ПРОЈЕКАТ ВРЕДАН ВИШЕ МИЛИОНА ДОЛАРА: Научници припремају "васкрсење" тасманијског тигра (ВИДЕО)

УНИВЕРЗИТЕТ у Мелбурну у сарадњи са америчком биотехнолошком компанијом планира генетску „рестаурацију“ тасманијског тигра.

Фото: Принтскрин

Научници у Аустралији и САД покренули су амбициозан пројекат вредан више милиона долара да врате тилацина, који је изумро тридесетих година прошлог века, и поново га доведу у родну Тасманију. Научници у Аустралији и САД покренули су амбициозан пројекат вредан више милиона долара да врате тилацина, који је изумро тридесетих година прошлог века, и поново га доведу у родну Тасманију.

Тилацин, такође познат као тасманијски тигар, други је подухват компаније из Тексаса - Колосал, која се бави враћањем изумрлих врста, и која је прошле године објавила да планира да користи технике генетског инжењеринга како би поново створила рунастог мамута и вратила га на Арктик. Њихов нови пројекат је партнерство са Универзитетом у Мелбурну, који је раније ове године добио филантропски поклон од пет милиона долара за отварање лабораторије за „повратак" (реинтродукцију) тилацина.

Тим лабораторије је претходно секвенцирао геном једног примерка који се чува у Музеју Викторије, пружајући оно што је вођа тима, професор Ендрју Паск, назвао „комплетним планом како да се у суштини створи тилацин". Тилацин је био једини аустралијски торбарски предатор. Насељавао је Тасманију од пре око 3.000 година. По изгледу је сличан псу, имао је пруге на леђима, и био је активан ловац.

Последњи познати представник ове врсте угинуо је у заточеништву 1936. Упркос многим пријављеним виђењима у деценијама које су уследиле, и неким покушајима да се докаже да тасманијски тигар и даље постоји, званично је проглашен изумрлим 1980-их. Научници имају за циљ матичне ћелије врсте са сличном ДНК, дебелорепог дунарта претвори у ћелије тилацина - користећи експертизу за уређивање гена коју је развио Џорџ Черч, професор генетике на Харвардској медицинској школи и суоснивач компаније Колосал.

Више од 30 научника на великом задатку

Биће потребне нове технологије које ће помоћи у поврату ових специфичних торбара, а матичне ћелије користиле би се за стварање ембриона, који би потом био пребачен или у вештачку материцу или у женку дунарта, као сурогат-мајку. Паск је рекао да је ново партнерство најзначајнији допринос икада дат очувању торбара у Аустралији, јер више од 30 научника ради на убрзању „великог изазова" - враћања тилацина из мртвих. Научници верују да би први тасманијски тигрови могли да се роде за десет година.

Извршни директор Колосала и други суоснивач, технолошки и софтверски предузетник Бен Лам, сматра да је то могуће за мање од шест година. Изазови са којима се пројекат суочава су значајни, а ако план успе, животиње ће бити уведене у контролисано окружење на приватном земљишту Тасманије са коначним циљем да се врати у дивљину.

Паск је рекао да истраживачи овај задатак не виде само као ангажовање на враћању изумрлих врста већ и као помоћ у развоју технологије која би се могла применити на решавање данашње глобалне кризе изумирања, још увек постојећих врста. Он је рекао да се свет пребрзо мења да би постојеће технике очувања спасиле бројне угрожене врсте, указујући на катастрофалан утицај шумских пожара на дивље животиње у Аустралији.

- Морамо да развијемо друге технологије и нове начине да то урадимо ако желимо да зауставимо губитак биодиверзитета - рекао је Паск.

Реакције на стварање животиње у лабораторији

Најава пројекта наишла је на различите реакције у стручној јавности. Кори Бредшо, професор екологије на Универзитету Флиндерс, сматра да је мало вероватно да ће пројекат бити успешан.

- Чак и ако то можете да створите животињу у лабораторији, а ја сумњам у то, како да створите хиљаде јединки са довољно генетских варијација које су потребне да бисте створили здраву популацију - пита се Бредшо.

Јуан Ричи, професор екологије и заштите дивљих животиња на Универзитету Дикин, рекао је да друга отворена питања укључују и она о томе колико овај програм може учинити да помогне угроженим врстама да се очувају.

Ричи је рекао да би стварање животиње у лабораторији представљало „огромни изазов", али и да то захтева финансијску подршку истраживањима, те да се ово не треба посматрати као „игру са нултом сумом".

Препоручујемо

Панорама

0 1

СТО ГОДИНА ДУГА ТАЈНА: Британски археолог покрао Тутанкамонову гробницу (ФОТО/ВИДЕО)

14. 08. 2022. у 18:06

Панорама

0 5

НЕЖНИ ЏИН: Кефир је можда највећи мачак на свету (ФОТО/ВИДЕО)

13. 08. 2022. у 22:50

Панорама

1 4

ЈЕДНОГ ДАНА И ОНО ЋЕ УМРЕТИ: Астрономи детаљно проучили живот Сунца, а овако се прича завршава

13. 08. 2022. у 20:57

Панорама

1 12

НЕЗАБЕЛЕЖЕН ЛЕТ ГОЛУБА ПИСМОНОШЕ: Од Шпаније до Србије за три недеље, сваког је дана прелазио 80 километара

04. 08. 2022. у 20:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације