ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА: Неискоришћен потенцијал Србије

СРБИЈА испод своје површине скрива недовољно истражен и неискоришћен геотермални потенцијал.

Врањска бања , Фото shutterstock

Бескрајни извор обновљиве енергије, који је доступан 24 часа сваког дана и свуда, може да буде наш одговор на нужну енергетску транзицију.

Такође, једини је обновљиви извор који може допринети декарбонизацији енергетски интензивних сектора попут производње електричне енергије, грејања и хлађења, и транспорта.

Као носилац минерализације може бити извор стратешких минерала као што је литијум, који се користи за производњу батерија неопходних за Е-мобилност. Овако широка лепеза примене геoтермалног ресурса чини га најсвестранијим и најпоузданијим обновљивим извором енергије.

Због ових и других предности употребе геотермалних ресурса, посебно у свету данашње енергетске несигурности када се захтевају дугорочно стабилни и независни извори електричне енергије, неопходно је прилагођавати се и мењати регулативу, удружити стручњаке, компаније са искуством и доносиоце одлука, и брже кренути у пројекте коришћења геотермалне енергије  (ГТЕ) коју нам наша земља нуди у изобиљу, знатно више него у бројним државама Европе и света.

„За интензивније коришћење геотермије и њено системско решавање потребно је у првом реду у оквиру стрaтешких докумета дати већи значај овом ресурсу, а потом и у планским документима“, каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику и рударство Привредне коморе Србије.

Љубинко Савић, Фото ПКС

У последње време, додаје, доста се ради на истраживању геотермалног потенцијала, али је то несистемски и без јасне визије у ком правцу се жели ићи у будућности.

Мађарска и Турска које већ имају геотермалне електране имају амбициозне планове и развијају нове пројекте, као и Хрватска и Словенија.

„Србија припада овом геоструктурном простору, имамо индикација присуства високих температура али је неопходно радити и на њиховом доистраживању и утврђивању потенцијалности“, указује Савић.

Фото Shutterstock

Пре градње испитати земљиште

У Удружењу сматрају да би једно од решења за већу употребу  ГТЕ било то да се пре почетка изградње било ког грађевинског објекта сагледа могућност употребе ГТЕ на одређеној локацији.

„Ово би требло да буде и законом прописано. Само такав приступ би дао значајн искорак у интензитету коришћења ГТЕ у Србији и њен пун допринос декарбонизацији и енергетској транзицији земље“, истиче Савић.

Корист за привреду и грађане

Употреба геотермалних ресурса применом топлотних пумпи је веома једноставан систем и може се инсталирати скоро свуда у Србији. Од индивидуалних кућа и канцеларија, школа, базена, тржних и центара, до употребе у сектору пољопривреде, затим, загревању стадиона, путних превоја или градских тргова током хладних зимских дана...

„Геотермална енергија је погодна и пожељна и у индустрији. Пољопривреда је такође значајно и широко подручје где се ресурси геотермалне енегије могу користити и то у првом реду у пластеницима и стакленицима за интензивну пољопривредну производњу различитих повртарских култура, цвећа или воћа, али и за узгој рибе у рибњацима и загревање фарми, припреми и преради хране“, наводи Савић.

У више од 60 општина утврђени су природни и вештачки извори термалних вода.

Температура воде је у просеку око 40°C, а само на територији шест општина температура воде је преко 60°C (Врање, Шабац, Куршумлија, Рашка, Медвеђа, Апатин).

Највишу температуру имају термалне воде у Врањској бањи (96°C), Јошаничкој бањи (78°C), Сијаринској бањи (72°C) и Куршумлијској бањи (68°C)

Греју госте, а „хладе рачуне“

У Удружењу кажу да неколико хотела, на Копаонику и Златибору, Београду, Врњачкој Бањи, затим Палићу, Меленцима и Кањижи, као и пословних центара, употребљава топлотну енергију за грејање и хлађење.

С обзиром на то да се евиденција не води, не постоји тачан број хотелијера који су се одлучили да користе ове ресурсе. Такође, и поједини грађани су током минулих година уградили топлотне пумпе земља-вода и вода-вода.

Према проценама, на око 50 локација у Србији се користи ГТЕ за потребе балнеологије, спорт и рекреацију и то су делатности у којима је ГТЕ и нашла највећу примену у Србији.

ЈКП Београдске електране

ЈКП Београдске електране прошле године су наручиле израду Студије о геотермалном потенцијалу подземних водних ресурса на територији топлана и котларница овог предузећа.

За потребе пројекта „Енергетска ефикасност у зградама централне власти“ прошле године је завршено истраживање геотермалних ресурса за потребе СИВ 3 и Палате Србија на Новом Београду.

БОГАТИЋ

БОГАТИЋ већ користи овај ресурс, а друге општине са простора Мачве такође разматрају могућност валоризације геотермалне енергије за потребе система даљинског грејања.

Ваљево

СТУДИЈА геотермалног потенцијала која је рађена за шири простор Ваљева показала је да се цео град може грејати на овај ресурс.

Препоручујемо

Предузетник

0 0

„ЕВРОПА КАО ЗАДАТАК“ НА КОПАОНИКУ: Агробизнис конференција

02. 02. 2023. у 21:29

Предузетник

0 0

ШАНСА ЗА НОВЕ ПОСЛОВЕ: Б2Б сусрети компанија

17. 02. 2023. у 14:00

Предузетник

0 0

УПИС ПРИВРЕДНИКА У РЕГИСТАР ПОНУЂАЧА: Без одласка на шалтер

28. 01. 2023. у 11:00

Предузетник

0 0

ДУБАИ ПРАВО МЕСТО ЗА НОВЕ ПОСЛОВЕ! Желите да послујете у Емиратима? ПКС отворила ново представништво у Уједињеним Арапским Емиратима

17. 02. 2023. у 21:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације