СИНЕРГИЈА НАУКЕ И ПРИВРЕДЕ У СРБИЈИ: Значајни и важни кораци за будућност Србије
УЈЕДИЊЕНЕ нације су објављивањем Циљева одрживог развоја упутиле глобални позив на акцију свим друштвеним актерима, како би спречили сиромаштво, заштитили климу и животну средину, и осигурали просперитет и мир за све људе.
Међу циљевима одрживог развоја се истичу и "Квалитетно образовање", "Одговорна потрошња и производња" и "Индустрија, иновације и инфраструктура" који осигуравају сарадњу науке и пословног сектора.
Наука и бизнис морају блиско сарађивати зарад напретка сваког друштва, и човечанства у целости. Научно знање омогућава стварање нових технологија, док нове технологије омогућавају научницима да истраже природу на различите начине, и остваре нова открића.
Укратко, наука даје оквир који технологија потом примењује, заједнички функционишући као мотор развоја.
Али како то изгледа у пракси? Један од одличних примера сарадње пословног сектора и науке у нашој земљи је пример НИС-овог Научно-технолошког центра у Новом Саду.
Овај центар баштини традицију дужу од 50 година и деценијско искуство стечено у области испитивања и истраживања налазишта нафте и гаса, пројектовања и инжењеринга. НТЦ поседује и савремене лабораторије у којима се врше бројна испитивања везана за нафтни бизнис.
Пред Научно-технолошки центар је постављен задатак имплементације и разраде нових технологија, научно-истраживачких радова и повећање ефикасности бизнис процеса. НТЦ ангажује велики број стручних и искусних специјалиста, обучених за коришћење савремене опреме и технологија, спремних за усвајање нових идеја и знања. У НИС-у наводе да су управо млади, образовани људи најзначајнији ресурс Научно-технолошког центра, као и да је у последњих пет година запослено више од 100 перспективних стручњака. Значајно је поменути да је НТЦ такође веома добро опремљен, те да је само у ИТ опрему Центра последњих година инвестирано више од 10 милиона евра.
Сарадња науке и бизниса остварује се на директан начин кроз додатне подстицаје државе ка приватним и јавним улагањима и развоју иновационог потенцијала у Србији, тако што се привредним друштвима и истраживачима из академских кругова омогућава да своје идеје изнесу на тржиште, тиме отварајући радна места и ширећи привредну активност.
У Србији су унапређени услови за пословање иновативних привредних друштава, развијена је инфраструктура за подршку стартап компанијама кроз успостављање инкубатора, стартап центара и научно-технолошких паркова. То се остварује и успостављањем програма финансијске подршке путем грантова.
Значајним повећањем буџета Фонда за иновациону делатност, учињено је неколико позитивних корака у овом домену, а сарадња науке и технике развија се и кроз успешно осмишљавање и спровођење нових програма подршке, којим се подржавају иновативне компаније, повезују научноистраживачке организације и привредна друштва ради развоја и комерцијализације иновација како би нови производи, технологије и услуге изашли на тржиште.
Још један од начина на који се зближавају наука и техника у Србији је и Јавни позив Фонда за науку Републике Србије за пријаву научноистраживачких пројеката у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде.
Неки од циљева програма су управо поменута сарадња науке и привредног сектора, заснована на коришћењу расположивих научних потенцијала, као и јачање професионалних капацитета научноистраживачких установа и стварање нових пројектних тимова.
Један од специфичних циљева Програма јесу подршка одрживом развоју и подизање нивоа квалитета животне средине решавањем проблема који: доводе до нежељених климатских промена, загађења животне средине, губитка биодиверзитета и неодрживог коришћења природних ресурса; омогућавају боље праћење, извештавање и спречавање загађења ваздуха, воде, земљишта и производа широке потрошње, а имајући у виду као стратешке националне циљеве нулто загађење, чистију циркуларну економију и обнову биодиверзитета. У току је реализација 20 пројеката који се финансирају у оквиру програма.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)