ПОВЕЋАН РИЗИК ОД ИНФАРКТА И ШЛОГОВА: Докторка открива како "преживети" промене времена

СПЕЦИЈАЛИСТА ургентне медицине прим. др Марија Радуловић препоручује да се пре свега одмарате, док оболели од срчаних обољења треба да одложе све физичке активности и чешће контролишу крвни притисак

Фото: Пиксабеј

Свака промена атмосферског притиска, температуре и влажности ваздуха може негативно да утиче на здравље, па је и број пацијената у ординацијама на прелазу између годишњих доба већи.

Типични симптоми изазвани временским (не)приликама јесу мучнина, депресија, вртоглавица, главобоља, мигрена, висок или низак крвни притисак и општа слабост и необјашњив умор, у ово доба често назван "пролећни".

Специјалиста ургентне медицине прим. др Марија Радуловић препоручује да се приликом наглих промена притиска и температуре пре свега одмарате, док оболели од срчаних обољења треба да одложе све физичке активности и чешће контролишу крвни притисак.

Срце на удару

Последњих деценија смо сведоци наглих климатских промена, осцилација у температури за 20 и више степени, као и великих промена атмосферског притиска, када највише трпи крвоток. Када се време промени, чешћи су срчани или мождани удари.

- Ниске температуре делују на сужење крвних судова што повећава крвни притисак и долази до болова у ногама и немогућности да особа дуго хода. Хладноћа има велики утицај и на крвне судове који хране срчани мишић, што може да буде узрок погоршања коронарних болести, попут ангине пекторис, или инфаркта срца. Ниске температуре не погодују астматичарима, док висок ваздушни притисак и већа влажност ваздуха делују на крвне судове мозга, те могу да буду узрок шлога - каже прим. др Марија Радуловић.

- С друге стране, високе температуре делују на ширење крвних судова, појачано је знојење, а с обзиром на то што се једе лагана храна, вредности крвног притиска су ниже. Топло и влажно време не погодује плућним болесницима, а тада су чешћи и бубрежни напади и напади жучи - наводи докторка.

Пратите биопрогнозу

Пацијенти с кардиоваскуларним обољењима при наглим променама атмосферског притиска и температуре ваздуха треба да одложе небитне физичке активности док се време не смири.

- Нагле промене времена посебно погађају малу децу, чији се организам још није адаптирао на спољашње услове, тинејџере због хормонских промена, труднице, жене у климаксу, старе особе, хроничне болеснике... Скоро сви реагују на неповољне климатске услове, али су тегобе најчешће код оних који припадају групи метеоропата, односно особа код којих су појаве тегоба или погоршање основне болести увек повезани с одређеним временским приликама, те су опрез, редовно узимање лекова, али и учесталије контроле крвног притиска обавезни - саветује прим. др Марија Радуловић.

Данас прогноза времена укључује и биометеоролошки извештај, уз лекарске савете како да се понашамо, а на ту прогнозу посебну пажњу треба да обрате хронични болесници, додаје докторка.
(Информер)

БОНУС ВИДЕО:

БИО ЈЕ ВЕЛИКИ ГЛУМАЦ И СКРОМАН ЧОВЕК: Ташка Начића су заобилазиле награде, али не и публика

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације