на гроб непознатог човека, а онда се све закомпликовало - убиство и сусрет са његовом женом

25. 09. 2023. у 11:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације