ЈЕЗИВА ИСТОРИЈА ЕГЗОРЦИЗМА: Да ли је филмска интерпретација ближа истини него што мислимо?
Већину људи реч "егзорцизам" асоцира на католичке свештенике који истерују демоне и зле духове из особе или, у неки случајевима - уклетог места. Филмови као што је "Истеривач ђавола" из 1973. године приказују употребу свете воде, молитве, па чак и намере као средства да се отера зла сила, док се епска битка између добра и зла одвија пред очима гледалаца. Али да ли је баш тако?
Егзорцизми се заиста дешавају и оно што је интересантно је да поп култура није далеко од онога што се стварно дешава. Филм "Папин егзорциста" из 2023. године, заснован на мемоарима правог католичког свештеника и егзорцисте оца Габријела Аморта, на пример, нуди веома фикционализовану верзију стварног егзорцизма. Међутим, оно што поп култура у новом филму који обрађује ову популарну тему не пружа, јесте јасно разумевање тога како је егзорцизам као пракса заправо настао.
Егзорцизми су стварни - па какви су били они најранији?
Егзорцизми које изводи Католичка црква су вероватно најпознатији примери, али у сржи сваког егзорцизма је битка против зла. Међутим, дефиниција зла је веома променљива и зависи од система веровања, праксе и контекста. Као резултат тога, зло може имати облик демона, духовне нечистоће или једноставно - искушења. Егзорцизам као оружје у борби протерује, чисти или штити од било које зле силе.
У Месопотамији током 1. миленијума п. н. е., свештеници по имену ашипу протеривали су демоне који су са собом доносили болест и хаос. Сматрани су духовним исцелитељима, због чега су били веома цењени заштитници са амајлијама, који су изводили сложене ритуале и, по потреби, ангажовали демоне помагаче.
Старогрчка реч даимон - од које потиче реч "демон" - односила се на духове сличне божанствима и натприродне силе. Али док је даимон могао бити добар или зао, демони су злонамерне силе које треба протерати или истерати. Историчар из 1. века н. е. Јосиф Флавије препричао је причу о Елеазару, човеку који је ослобађао друге од демона тако што их је извлачио из њихових ноздрва уз непрестано понављање име краља Соломона, сведочећи на овај начин о постојању егзорцизма у јеврејској традицији.
Са ширењем хришћанства током прва три века наше ере, приче о егзорцизму су нашле још јаче упориште. Протеривања злих сила су постала средство за уједињење хришћанских верника и оправдање. Јачањем хришћанства паганство је попримило злу конотацију, а нехришћанска веровања су постала нешто што је требало протерати. Као резултат тога, одрицање од паганства постало је услов за преобраћење у хришћанску веру. Повратак под утицај паганског веровања био је сличан поседовању злих сила. Егзорцизам је у овом контексту био механизам који се користио за јачање и хришћанске вере и хришћанске заједнице.
Стога је послужио да се легитимише хришћанство и до 4. века н. е. нашао широку употребу у контексту које је претходило крштењу. Обраћеници и амбициозни хришћани су пролазили кроз егзорцизам уочи крштења, да би на дан крштења - епископ буквално одувао зле утицаје са њих кроз процес који се назива ексуфлација.
Уколико изузмемо крштења, свештеници су вршили егзорцизам тако што су полагали руке на опседнуте и наређивали злим духовима да напусте њихова тела. Хришћани у касној антици и раном средњем веку могли су да се "прочисте" и призивањем светитеља заштитника, одласком у цркву и уз помоћ светог ентитета, како би се приближили Богу и удаљили од зла.
Затим је дошао средњи век
Тек у 12. веку, егзорцизам пролази кроз значајну промену. Ово је било изазвано успоном јеретичких секти у хришћанству. Групе попут Катара заступале су дуалистички принцип такмичења између добра и зла, што је била увреда за римокатоличку доктрину. Католичким верницима и што је још важније, католичком руководству - ова јерес је открила нову корист од егзорцизма: он је постао основни механизам помоћу ког су се хришћани ослобађали грешних јеретичких веровања.
Доказивање нечије посвећености хришћанству нашло је формализацију кроз егзорцизам, при чему личне молитве попримају форму "само-егзорцизма". Поред тога, теолози попут Светог Томе Аквинског (1225-1274. године) бавили су се темама попут демонологије и помогли да се дефинише и разјасни сврха егзорцизма у том процесу.
Након објављивања прве књиге о егзорцизму око 1400. године уследиле су деценије, ако не и векови кризе за Католичку цркву. Протестантска реформација је поделила хришћанство, а као резултат тога, прогони инквизиције попримили су форму егзорцизма. У том контексту, католичка црква је одобрила и први званични водич.
Године 1614. уведен је Rituale Romanum и он је остао углавном непромењен до прве половине 20. века. Обухватао је De Exorcismis et Supplicationibus Quibusdam, или О егзорцизму и одређеним молитвама, да би након реформи које је предузео Други ватикански сабор (1962-1965. године) и Rituale Romanum-a ревидиран. Нова верзија је објављена 1999. године.
Структура и формуле верзија De Exorcismis et Supplicationibus Quibusdam из 1614. и 1999. су веома сличне, иако ова последња јача везу између крштења и егзорцизма. Као резултат тога, савремени егзорцисти не само да настављају да рефлектују веровања својих древних претходника, већ су на много начина направили пуни круг.
Текст аутора Malise Sartore је првобитно објављен на сајту nationalgeographic.com
(Национална географија)
БОНУС ВИДЕО: ХИЉАДЕ ФРАНЦУЗА НА УЛИЦАМА И ТРГОВИМА - Протести у Паризу против реформе пензионог система
Препоручујемо
РАТ У УКРАЈИНИ: Вагнеровци пресекли северни излаз, ВСУ покушава да се извуче из Бахмута (МАПА/ФОТО/ВИДЕО)
20. 04. 2023. у 07:18 >> 02:46
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)