ОВО ЈЕ МАЈА - ПРВИ КЛОНИРАНИ АРКТИЧКИ ВУК: На свет је донела женка бигла и ускоро ће бити пуштена у дивљину (ВИДЕО)

Новости онлајн

10. 10. 2022. у 16:38

ВЕСТ о рођењу првог клонираног арктичког вука (Цанис лупус арцтос) на свету обрадовала је јавност, наводе страни медији, а младунче Маја одмах је постала атракција, али и нада за све угрожене врсте на планети.

ОВО ЈЕ МАЈА - ПРВИ КЛОНИРАНИ АРКТИЧКИ ВУК: На свет је донела женка бигла и ускоро ће бити пуштена у дивљину (ВИДЕО)

Фото: Принтсцреен/Јутјуб/euronews

У веку кад овакве објаве не спадају у ред сензационалних, вест ипак има пијетет ванредне, јер је малог вука на свет донела сурогат мајка - бигл. Клонирано штене вука, по имену Маја, и њена мајка бигл представљене су свету у кратком видео снимку на конференцији за новинаре коју је 19. септембра одржала компанија "Синоген Биотехнолоџи" у Пекингу. Видео је објављен 100 дана након Мајиног рођења, 10. јуна у лабораторији у Пекингу. Компанија "Синоген" је специјализована за клонирање угинулих кућних љубимаца као што су мачке, пси и коњи, за приватне клијенте и жели да искористи своју стручност како би помогла у клонирању угрожених врста у сврхе њиховог очувања.

Маја је клонирана коришћењем ДНК одраслог арктичког вука, такође названог Маја, који је угинуо у заточеништву у Харбин Поларланду, парку дивљих животиња на североистоку Кине. Оригинална Маја, пристигла на свет у Канади пре него што је послата у Кину 2006. године, угинула је од старости почетком 2021. године. Клонирање Маје успешно је завршено "после две године мукотрпних напора", изјавио је на конференцији за новинаре Ми Јидонг, генерални директор "Синогена".

Истраживачи компаније су првобитно створили 137 ембриона арктичког вука спајањем ћелија коже из оригиналних Маја са незрелим јајним ћелијама паса, користећи процес познат као нуклеарни трансфер соматских ћелија (СЦНТ). Од тих ембриона, 85 је успешно пресађено у седам сурогата бигла. Од трансплантираних ембриона, само један се потпуно развио. Научници наводе да су користили сурогате бигла, јер није било довољно вучица у заточеништву за потребе експеримента. Срећом, пси деле довољно ДНК са вуковима да би се остварила хибридна скотност.

Маја живи са својом сурогат мајком у лабораторији "Синогена" у Сјуџоуу, у источној Кини, али ће мали вук бити пребачен у Харбин Поларланд, где ће живети са другим арктичким вуковима. Чувари парка сматрају да ће Маја морати полако да се упознаје са остатком чопора, због њеног изолованог одрастања. "Синоген" је, такође, открио да је други клон арктичког вука, створен коришћењем ДНК непознатог мужјака, требало да на свет стигне у четвртак 22. септембра. Међутим, до сада нема потврђених извештаја о рођењу штенета. Компанија је најавила партнерство са Пекиншким парком дивљих животиња за клонирање више врста у заточеништву у будућности, иако још нису најављени конкретни пројекти.

У 2019. години, "Синоген" је био укључен у пројекат који је произвео шест идентичних клонова немачког овчара, који су затим примљени у полицију у Пекингу.

Процес очувања угрожених животиња

Упркос бројним извештајима, арктички вукови који су подврста сивих вукова (Цанис лупус), нису угрожена врста. Уместо тога, Међународна унија за заштиту природе их наводи као најмање угрожене, иако ће климатске промене вероватно озбиљно пореметити њихово снабдевање храном у дивљини у наредним деценијама.

Научници су и раније клонирали угрожене врсте животиња. Године 2020, научници из америчке непрофитне организације за заштиту природе Ривајв енд Ристор" успешно су клонирали угроженог црноногог твора (Мустела нигрипес). Исте године компанија је клонирала и угроженог коња Прзевалског (Еqуус прзеwалскии), а њихови техничари покушавају да клонирањем оживе изумрлог голуба путника (Ецтопистес миграториус).

- Клонирање је недовољно искоришћено -  рекао је Бен Новак, водећи научник овој организацији, наводећи да би оно у будућности могло бити спас за врсте које се проређују или изумиру.

Главна предност клонирања угрожених врста је то што одржава количину генетског диверзитета унутар врсте, рекао је Новак. Ако клонови могу да се размножавају са другим неклонираним јединкама, то даје угроженим врстама шансу да се прилагоде притисцима селекције који их воде ка изумирању.

Предност и ограничења клонирања

- Предност клонирања је и у комбиновању са постојећим програмима узгоја у заточеништву, посебно приликом коришћења сурогат мајке других врста - рекао је Новак.

Уместо да узимају животиње из дивљине да би створили резервну популацију у заточеништву, научници могу узети генетске узорке од дивљих животиња и створити клонове у лабораторији користећи лакше доступне сурогате, као што су то учинили са Мајом и њеном мајком бигл. Ове генетске резервне копије се затим могу увести у дивљину како би се попуниле популације које се боре, додао је Новак.

- Чини се да сисари две врсте морају да деле заједничког претка који је живео пре око пет милиона година да би сурогат трудноћа била успешна - рекао је Новак.

Међутим, постоје и нека велика ограничења за клонирање. Једно од главних питања је то што се још не могу успешно клонирати све животиње. До данас су само сисари, рибе, водоземци и једна врста инсеката клонирани помоћу СЦНТ. За птице, гмизавце и сисаре који носе јаја, као што су платипуси и ехидне (мрављи јеж), СЦНТ не функционише, јер се јаја не развијају правилно.

- Клонирање има веома ниску стопу успеха у поређењу са вештачком или вантелесном оплодњом - рекао је Новак.

Као и са Мајом, истраживачи често морају да створе стотине ембриона и успешно их имплантирају у више сурогата да би на свет дошла само једна животиња, што клонирање чини скупим процесом. Због високих трошкова овог процеса, појава приватних компанија, попут "Синогена" и "Ривајв енд Ристора" ће вероватно играти кључну улогу у будућности клонирања. За заговорнике клонирања, рођење Маје је још један корак у правом смеру за ову област истраживања.

- Сјајно је видети да се ради више на клонирању дивљих животиња - рекао је Новак и додао да се нада како недавна достигнућа у клонирању показују свету да је клонирање спремно за употребу као корисно средство за очување дивљих животиња.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО:

СЛАДОЛЕД КОЈИ СЕ НЕ ТОПИ: Нови изум кинеских посластичара

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

Коментари (0)

ФУДБАЛСКА БОМБА: Душан Тадић напушта Турску и иде код једног од најбољих фудбалера свих времена?