ЦАРИЦА КОЈУ СУ ХТЕЛИ ДА ИЗБРИШУ ИЗ ИСТОРИЈЕ: Сматрали су је најразвратнијом од свих римских жена

Новости Онлајн

05. 03. 2023. у 17:35

ТРЕЋУ супругу цара Клаудија историја је запамтила као најпромискуитетнију жену Римског царства — као царицу нимфоманку. Месалина у савременој култури представља врхунац неконтролисаног, насилног, ирационалног и импулсивног понашања. Њен сексуални апетит је без премца, а њени мотиви прилично зли. Када је Михаил Булгаков испуњавао Сатанин бал у Мајстору и Маргарити, као гошћу је "позвао" Месалину. Од свих скандалозних жена које су кршиле римске родне улоге, Месалина је ушла кроз историју као најскандалознија од свих.

ЦАРИЦА КОЈУ СУ ХТЕЛИ ДА ИЗБРИШУ ИЗ ИСТОРИЈЕ: Сматрали су је најразвратнијом од свих римских жена

Foto: Profimedia

Месалина постаје царица

Валерија Месалина имала је највише 18 година када се 38. године удала за Тиберија Клаудија Нерона Германика. Клаудије је био 47-годишњи, два пута разведен, отац двоје деце. Њих двоје били су и рођаци, обоје потомци божанске Августове сестре, Октавије.

Брак је био велика част за Клаудија, јер су, у поређењу са Месалином, његове претходне жене биле нижег сталежа. Његов брак са Октавијиним потомком поклопио се са његовим закаснелим уласком у јавни живот и био је знак да га нови цар — његов нећак Калигула — одобрава и блиско везује за линију наследства.

За Месалину, међутим, брак је вероватно био мање узбудљив.Њен нови муж је до овог тренутка био срамота за породицу. Имао је видљиве мане због којих га је мајка наводно називала чудовиштем, праујак Август му је забранио да у јавности седи са остатком породице, а ујак Тиберија га је удаљио од било које јавне функције. Царски Рим био је непријатељско место за инвалиде, и нико то није знао боље од Клаудија. Видео је како његова браћа и сестре добијају почасти и повољне бракове. Клаудије је мало шта, осим своје крвне лозе, имао да пружи Месалини. Тешко је замислити да се радовала удаји за 30 година старијег мушкарца чијим достигнућима није могла да се похвали.

Пар је брзо добио двоје деце, а Клаудије је неочекивано - и контроверзно - постао цар. Након што је Калигула убијен 41. године нове ере, Клаудије се склонио у војне логоре и два дана се цењкао како би убедио Сенат да га прихвати за цара.

Месалинин муж је надмашио свачија очекивања када је преузео власт.Још увек у раним двадесетим годинама, припремљена за живот у аристократској доколици, Месалина је постала царица.

Месалинина репутација

О Месалининој вези са Клаудијем сазнајемо од историчара првог и другог века нове ере, Тацита и Светонија, који су писали деценијама након њене смрти у време када су рани римски цареви били веома кртиковани. Светоније пише о пару у Дванаест Цезара, али су његови описи кратки. Тацит, међутим, има много тога да каже на тему.

Прве године Месалине као царице нису укључене у ова дела, па је нејасно да ли је била озлоглашена од почетка владавине свог мужа.

Када Тацит почне да пише око 47. године нове ере, шест година након Клаудијеве владавине, он Месалину представља као чудовиште. Он пише како је манипулисала мужем да би казнила два лична непријатеља: Валерија Азијатика и Попеју Сабину. Азијатик је имао дивне Лукулове баште, за којима је Месалина жудела. Ширила је гласине о ванбрачној афери између Азијатика и Попеје Сабине. Клаудије је наредио да се неморални пар ухапси, а Азијатик убије. Попеја је затворена, а Тацит извештава да је извршила самоубиство јер су је Месалинини шпијуни међу стражарима непрестано узнемиравали.

Тацит пише да је себична Месалина често користила правосудни систем и државне функције за постизање личних циљева. Светила се онима који су је оговарали, одбијали њене сексуалне понуде или изазивали њену завист. Протеривала је рођаке и погубљивала ривале. Лагала је и ширила гласине како би застрашила свог мужа, који би затим у страху деловао како је она желела.

Foto: Profimedia

 

Гласине

Шале и шапутања о Месалининим потребама почеле су рано. Плиније Старији, млади војни официр у Немачкој током Клаудијеве ране владавине, написао је енциклопедију природних феномена, у коју је укључио размишљања о сексуалности сисара. Људи, примећује он, једине су животиње које немају сезону парења и који никада нису сити када је у питању секс. Као пример, он читаоцу говори о царици Месалини, која се с проститутком такмичила да покаже ко може да има више љубавника. После 25 "загрљаја", Месалина је победила.

Генерацију касније, анегдота је постала још нечувенија када ју је испричао познати мизантроп Јувенал у својим Сатирама. Месалина се појављује у одељку у ком објашњава зашто мрзи жене. Називајући је "царском курвом", Јувенал тврди да је Месалина сваке ноћи стављала плаву перику – боју косе која се повезује са варварима – и одлазила да ради у јавну кућу ниже класе, где би имала секс док не изађе сунце. Била би "исцрпљена, али још увек незадовољна", писао је.

До 220. године нове ере, када је Касије Дион писао своју римску историју, Месалинин замишљени бордел се преселио у царску палату, где су мушкарци плаћали за секс њој и другим аристократкињама, од којих је Месалина неке присиљавала на сексуални рад. 

Овакве приче откривају како функционише римска (и модерна) мизогинија. У изворима који наводно причају историју — Тацит, Светоније и Дион — Месалина је промискуитетна, али и паметна, прорачуната и окрутна. Она кује планове са савезницима у свом дому и Сенату како би стекла моћ. Она користи суд и савезе да мучи своје непријатеље, и контролише мрежу шпијуна и доушника широм града. Она прикупља информације и користи их да контролише свог мужа и тако контролише царство. Све ове ствари су несумњиво подле, али показују извесно поштовање према Месалини као сложеној личности.

Међутим, у јавној слици ови аспекти се губе. Писци од Плинија и Јувенала до Бронтеа и Чака Палахниука уводе Месалинин лик само да би истакли њену ласцивну природу. Она није политички значајна, већ само разуздана жена која ради из сенке спаваће собе. Сексуални скандали је уклањају из мушке, јавне сфере моћи и политике и врац́ају је тамо где је женама место: у кућу. Њена моћ се умањује сврставањем у најједноставнију категорију женског негативца: жену која много ужива у сексу.

Брак и издаја

Тацит је главни извор информација и о Месалинином последњем скандалу. Други аутори су препричавали Месалинину причу, укључујући римског песника Јувенала који ју је оштро осудио у својим Сатирама, насталим крајем првог или почетком другог века нове ере. Век касније, римски историчар Касије Дион наставио је традицију приказивања Месалине као негативца, називајући је "најраспуштенијом и најпохотнијом од жена".

Прича о последњем скандалу почело 48. године нове ере, када је Месалина започела љубавну везу са сенатором Гајом Силијем. Силијево саучесништво варира у зависности од извора; према Јувеналу и Дију, он је пасивна жртва њене доминације, док је код Тацита одушевљени учесник. Месалина га осипа поклонима, од породичног наслеђа до кућа. Њихова афера је трајала све док јавност није сазнала за њу. Силије се развео од своје жене, али Месалина није могла да се ослободи свог мужа.

Прељубници су тада учинили нешто потпуно неочекивано — тако отворено и шокантно — да чак и древни извори једва могу да поверују у то. Док Клаудије није био у граду - пар се венчао. Месалина је обукла жути невестињски вео и јавно улицама отишла до Силијевог дома, где су разменили завете. Затим је уследила забава.

О стварним догађајима и значењу тог дана савремени историчари још увек расправљају. Да ли је ово било право венчање или представа? Да ли је то био покушај државног удара, а не само дрска увреда? Неки карактеришу тај дан као покушај свргавања Клаудија. Истина се никада неће сазнати јер ниједан завереник није преживео ноћ.

Гласине о њиховој свадби, било стварне или изрежиране, врло брзо стижу до Клаудија у Остију. Да му пренесу вести, биле су задужене две његове омиљене љубавнице. Клаудије је, према Тацитовом писању, почео да паничи уверен да Месалина и Силије покушавају да га свргну. Клаудије је је наредио да се одмах ухапсе. Стражари су Месалину пратили до Лукулових вртова, а Силије је пред Клаудија доведен у војни логор, где је одмах и погубљен због издаје. Након овог дана Силијево име нестаје из историје.

Foto: Profimedia

 

Смрт царице

О Месалининој судбини Клаудије је дуго одлучивао. Деценијама су били у браку, она је била мајка његове деце и жена коју је, по свему судећи, волео. Одлучио је да је саслуша. Али у страху да ће избећи казну, Клаудијеве присталице узеле су ствари у своје руке. Римским центурионима и трибуну су пренели да је цар наредио да оду у башту и погубе Месалину.

Месалина, која је у башти била са својом мајком, покушавала је да пронађе излаз из ситуације, али безуспешно. Када су стигли до ње, војници су јој дали могућност да се сама убије, али није била у стању то да уради, због чега јој се Тацит подсмевао. Једна од трибина јој је одузео живот.

Тацит пише да Клаудије није био погођен вестима о смрти своје жене: "Чак ни у данима који су уследили, он није одавао никакве симптоме мржње или радости, беса или туге, или, у ствари, било какве људске емоције."Римска влада издала је дамнатио мемориае за Месалину, бришући њено име са јавних и приватних места и уништавајући њене статуе. Али званично брисање из историје није довело до тога да Месалина избледи из сећања. Уместо тога, њени сексуални апетити и бигамно венчање изазвали су гласине, шале и трачеве који су надмашили све друге у историји.

(Национална географија)

БОНУС ВИДЕО: ИЗГОРЕО ОБЛАКОДЕР У ИЗГРАДЊИ - Ватрогасци у Хонг Конгу успели да се изборе са ватреном стихијом

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе