ШТА СУ ГЕОМАГНЕТНЕ ОЛУЈЕ: Како уништавају технику у орбити

ГЕОМАГНЕТНЕ олује настају када свемирско „невреме“ погоди Земљу и ступи у интеракцију са њом.

Фото НАСА

Свемирско „невреме“ је узроковано флуктуацијама унутар Сунца које избацују електроне, протоне и друге честице у свемир, а снажно утиче и на сву технику у нашој орбити.

Дана 4. фебруара 2022. „Спејс-Икс“ је лансирао 49 сателита у оквиру интернет пројекта Илона Маска „Старлинк“, од којих је већина изгорела у атмосфери неколико дана касније. Узрок пропасти више од 50 милиона долара била је геомагнетна олуја изазвана Сунцем.

„Проучавам опасности које свемирско време представља за свемирска средства и како научници могу побољшати моделе и предвиђање свемирског времена да би се заштитили од ових опасности“, каже Пијуш Мехта, доцент за машинство и свемирску технологију са Универзитета Западна Вирџинија.

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Када свемирско невреме стигне на Земљу, покреће компликоване процесе који могу изазвати много проблема за било шта у орбити, каже он.

„А инжењери попут мене раде на бољем разумевању ових ризика и одбрани сателита од њих“, наводи.

Опасности за све што је у орбити

Геомагнетне олује на неколико различитих начина угрожавају сателите у орбити.

Када атмосфера апсорбује енергију магнетних олуја, она се загрева и шири према горе. Ова експанзија значајно повећава густину термосфере, слоја атмосфере који се протеже од око 80 километара до отприлике 1.000 км изнад површине Земље. Већа густина значи већи отпор, што може бити проблем за сателите.

Ова ситуација је управо оно што је довело до смрти „Старлинкових“ сателита у фебруару. „Старлинк“ сателите избацују ракете „Фалкон 9“ у орбиту мале висине, обично негде између 100 и 200 км изнад површине Земље. Сателити затим користе уграђене моторе да полако савладају силу отпора и подигну се на своју коначну висину од приближно 550 км.

Најновија серија „Старлинк“ сателита наишла је на геомагнетну олују док је још увек била у веома ниској орбити Земље. Њихови мотори нису могли да савладају значајно повећан отпор, а сателити су почели полако да падају према Земљи и на крају изгорели у атмосфери.

Повлачење је само једна опасност коју свемирско невреме представља за свемирска средства.

Значајно повећање електрона високе енергије у магнетосфери током јаких геомагнетних олуја значи да ће више електрона продрети у заштиту на свемирском броду и акумулирати се у његовој електроници. Ово накупљање електрона може се испразнити у оно што је у основи мали удар грома и оштетити електронику.

Продорно зрачење или наелектрисане честице у магнетосфери – чак и током благих геомагнетних олуја – такође могу да промене излазни сигнал електронских уређаја.

Шта узрокује свемирско „невреме“?

Сунце увек испушта сталну количину наелектрисаних честица у свемир. Ово се зове соларни ветар. Соларни ветар са собом носи и соларно магнетно поље.

Понекад ће локализоване флуктуације на Сунцу бацити необично јаке рафале честица у одређеном правцу. Ако се Земља нађе на путу појачаног соларног ветра који ствара један од ових догађаја и буде погођена, добићете геомагнетну олују.

Два најчешћа узрока геомагнетних олуја су избацивања короналне масе – експлозије плазме са површине Сунца – и соларни ветар који излази кроз короналне рупе – тачке мале густине у спољашњој атмосфери Сунца.

Брзина којом избачена плазма или соларни ветар стиже на Земљу је важан фактор – што је већа брзина, то је јача геомагнетна олуја. Обично соларни ветар путује брзином од око 900.000 мпх (1,4 милиона км/х). Али јаки соларни догађаји могу пустити ветрове и до пет пута брже.

Најјача забележена геомагнетна олуја изазвана је короналним избацивањем масе у септембру 1859. Када је маса честица ударила у Земљу, изазвале су електричне ударе у телеграфским линијама које су шокирале оператере и, у неким екстремним случајевима, заправо запалиле телеграфске инструменте.

Истраживања указују да би геомагнетна олуја ове величине данас погодила Земљу, проузроковала штету од око 2 билиона долара.

Магнетни штит

Емисије са Сунца, укључујући соларни ветар, биле би невероватно опасне за било који облик живота који није имао среће да им буде директно изложен. Срећом, Земљино магнетно поље чини много да заштити живот.

Прва ствар коју соларни ветар удари док се приближава Земљи је магнетосфера. Овај регион који окружује Земљину атмосферу испуњен је плазмом направљеном од електрона и јона. Њиме доминира снажно магнетно поље планете. Када соларни ветар удари у магнетосферу, он преноси масу, енергију и импулс у овај слој.

Магнетосфера може да апсорбује већину енергије из свакодневног нивоа сунчевог ветра. Али током јаких олуја, може да се преоптерети и пренесе вишак енергије у горње слојеве Земљине атмосфере у близини полова. Ово преусмеравање енергије на полове је оно што резултира фантастичним догађајима ауроре, али такође изазива промене у горњим слојевима атмосфере које могу да нашкоде свемирским средствима, преноси „Сајенс алерт“.

rs.sputniknews.com

Препоручујемо

Галерије

1 7

ГДЕ СЕ ТАЧНО НАЛАЗИ СУНЦЕ, А ГДЕ СМО МИ: Галактички катастар (ФОТО)

05. 03. 2022. у 17:49

Галерије

3 5

КОСМИЧКА ДРАМА: Две црне рупе прете да протресу време и простор

04. 03. 2022. у 19:23

Панорама

0 1

ПРВИ РОВЕР НА МАРСУ: Зашто су совјетска возила била на скијама? (ВИДЕО)

13. 02. 2022. у 23:47

Свет

0 0

СНИМАЋЕ УРАГАНЕ, ПЕШЧАНЕ ОЛУЈЕ И КЛИЗИШТА: НАСА лансирала нови сателит за праћење екстремних временских прилика

03. 03. 2022. у 21:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације