БИЗНИС ИДЕЈА ФАРМЕРА: Како млекаре претварају стајњак у новац

РЕКА Конектикат сече између Зелених планина Вермонта и Белих планина у Њу Хемпширу и јури у срце Масачусетса, где Дениз Барстоу Манц стоји на ветру, посматрајући земљу коју њена породица обрађује 217 година.

Фото АП

- Имамо једно од најбољих тла на целом свету - каже Барстоу Манц. "Зове се Хадлеи муљ иловача." Она објашњава како је богата поплавна равница реке Конектикат која се налази између реке и планинског ланца Моунт Холиоук иза њених узгајаних дувана, шпаргли, кукуруза и тиквица за њене претке из 1800-их, и како сада узгаја сено и кукуруз за садашњу фарму од 600 млекара краве.

Њен отац, Дејвид Барстоу, сувласник је фарме са својим братом Стивом Барстоуом и његовом нећаком и нећаком Шеноном и Стивом ИИ. Давид је „директор специјалних пројеката“, задиркује његова ћерка. „Кад год радимо нешто што је необично, што је скоро увек, тата је главни"

Почетком 2000-их, када је цена млека нагло пала и када су фарме млека свуда покушавале да пронађу начин за диверсификацију, Барстоуови су почели да размишљају о томе како да остану живи. Одлучили су да у потпуности искористе недовољно искоришћену робу коју су краве производиле у изобиљу и да направе нешто што се зове анаеробни дигестор – у суштини, електрана на стајњак.

Била је то пословна одлука која је имала дубоке последице по животну средину. Краве производе млеко, али микроорганизми у једном од њихова четири стомака такође производе метан. Они подригују метан из својих уста, а када се планине стајњака гомилају у лагунама или јамама без кисеоника, микроорганизми и тамо настављају да производе метан.

Глобална климатска политика није се фокусирала толико на метан колико на угљен-диоксид, делимично зато што метан остаје у атмосфери само око 12 година, док се угљен-диоксид задржава вековима. Али метан је много пута ефикаснији од угљен-диоксида у загревању атмосфере, а његова концентрација се брзо повећава, према Програму Уједињених нација за животну средину (УНЕП). Занимљиво је да многе мере за смањење метана имају ниске оперативне трошкове или се брзо исплате. То је зато што се заробљени метан може користити као енергија.

Испред штале за краве Барстовса налази се подземни резервоар од 550.000 галона у који сваке године тече око 9.000 тона стајњака из штале за краве. Тамо се меша у окружењу без кисеоника загрејаном на између 95 и 105 степени Фаренхајта. Микроорганизми разграђују органски материјал у стајњаку, а машине хватају биогас који се производи у процесу. Цеви померају метан у један од два мотора на фарми који га сагоревају да би створили топлоту и електричну енергију. Ово обезбеђује све потребе фарме за грејањем. Органска материја која остане након дигестије се користи као ђубриво на њивама, што је значајно повећало приносе усева. Уз волатилност цена ђубрива од руске инвазије на Украјину, бесплатно ђубриво је добродошла уштеда трошкова.

„Када говорите о одрживости, морате да говорите о здрављу земљишта и квалитету воде и свему томе, али такође морате да говорите о томе да можете да остварите профит“, каже Барстоу Манц, гурајући праменове косе развејане ветром назад у њен коњски реп. Неколико крава лежи на њиви испред продавнице фарме и жваће своју вучу. Тог облачног јунског дана дува сталан ветар, а звончићи на фарми звоне. Ипак, ваздух који дува преко фарме мирише на... ништа.

Дигестор је сав стајњак претворио у новац.

Пре три и по милијарде година — када је Земља била мешавина коре и океана — у ваздуху је било око 1.000 пута више метана него данас. Научници сматрају да су рани микроорганизми помогли да се нова планета загреје ослобађајући метан док су обављали свој посао. Сунце је тада било само 70 или 80 посто јаче, а океани су требали бити залеђени. Али неки научници верују да због топлоте заробљене метаном и другим гасовима стаклене баште, нису.

Молекул метана има један атом угљеника окружен са четири атома водоника. Десирее Плата, хемичар за животну средину на МИТ-у, упоређује то са особом са четири уда. „Постоји много различитих начина на које се могу кретати“, каже Плата. „Волим да кажем да метан има одличне плесне покрете, тако да има ове вибрационе и ротационе модове, где се његови атоми крећу око централног атома.

Када ултраљубичасти и видљиви светлосни таласи стигну до површине Земље, земља их апсорбује и шаље енергију у облику инфрацрвеног зрачења или топлоте. Метан граби ту енергију, каже Плата, и држи део заробљене у атмосфери. Молекул угљен-диоксида не апсорбује толико инфрацрвеног зрачења као метан. „Метан, молекул за молекул или фунта за фунту, много је бољи у апсорбовању те одлазеће енергије која покушава да напусти Земљу“, каже Плата. "Дакле, мало метана може да направи велику штету у односу на ЦО2."

Отприлике трећина метана који се емитује сваке године долази из природних извора, посебно мочвара, које испумпавају мегатона метана. Бактерије које стварају метан такође успевају у хидротермалним отворима и топлим изворима. Али већина метана који се данас емитује у ваздух настаје људском активношћу. Нафта, природни гас и инфраструктура за вађење угља доприносе око 35 процената емисија метана изазваних људима; људски отпад и депоније доприносе још 20 одсто.

Пољопривреда производи већи део осталог. „Видели смо у суштини да број стоке широм света неумитно расте већ много, много деценија до сада“, каже Древ Схинделл, научник о Земљи на Универзитету Дуке и председавајући Научног саветодавног одбора Коалиције за климу и чист ваздух којим координира УНЕП. Ако се ништа не промени, очекује се да ће се емисије метана изазване људима повећати за више од 15 процената у односу на нивое из 2010. до 2030. године.

Пошто велики део метана који људи додају атмосфери потиче од отпада и инфраструктуре која пропушта, лакше је смањити него угљен-диоксид, који је нуспроизвод сагоревања у основним машинама и електранама. А пошто метан остаје у атмосфери само око 12 година, његово смањење ће донети брзе награде. „Ако желите да опипљиво смањите патњу људи у наредних 20 до 30 година, онда је метан далеко ваша најмоћнија полуга да то учините“, каже Шиндел, напомињући да се пожари, топлотни таласи, поплаве и суше повећавају брже него у најгорим пројекцијама климатских научника. На земљи, метан такође оксидира и формира озон, што представља опасност за дисање.

Шинделова глобална процена метана УНЕП-а за 2021. годину показала је да комбинација стратегија — од бољег управљања стајњаком до хватања гаса који излази из енергетске инфраструктуре — може смањити емисије метана изазване људским фактором до 45 процената. Према извештају УНЕП-а, смањење од 45 процената у емисији метана изазвано људима би „спречило 255.000 превремених смрти, 775.000 посета болницама повезаних са астмом, 73 милијарде сати изгубљеног рада услед екстремне врућине и 26 милиона [метричких тона] губитака усева " сваке године.

Када је у питању пољопривреда, метан из крава које подригују тешко је елиминисати осим ако потрошачи не почну да једу мање меса и пију мање млека. Метан из стајњака, иако је много мањи део емисија стоке, сада се може ефикасније смањити.

Анаеробни дигестори такође могу да реше још један проблем: Американци избацују 30 до 40 одсто све хране коју узгајамо и правимо — чак 80 милиона тона годишње. Отпад од хране је највећа категорија која се одлаже на општинске депоније, а неким државама понестаје простора. Године 2014, Масачусетс — који сада има мање од десет активних депонија, према Агенцији за заштиту животне средине — забранио је одлагање хране и другог органског отпада за институције и предузећа која производе једну тону или више недељно: продавнице прехрамбених производа, прерађиваче хране, велетрговце и великим ресторанима. Од новембра 2022. забрана се односи чак и на установе које производе пола тоне органског отпада.

Пре забране у Масачусетсу, постојао је само један мали анаеробни дигестор у држави. До 2020. било их је девет, од којих пет припада Вангуард Реневаблес. Суоснивач компаније, Џон Ханселман, први пут је бацио око на анаеробне дигесторе почетком 2010-их, када је отишао у Европу да испита технологије соларних панела. „Стално сам виђао ове куполе. Рекао сам: „Шта су то?“ А они су рекли: „То је анаеробни дигестор. Узимамо органске материјале и кравље ђубриво и производимо обновљиву енергију.“

Када се вратио у Бостон, Ханселман је одлучио да развије нову компанију, са колегом Кевином Чејсом, која се фокусирала на изградњу дигестора, али је прикупљање новца било тешко. „Велики енергетски инвеститори су били као: ’Да, то не функционише, ми то не радимо’“, присећа се он. Сједињене Државе су имале неке дигесторе, посебно у постројењима за пречишћавање отпадних вода и неколико на фармама, али технологија никада није заиста узела маха у држави.

Пошто су велике компаније попут Унилевера почеле да причају о отпаду од хране и угљеничним отисцима, Вангуард је купио два постојећа дигестора стајњака — укључујући Барстовс’ — који су прерађивали стајњак на кратко време, и побољшао њихов капацитет и ефикасност. Затим је Вангуард направио дигесторе на другим фармама. Такође је изградила постројење за рециклажу у Агаваму у Масачусетсу, где компаније или ресторани шаљу отпад од хране: палете упаковане хране, десетине полупразних бурића пива, планине супе у кутијама. Пужни компактор и млин са чекићем величине аутобуса разбијају храну из амбалаже. Објекат прерађује 100 тона хране дневно, шаљући је у дигесторе за производњу струје.

У 2013, Вангуард је почео да превози више од 24.000 тона отпада од хране сваке године, од локалних компанија, као што су Цабот Цреамери и ХП Хоод, на фарму Барстовса. „Дубре је заправо само отпад од хране који се једном пробави“, каже Патрик Серфас, извршни директор Америчког савета за биогас. „Дакле, када узмете отпад од хране који уопште није сварен, он има 10 до 35 пута више енергије у себи. Додељивање само 10 процената запремине дигестора на отпад од хране удвостручује принос биогаса. „Ако не рециклирамо овај отпад од хране, он ће бити само закопан“, каже Серфасс.

Уместо тога, генератор помаже да се локална прехрамбена и пољопривредна индустрија претвори у високоефикасну петљу. Усеви на фарми Барстоу држе сунчеву снагу коју краве једу за производњу млека које Цабот Цреамери користи за прављење путера. Цабот шаље отпад од хране назад у Барстоуове, а затим купује део енергије да би помогао у погону своје фабрике путера. Отпад се циједи за ресурсе све док му више не преостане ништа за дати. Дигестор шаље више од 6.000 мегават сати електричне енергије годишње у мрежу, довољно за напајање 550 домова. Амерички савет за биогас процењује да би најмање 15.000 оваквих анаеробних система за варење могло бити изграђено широм земље.

Вангуард неће открити колико новца зарађује од енергије коју продаје и накнада које прикупља од прехрамбених компанија. Али сада има уговоре са 130 фарми широм земље, са 800 милиона долара у пројектима који су у току широм земље. У протеклих годину дана утростручио је своје запослене.

„400 година ова земља је скупљала смеће и или га стављала у рупу и закопавала, или спаљивала. Када су људи покушали да то ураде пре нас, налетели су право на зид индустрије која није желела да се мења“, каже Ханселман. „Покушавамо да одредимо цену како бисмо могли да натерамо људе да ометају оно што су радили.

Шта се дешава када се овај приступ прошири? Масачусетс има 9.500 музних крава које производе 200 милиона фунти млека сваке године. Насупрот томе, Калифорнија, највећи произвођач млека у САД, има 1,7 милиона музних крава које производе 42 милијарде фунти млека сваке године. Нарочито у пољопривредној долини Сан Јоакуин, многе фарме су концентрисане операције исхране животиња, или ЦАФО, са више од 700 музних крава ограничених на малу површину и стајњак који се често баца у јаму или лагуну.

2016. године, законодавно тело Калифорније усвојило је закон који захтева да држава смањи одлагање органског отпада за 75 процената у односу на нивое из 2014. до 2025. и да смањи емисије метана из млека и стоке за 40 процената у односу на нивое из 2013. године до 2030. Држава је почела да даје више бесповратних средстава за пројекте дигестора млека, од којих је већина отишла у три компаније за производњу биогаса које граде на огромним фармама млека. Калифорнија дозвољава да се гас произведен у анаеробним дигесторима не само продаје већ и да генерише кредите када се користи за гориво за возила. Дигестор у Калифорнији може да се исплати за нешто више од три године, док драматично смањује емисију метана ЦАФО-а.

Неке еколошке групе се противе овоме. Они признају да дигестори могу помоћи у ублажавању штете, али су забринути да субвенције подстичу ЦАФО да наставе да загађују ваздух и воду, прекомерно користе хормоне и малтретирају животиње. Они тврде да је најједноставнији начин за смањење метана одржавање малих фарми и излагање стајњака ваздуху. (Када се стајњак не ставља у јаму или лагуну, кисеоник спречава метаногене да преживе.) Многи еколози би такође желели да виде људе који једу мање меса и млечних производа.

Ханселман, који себе назива „старим момком из Сиерра Цлуба“, чуо је ове притужбе од пријатеља. Његова реплика: „Хеј момци, можете ово игнорисати или пожелети; не одлазе. Хајде да нападнемо проблем и покушамо да радимо са индустријом како бисмо створили решење које нас као земљу ставља на много боље место.

Сагоревање природног гаса метана из дигестора такође емитује ЦО2 као нуспроизвод, иако много мање од сагоревања мазута или угља. А пошто је ЦО2 много слабији гас стаклене баште од метана, сагоревање метана загрева Земљу много мање него што је пушта да плута у атмосферу нетакнуту. „Нажалост, не постоји замена за природни гас која би могла да функционише у наредних 20 година“, каже Ханселман. Метан који пуни цевоводе могао би да потиче из нефосилних извора који заправо смањују емисије, каже он, и да се користи заједно са свим другим изворима обновљиве енергије. Резултати у Калифорнији су запањујући: пројекти субвенционисани калифорнијским грантовима за дигестор ће секвестирати исто толико гасова стаклене баште колико и уклањање скоро 500.000 аутомобила на гас са пута сваке године.

Фармерка треће генерације Даниелле Гоодрицх Гинграс пролази поред пјевушег, црвеног анаеробног дигестора на путу да посети краве на својој фарми у Солсберију у Вермонту. Сунце је моћно овог раног летњег дана, а мала, потпуно нова електрана сија. Ту је и представник Вангуарда, који објашњава да је ова фабрика пуштена у рад 2021. године и да је сада највећа анаеробна фабрика на североистоку. Природни гас произведен у два дигестора од 925.430 галона се пречишћава на лицу места и доводи у цевоводе Вермонта.

Партнерством са Вангуард-ом, фармери се ослобађају грађевинских и оперативних терета, али и даље имају значајне користи. Са њиховим стајњаком се рукује на начин који смањује отицање хранљивих материја у локалне сливове, што регулише држава. Комшије су срећне, јер има мало мириса. Чврсти нуспроизводи биљних влакана из дигестора могу се користити као подлога за краве (цена пиљевине стално расте), а течни дигестат је богат азотом, што га чини одличним ђубривом. Фарме добијају 20-годишње гарантовано плаћање закупа од Вангуарда, а неке добијају и кредите од својих добављача енергије.

Питер Мелник, фармер четврте генерације у Дирфилду у Масачусетсу, рано се удружио са Вангуардом да би направио дигестор. „За мене одрживост значи не увозити азот из Русије, не ослањати се на спољну пилану за постељину, бити бољи комшија јер не додајемо стајњак на своја поља“, каже он. „Такође, никада се нисам осећао тако повезаним са својом заједницом и системом исхране. И заиста је добар осећај знати да производимо довољно струје да напајамо скоро сваки дом у овој заједници.”

У влажно септембарско јутро неколико месеци касније, густа магла прекрива дрвеће на планини иза штале за мужу Барстовових. У близини је паркирана цистерна, чији отпад тече у дигестор. Породица ће унети своју пету косину сена ђубреног органском материјом дигестора. „Некада смо добијали четири“, каже Барстоу Манц, „али због анаеробног дигестора сада добијамо пет.“

Како време постаје хладније, странице штале се спуштају и размишљање породице се пребацује са усева на одржавање зимске опреме. Краве су задовољне, хранећи дигестор својим стајњаком. Као што каже Дејвид Барстоу: „Не постајемо богати, али то је као и све остало што радимо. Све то доприноси крајњој линији."

Породица Барстоу је обрађивала ову земљу 217 година, а Барстоу Манц је размишљала о следећој генерацији, осмој - деци својих рођака и својој будућој деци. „Морамо да наставимо да се прилагођавамо и прилагођавамо“, каже она. Зима долази, али они ће бити добро, чак и у тешким временима. дигестор ће их одржавати топлим.

БОНУС ВИДЕО: ТЕЛЕНЦЕ ЈОШ НЕМА ИМЕ, ДАЈТЕ МУ ГА - "Новости" у посети домаћинима у засеоку Трешња

Препоручујемо

Србија

0 0

СТОЧАРИ ПРЕУЗЕЛИ БЕСПЛАТАН КУКУРУЗ: У Параћину 98 узгајивача млечних крава добило 231 тону

02. 03. 2023. у 17:32

Друштво

0 0

СТАРО НАРОДНО ВЕРОВАЊЕ: Шта значи када пада снег у марту?

28. 03. 2023. у 17:16 >> 18:14

Панорама

0 0

ФАНТАСТИЧАН ТРИК: Решите се непријатног мириса док спремате рибу

28. 03. 2023. у 12:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације