ПЛАНЕТА ЈЕ У КРИЗИ: Хитно потребне мере за заштиту биодиверзитета и стабилност екосистема

Novosti online

30. 10. 2024. у 11:45

ПЛАНЕТА Земља се суочава са озбиљном кризом која угрожава биодиверзитет и стабилност екосистема.

ПЛАНЕТА ЈЕ У КРИЗИ: Хитно потребне мере за заштиту биодиверзитета и стабилност екосистема

Фото: Предраг Костин, дивља_србија

Према извештају WWF Living Planet Report 2024, популација дивљих животиња се у последњих 50 година смањила за 73%. Овај алармантни пад указује на то да је биодиверзитет наше планете под великим притиском, што има озбиљне последице по екосистеме и опстанак људи.

Живи свет је у опасности: Катастрофални пад од 73% у популацијама дивљих врста забележен у пола века

Главни узроци губитка биодиверзитета укључују деградацију станишта, климатске промене и неодрживе праксе у пољопривреди и индустрији. На Арктику, климатске промене су примарни фактор који доприноси губитку биодиверзитета, са температуром која расте четири пута брже него у остатку света. Ово доводи до брзог топљења летњег морског леда и киселости океана, што додатно угрожава локалне екосистеме. Једна таква прекретница је отапање ледених покривача Гренланда и Западног Антарктика. Ови ледени покривачи држе довољно воде да подигну глобални ниво мора за неколико метара, а само Гренланд може да допринесе 7,2 метра. Такав пораст би драстично преобликовао обале, претећи милијардама које живе у приобалним регионима повећаним поплавама и расељавањем.

Губитак арктичког летњег морског леда, иако сам по себи није прекретница, већ има разорне последице

Летњи арктички морски лед се смањује за 13 одсто по деценији. Ако глобалне температуре порасту преко 1,5°Ц, како се тренутно предвиђа, Арктик ће највероватније изгубити свој летњи морски лед до 2050. године, уништавајући критична станишта за врсте попут поларних медведа. До 2100. године, поларни медведи у северној Канади могли би се суочити са глађу и репродуктивним неуспехом. 

Фото Shutterstock

Губитак биодиверзитета има директан утицај на људско здравље, егзистенцију и опстанак. Биодиверзитет је основа здравих екосистема који пружају виталне услуге као што су чист ваздух, вода, опрашивање и регулација климе.

Индекс живота на планети, који је израдило Зоолошко друштво у Лондону (Zoological Society London, ZSL), укључује скоро 35.000 популационих трендова за 5.495 врста од 1970. до 2020. Највећи пад забележен је у слатководним екосистемима (85%), затим у копненим (69%) и морским (56%). Губитак и деградација станишта, чији је узрок у највећој мери људски прехрамбени систем, представља највећу претњу популацијама дивљих врста широм света. Следи прекомерно искоришћавање ресурса, инвазивне врсте и болести. Климатске промене представљају додатну претњу популацијама дивљих врста у Латинској Америци и на Карибима, где је забележен запањујући просечни пад од 95%.

Када се екосистеми деградирају, постају подложнији прелазним тачкама након којих могу доћи до неповратних промена. Једна од таквих тачака је топљење гренландског и западноантарктичког леденог покривача, што би могло довести до значајног пораста нивоа мора и угрожавања милијарди људи који живе у приобалним подручјима.

Потреба за акцијом

Извештај WWФ наглашава да је неопходан велики колективни напор у наредних пет година како би се суочили са двоструком кризом климе и природе. Ово укључује трансформацију енергетских, прехрамбених и финансијских система на одржив начин.

Локалне и глобалне акције су кључне за заштиту природе и очување биодиверзитета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла -  Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ИТАЛИЈА У НЕВЕРИЦИ: Јаник Синер доживео нови шок!