МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА И ДЕВОЈАКА У НАУЦИ: Прилика за промовисање и признавање њихове улоге и значаја

Кристина Шпирковић

13. 02. 2024. у 07:15

МЕЂУНАРОДНИ дан жена и девојака у науци (11. фебруар) има за циљ да промовише родну равноправност и оснаживање жена и девојака у науци и технологији, као и да подигне свест о њиховој улози и значају за друштво.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА И ДЕВОЈАКА У НАУЦИ: Прилика за промовисање и признавање њихове улоге и значаја

Foto: Shutterstock/ilustracija

Науци и технологији се често приписује кључна улога у развоју и напретку човечанства. Иза ових достигнућа, наравно, стоје људи који су посвећени истраживању, откривању и иновирању. Међу тим људима, жене и девојке су често биле запостављене или дискриминисане, упркос њиховом значајном доприносу науци и технологији. Зато је важно обележавање Међународног дана жена и девојака у науци, који је установљен 11.фебруара 2015. године од стране Уједињених нација, како би се подстакло и прославило учешће жена и девојака у науци и технологији, али уједно и указало на изазове и препреке са којима се оне суочавају.

9.Међународна скупштина жена и девојака у науци која је ове године одржана у седишту УН у Њујорку имала је за главну тему: „Жене и девојке у научном руководству, нова ера за одрживост“, а као под тему „Мисли науку... Мисли на мир“.

​Догађај је окупио лидере и стручњаке из целог света, представнике међународних организација и приватног сектора како би разговарали о женском лидерству у постизању три стуба одрживог развоја, а то су економски просперитет, социјална правда и еколошки интегритет.

Овај дан је такође прилика да се ода почаст онима које су биле пионирке или инспирација у овим областима.

Неки од примера су:

  • Марија Кири, прва жена која је добила Нобелову награду за физику и хемију, и прва особа која је добила две Нобелове награде у различитим областима, за своја открића у области радиоактивности.
  • Ада Лавлејс, прва програмерка у историји, која је осмислила алгоритам за прву механичку рачунарску машину, познату као аналитички мотор.
  • Росалин Френклин, британска биофизичарка која је направила кључне доприносе у разумевању структуре ДНК, РНК и вируса, користећи технику рендгенске кристалографије.
  • Вера Рубин, америчка астрономкиња која је открила доказе за постојање тамне материје у свемиру, посматрајући ротацију галаксија
  • Валентина Терјешкова, прва жена и прва цивилна особа која је летела у свемир, на совјетској мисији Восток 6, 1963. године.
  • Џоселин Бел Бернел, британска астрофизичарка која је открила први пулсар, врсту ротирајуће неутронске звезде која емитује радио таласе.
  • Рита Леви Монталћини, италијанска нобеловка позната по свом раду у неуробиологији, за откриће фактора раста нервних ћелија, који су кључни за развој и одржавање нервног система.
  • Вандана Шива, индијска научница и активисткиња која се бави питањима биодиверзитета, екологије, пољопривреде и женских права, и која је основала Фондацију за истраживање науке, технологије и екологије.
  • Џенифер Дуда, америчка биохемичарка и молекуларна биолошкиња која је добила Нобелову награду за хемију за развој методе за уређивање гена, познате као ЦРИСПР-Цас9, која омогућава прецизне и ефикасне промене у ДНК.

Ови примери показују да су жене и девојке способне и талентоване за науку и технологију, и да могу да дају значајне доприносе у решавању различитих проблема и изазова који се тичу човечанства и планете.

Фото: Схуттерстоцк/илустрација

Упркос недостатку вештина у већини технолошких области које су покретале Четврту индустријску револуцију, жене и даље чине само 28% дипломираних инжењера и 40% дипломираних ИТ стручњака.

Међутим, жене и девојке се и даље суочавају са многим препрекама и изазовима који ограничавају њихово учешће и напредак у науци и технологији.

Неки од тих изазова су:

- Родни стереотипи и предрасуде који утичу на то како жене и девојке виде себе и како их други виде у науци и технологији, и који могу да смање њихово самопоуздање, интересовање и мотивацију за ове области.

- Недостатак подршке и подстицаја од стране породице, школе, друштва и институција, који могу да утичу на то да жене и девојке немају довољно прилика, ресурса, ментора и узора за укључивање и усавршавање у науци и технологији.

- Дискриминација и неједнакост на тржишту рада, која се огледа у томе да су жене и девојке мање плаћене, мање заступљене, мање признате и мање подржане у науци и технологији, у поређењу са мушкарцима, и да се суочавају са већим изазовима у усклађивању професионалног и приватног живота.

- Недостатак видљивости и признања за рад и достигнућа жена и девојака у науци и технологији, који доводи до тога да се њихов допринос занемарује, потцењује или присваја, и да се не уважавају њихови гласови и перспективе у доношењу одлука и креирању политика у овим областима.

Међународни дан жена и девојака у науци је важан дан за подсећање на то да су жене и девојке неопходан део наше научне и технолошке заједнице, и да заслужују да буду поштоване, подржане и признате за свој рад и допринос.

Овај дан је такође прилика да се подстакну и охрабре жене и девојке да се баве науком и технологијом, и да остваре своје потенцијале и амбиције у овим областима. На крају, овај дан је позив за акцију за све нас да се укључимо у промовисање и стварање родно равноправног и инклузивног окружења у науци и технологији, које ће омогућити да се искористе сви расположиви таленти и ресурси за добробит човечанства и планете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца