ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА БИО4 КАМПУСА: Министарка науке Јелена Беговић о плановима у 2025. години

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић најавила је данас да ће у 2025. години почети изградња објеката за БИО4 Кампус који би, према њеним речима, могао да постане нова кућа за научну заједницу Србије у области вештачке интелигенције и информационих технологија.

Фото: Влада Србије

Развој вештачке интелигенције не само да мења начин на који радимо већ и отвара пут иновацијама и стартап компанијама, а Беговићева је рекла  да наука игра кључну улогу у развоју друштва и најавила за 2025. нови почетак у промоцији науке у Србији.

Такође, Србија ће у 2025. председавати Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију.

Када је реч о БИО4 Кампусу, представљаће спој биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, јединствен мултидисциплинарни пројекат у ширем региону, а планирано је да се у њему, на око 30 хектара, налазе научне институције и факултети.

- Желимо да интернационализујемо БИО4 Кампус, што значи да нам је циљ окупљање мало шире заједнице и да нашу дијаспору, макар делимично, вратимо у Србију - рекла је Беговићева.

У оквиру БИО4 Кампуса налазиће се Екстензија НТП Београд за БИО4 стартапе, седам центара изузетне научно-истраживачке инфраструктуре (цоре фацилитиес), центар за смештај студената и гостујућих истраживача, конгресни центар, мултимедијални изложбени центар науке, производни капацитет и други садржаји.

У БИО4 Кампусу биће у целини смештени Фармацеутски и Биолошки факултети Универзитета у Београду, док ће Полопривредни, Хемијски, Технолошко-металуршки, Медицински и Факултет спорта и физичког васпитања овог универзитета у БИО4 Кампусу имати своје релевантне организационе делове.

Научни институти који ће у целини бити смештени у тај кампус су Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за медицинска истраживања, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за примену нуклеарне енергије и Институт за хемију, технологију и металургију, док ће Институт за вештачку интелигенцију, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт "Биосенс" и Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње" имати своје релевантне организационе делове.

Беговићева је рекла да ће фокус министарства у 2025. бити едукација наших научника, како би им се омогућило да своје идеје преточе у конкретне производе и услуге.

- Радићемо и на промоцији наших талената, како би и грађани постали свесни колико је битно да улажемо у науку и који ефекат та наука има на њихову свакодневницу - додала је она.

У Београду је почетком децембра био Самит Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију, у новембру Србија је учествовала на Веб самиту у Лисабону, а министарка истиче да је битна међународна компонента оваквих догађаја, јер нам је циљ привлачење истраживачко-развојних центара из читавог света.

- На Веб самиту 60 наших стартап компанија добило је шансу да постане део те међународне заједнице и да покажу шта Србија заиста ради, какве се идеје овде рађају и да на крају крајева промовишу Србију с једне стране, али и своје компаније с друге стране и да можда привуку неке инвеститоре - казала је министарка.

Глобално партнерство за вештачку интелигенцију се као једна велика међународна организација спојила са Међународном организацијом за развој - ОЕЦД због чега је, према речима министарке, важно да наша земља и ту има реч.

- У току 2025. председаваћемо Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију заједно са колегама из Словачке. Из аспекта науке, развоја и нових технологија јако је битно да будемо у центру дешавања. Што се тиче вештачке интелигенције, заиста смо успели да будемо у центру дешавања и то нам јесте један од стратешких праваца када причамо и о науци и о технолошком развоју у Србији - нагласила је Беговићева.

На Самиту Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију изгласано је доношење Београдске декларације у области вештачке интелигенције, али је за њену примену била неопходна административна процедура Европске уније, која је, како је рекла, завршена.

- Декларација је званично усвојена. Заиста сам поносна што је идеја изникла из Србије и некако остављамо историјски траг. Инсистирали смо да се што више земаља укључи у овај процес, да не изоставимо ниједну земљу која није довољно технолошки развијена, како би се смањио јаз и да се наука много више пита када причамо о регулативи, етици и употреби вештачке интелигенције - рекла је Беговић.

Београдска декларација промовисаће иновативну примену вештачке интелигенције, вештачку интелигенцију која штити интелектуалну својину и заговараће примену вештачке интелигенције тако да она обезбеди смањење дигиталног јаза између развијених и мање развијених земаља.

Беговићева истиче да ће бити потписивање нових меморандума о разумевању, као и да ће се постојећи попети на ниво конкретних корака у смислу јачег финансирања младих који желе да се школују у областима обухваћеним БИО4 Кампусом.

- Крајњи циљ нам је да доведемо истраживачко-развојне центре да буду ту, да запошљавају наше експерте и да креирамо један нови екосистем око биотехнологија, око биомедицине, око заштите биодиверзитета и наравно информационих технологија укључујући вештачку интелигенцију. Циљ нам је не само да привучемо највеће компаније, него и стартапе, мала и средња предузећа - рекла је Беговићева.

У последње две године Србија је добила 300 нових стартап компанија у којима ради око 6.000 људи, а министарка наглашава да је у питању једна нова реалност у свету економије, која је карактеристична за развијене земље.

- У питању је потпуно другачији начин пословања у односу на стандардна предузећа. Захтевају много више државне подршке у почетку, касније их преузимају неки приватни фондови који их финансирају, врло су ризичне, али то су компаније које мењају свет. Србија је такође у једном експоненцијалном расту, заиста нам расте број тих компанија, што значи да постоје идеје, да постоје храбри, млади људи који су спремни да ризикују - рекла је она.

Гејминг индустрија, како каже, посебно бележи раст стартап компанија, а у чему она види шансу за останак младих у земљи.

"Радићемо на даљој подршци стартап екосистему и младим људима. Такве компаније јако брзо доживе раст и могу да утичу на локалну економију", оценила је.

На питање да ли у 2025. можемо очекивати првог "једнорога" у Србији, Беговићева каже да није лако достићи потребну вредност за то.

"То је стартап који има вредност од милијарду долара и у најразвијенијим земљама имамо раст броја тих компанија. Сигурна сам да ће нам се у једном тренутку десити 'једнорог', али за сада морамо да јачамо постојећи систем", каже Беговићева.

Говорећи о подстицају развоја науке у нашој земљи, министарка каже да настављамо да се умрежавамо са глобалном научном и иновационом заједницом.

"Те две области су јако повезане, јер су на крају крајева технологије које нам данас мењају свет, као што су биотехнологија И вештачка интелигенција, утемељене у снажној и доброј науци, а онда касније нађу своју примену. За то нам требају људи који су образовани, храбри, амбициозни и треба да их подржавамо почев од средње школе, кроз факултете и касније у току њихових каријера. Нема више развоја без науке", закључила је Беговићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације