ТАЛЕНТОВАНИМ ЂАЦИМА ПОТРЕБНИ БОЉИ УСЛОВИ ЗА ПРАКТИЧНЕ ПРИПРЕМЕ: Да имају где да вежбају, злата би било и више

У науци као и у спорту, за освајање најсјајнијих медаља потребне су велике припреме. То најбоље знају ђаци који са великих светских такмичења доносе бројна одличја. Они су већ почели да се припремају за следећу такмичарску сезону, и то за теоретски део такмичења за шта је довољно да имају папир и оловку. Међутим, да би се стигло до самог врха и победничког постоља, потребан је успех и на практичном делу "испита" који носи и до 40 одсто бодова.

приватна архива

И ту се наши ђаци суочавају са проблемима, јер, како су нам рекли, немају услове да се спреме за захтевне експрименте због чега им често измакне златно одличје.

Малу сатисфакцију добијају од Фонда за младе таленте, који им сваке године даје новчане награде. Тако је за резултате на међународним такмичењима из области информатике, хемије, физике, математике, географије, уметности 31 ученик награђен за медаље освојене прошле године у зависности од нивоа такмичења и освојеног места, износима од 20.000 до 200.000 динара.

Међутим, за озбиљне практичне припреме потребан је значајан новац, а стручна друштва која се баве припремом такмичења сналазе се помоћу штапа и канапа. Исто тако сналазе се и наши такмичари када се пред њих стави захтеван практични рад са апаратима које, како нам кажу, никада нису ни видели, а камоли са њима радили.

На недостатак практичних припрема указао нам је ученик Математичке гимназије Андреј Дробњаковић, освајач пет медаља на међународној Стемко олимпијади - из физике, хемије, биологије, математике и инжењерства где је проглашен апсолутним победником. На међународном такмичењу из физике које је одржано у Ирану остао је без златне медаље јер није био довољно припремљен за практични део. Освојио је сребро. На европском такмичењу из физике у Грузији успео је да се домогне злата, јер се некако снашао и урадио добро и практични део.

- Недостатак припрема велики је проблем, јер су наши резултати из практичног дела процентуално много слабији него из теоријског - каже Андреј. - Ми се за експерименте припремамо тако што гледамо снимке са претходних такмичења или фотографије неких апарата. Али, ми те апарате уживо нисмо видели, нити знамо њима да рукујемо. Због тога је наш учинак слабији него код других такмичара. Из теоријског дела смо на нивоу најбољих ученика на свету.

Овај ученик апелује на Друштво физичара Србије и надлежно министарство да им омогуће континуиране припреме и сматра да би велику помоћ могао да пружи Институт за физику, јер располаже људским и материјалним ресурсима који су неопходни за врхунске припреме ученика за међународна такмичења.

Због чега се овим сјајним ученицима не омогуће озбиљне и оспежне припреме питали смо професора Братислава Обрадовића, председника Друштва физичара Србије.

- Нема новца - каже овај професор. - Та деца би могла да се спремају на факултетима који имају опрему, али како ми да ангажујемо некога да се њима бави ако немамо новца да га платимо. За државно такмичење у физици добијамо око 4.000 евра и тиме покривамо трошкове тог такмичења. Сами смо организовали Физичку олимпијаду Србије, а она се финансира из донација. Држава би морала много више да издваја. За међународну олимпијаду добијемо нешто новца али то служи за котизације, авионске карте и сличне трошкове.

Истовремено, на Институту за физику кажу да су њихови истраживачи на више начина укључени у припрему за такмичења - ту се већ дуги низ година одржава турнир младих физичара, а истраживачи су 2020. први пут покренули учешће српских такмичара на Европској олимпијади. Такође, истичу да је више десетина истраживача укључено у рад са младима, око 20 њих предаје физику ученицима и студентима на различитим нивоима образовања, а такође менторишу рад студената и надарених средњошколаца.

И на такмичењима из хемије, практични део је веома битан, а како се наши најбољи млади хемичари примају објашњава нам проф. Душан Сладић, главни ментор екипе Србије на Међународној хемијској олимпијади.

- Ова Олимпијада је најугледније такмичење ученика средњих школа из хемије, састоји из теоријског и практичног дела и оба се раде по пет сати. Од укупног броја поена 60 одсто добија се на теоријском делу, а 40 одсто на практичном делу - истиче проф. Сладић. - Припреме екипе за Олимпијаду, по пропозицијама тог такмичења не смеју да трају дуже од 14 дана. У складу са тиме, Српско хемијско друштво организује двонедељне интензивне припреме. Четворо такмичара и једна резерва се припремају на факултетима и то обично недељу дана на ПМФ Универзитета у Нишу и недељу дана на Хемијском факултету у Београду, са кратком паузом између два дела. Том приликом се раде и практичне вежбе и припрема за теоријски део такмичења. Српско хемијско друштво обезбеђује смештај и храну за ових пет такмичара, и покрива њихове путне трошкове до Ниша и Београда.

Проф. Сладић истиче да је драгоцена перманентна финансијска подршка Нафтне индустрије Србије и Министарства просвете, као и факултета који обезбеђују простор и хемикалије. Додаје да је ове године наша екипа остварила одличан резултат на Олимпијади у Ријаду.

- По билансу медаља смо 11. у свету и трећи у Европи - каже наш саговорник. - По збиру поена на практичном делу смо осми на свету. Овако добар резултат се може приписати изузетно квалитетним такмичарима, интензивним припремама и чињеници да су практични задаци по концепцији донекле били налик практичним задацима који се дају на Српској хемијској олимпијади, као и на републичком и међуокружном/градском такмичењу. Наше екипе су генерално врло успешне и по правилу се сви такмичари са олимпијаде враћају са медаљом.

Међутим, истиче овај професор, било је година када су резултати наших такмичара на практичном делу били нешто слабији, упркос интензивним припремама, што је учинило да и укупан успех тада буде слабији. Као један од узрока наводи недовољну опремљеност школских лабораторија и мање експерименталних вежби у настави него у многим другим школским системима.

- Код нас се дешава да се, упркос томе што су експерименталне вежбе обавезне по наставном плану и програму, оне у многим школама уопште не раде, јер управа школа сматра да је то превелик трошак - упозорава проф. Сладић. - Потпуно је јасно да настава хемије, а и других природних наука, без експеримената није довољно успешна. Хемија се онда многим ученицима чини исувише апстрактном, тешком, а и досадном. Овде наравно не мислим на олимпијце и друге успешне такмичаре.

Међутим, када је реч о такмичењу из математике и информатике, припеме су нешто лакше јер су потребни папир,оловка и компјутер, а то сви имају. Професор Миљан Кнежевић, руководилац Олимпијског тима из метематике, каже нам да су припеме за међународна надметања веома интезивне и системтичне, најчешће се одвијају у Математичкој гимназији у Београду нароичито пред сама такмичења.

- Такође, Друштво математичара Србије организује додатне припреме, за међународна такмичења као што су Балканијада и Олимпијада, те припреме су ван Београда, чиме се ученицима пружа прилика да се посвете математици далеко од свакодневних обавеза у присуству озбиљних предавача - појашњава овај професор.

Тако је српски олимпијски тим имао прилику да учествује на престижном међународном припремном кампу на Пекиншком институту за математичке науке и примене где су предавања држали врхунски експерти из разних земаља.

Када је реч о наступима информатичара, они могу да одахну када је новац у питању, јер ће од 1. јанура наредне године Министарство информисања и телекомукација плаћати све трошкове припрема и такмичења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације