ЗА СТРАНОМ КАТЕДРОМ - У СРБИЈИ: Скупштински одбор усвојио допуне Закона којима се омогућава долазак факултета из света

Скупштински одбор за образовање усвојио је јуче допуне Закона о високом образовању о којима ће парламент расправљати на некој од наредних седница, а које предвиђају долазак страних универзитета у Србију.

архива

Измене овог прописа претходно је усвојила Влада Србије. Просветне власти поручују да је циљ овакве одлуке увођење здраве конкуренције у високо образовање, али и обезбеђивање доступности страних факултета нашим студентима како они не би ишли у друге државе на школовање и тамо остајали.

Истовремено, представници државних и приватних универзитета у Србији, али и Срспка акдемија наука и уметности сматрају да ће ово урушити наше високо образовање и да ће домаћи факултети бити дискиминисани.

Да ће Србија добити универзитете из иностранства најавио је и председник Александар Вучић, који је навео да су преговори о томе увелико одмакли.

- Зашто би наши људи ишли у Италију, Швајцарску или у Велику Британију ако део тих универзитета и њихова одељења можемо да доведемо или да направимо њихове кампусе у Србији - рекао је Вучић. - Циљ је да људе сачувамо овде. Трошкови би свакако били много нижи, а родитељима лакше да им приуште добро школовање. То ће додатно да подстакне конкуренцију код српских приватних, али и државних универзитета, који морају да буду много бољи ако хоће да имају студенте.

Тако ће Србија, ако је судити по изјави председника Скупштине Ане Брнабић, већ током наредне године имати потписане прве уговоре са универзитетима у Италији као што су Луис и Бокони. Брнабићева је током недавне посете Италији навела да је имала добре састанке са представницима Луис универзитета и да је циљ да Србија постане образовни центар Балкана, где би се школовао велики број студента из региона.

Међутим, најава доласка страних универзитета изазавала је велико незадовољство и забринутост у академској заједници. Универзитет у Београду позвао је на повлачење овог закона, а огласио се и Одбор за образовање САНУ са истим захтевом.

Ректор Универзитета у Београду професор др Владан Ђокић објаснио је у отвореном писму зашто је академска заједница против предлога о страним универзитетима:

- Даје се могућност иностраној високошколској установи да изводи студијске програме на основу споразума са Министарством просвете, из чега произилази да ће она пословати на територији Србије без претходно спроведеног поступка акредитације, што је крајње опасно и дискриминишуће према домаћим универзитетима - навео је проф. Ђокић. - Такође, у ситуацији када се ради на новом моделу финансирања у високом образовању, одредба по којој би се инострана високошколска установа финансирала из средстава буџета доводи у питање досадашње напоре предузете у том смислу.

Одбор за образовање САНУ упутио је допис Влади и Министарству просвете у којем се наводи да би усвајањем предложених измена био угрожен постојећи квалитет високог образовања. Како наводе академици, овако велика промена не би требало да буде уведена без широке јавне расправе, како се управо чини.

И за академике је, као и за Универзитет проблем у томе што се предложеним изменама урушава постојећи систем осигурања квалитета у високом образовању, јер инострани факултети неће имати обавезу да акредитују своје програме према стандардима и процедурама који важе у Србији. Дозволу за рад стећи ће на основу споразума са Министарством просвете које, како тврде академици, нема капацитете да проверава квалитет студијских програма. Такође, деле бригу академика заједнице и око тога што ће страни програми бити финансирани из српског буџета.

Истовремено, просветне власти поручују да није реч о дискриминацији домаћих универзитета, већ о здравој конкуренцији.

- Наши студенти одлазе у Милано, Рим, Минхен и друге градове у иностранству, често остану тамо када заврше - каже министар Славица Ђукић Дејановић. - Изузев тога што они имају локацију у Србији, не улазе у наш систем, не дајемо им ништа више, дајемо могућност нашим младим људима да докторске, мастер или основне студије завршавају код њих, а у својој земљи.

Међутим, Бранко Ковачевић, професор емеритус Универзитета у Београду и некадаши ректор каже да новац треба уложити у домаће школство.

- Србија је врло мало тржиште, имамо 230.000 студената, од тога 100.000 на Универзитету у Београду, око 50.000 до 60.000 на Универзитету у Новом Саду, а од 70.000 до 80.000 на свим осталим универзитетима у Србији. Ако хоћете да уложите, уложите у домаће школство - поручује Ковачевић. - Зашто немате стране универзитете у Немачкој, Шведској, Данској и другим земљама западне Европе? Зато што у тим земљама држава води рачуна о свом школству и финансира га. Школство није бесплатно, оно је скупо, али студенти од државе добијају стипендије, они су на буџету. Држава треба да уложи да буде што више буџетских студената, јер је ово сиромашна земља.

Ковачевић још наводи да држава домаћем школству дугује силне паре, неће да плати материјалне трошкове, а неки универзитети добијају 10 одсто, неки 18, неки само два одсто потребне суме.

- Држава неће да донесе закон о финасирању високог школства, јер кад донесе онда има обавезу и да то спроведе, а довођењем страних универзитета држава уништава државно школство, а одговорна је за њега. Тако се не ради нигде у Европи - наводи Ковачевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације