У СВЕТСКОЈ ЕЛИТИ 89 НАУЧНИКА ИЗ СРБИЈЕ: На престижној Стенфордовој листи међу два одсто најбољих истраживача на свету су и наши
И ове године научници из Србије сврстали су се међу два одсто најутицајнијих научника на свету на престижној листи коју је објавио амерички Универзитет Стенфорд. Међу 217.097 научника на овом престижном спсику су и имена 89 истраживача из Србије.
Од тог броја више од 60 одсто њих, односно укупно 50 научника је са Универзитета у Београду. Али, ту су и они са универзитета у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, као из више института.
Иначе, међу два осто најбољих налази се њих 133 који се изјашњавају као Срби, а раде или код нас или у свету.
Међу онима који су остали да раде у Србији је и професор београдског Пољопривредног факултета Игор Томашевић који се по трећи пут нашао на престижној Стенфордовој листи. Проф. Томашевић, стручњак за технологију анималних производа, пре свега меса, каже нам да је веома задовољан због овог успеха и износи неколико статистичких података.
Рангирање према цитираности
Стенфордова листа најбољих научника је рангирање које идентификује научнике који су најбоље цитирани у својим областима. Методологија рангирања заснована је на већем броју критеријума, међу којима су најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, број цитата тих радова, Х-индекс и други.
- Ја сам 111.810. научник на свету и 34. међу онима који се изјашњавају као Срби - истиче проф. Томашевић.- Осећам лични и патриотски понос што сам и ове године у топ два одсто научника у свету. Остаје жал што у науци изгледа важи она народна да је најтеже бити врач у свом селу, па ме је тако мој Пољопривредни факултет рангирао тек у трећу категорију истраживача у нашој институцији. Ипак, држи ме нада да ако за неку годину уђем у топ један одсто научника у свету, аванзујем барем једну категоруију више на мом факултету. Од категорије на факултету зависи и износ који научници добијају од државе за финансирање својих истраживања.
Са Пољопривредног факултета међу два одсто најутицајнијих научника су и проф. др Илија Ђекић и проф. др Јелена Поповић-Ђорђевић.
Иначе, научници на Стенфордовој листи су класификовани у 22 научне области и 174 подобласти.
На листи која се односи на целу каријеру од наших научника најбоље је пласиран Иван Гутман са Универзитета у Крагујевцу који је 2.877. на листи. Међу 10 најутицајних су и Завиша Јањић и Душан Теодоровић, обојица са Београдског универзитета, Далибор Петковић са Универзитета у Нишу, Љубомир Ћирић са Универзитета у Београду и Миомир Вукобратовић са Института "Михаило Пупин". На листи су и Бранислав Јеремић са Универзитета у Крагујевцу, Сергеј Остојић са Универзитета у Новом Саду.
Универзитет у Београду је саопштио да су најбоље пласирани научници који тренутно раде на Универзитету професор Драган Памучар са Факултета организационих наука, доктор Мирослав Драмићанин из Института за нуклеарне науке Винча и професорка Гордана Ћирић Марјановић са Факултета за физичку хемију.
- Међу најутицајнијим научницима је и више професора и истраживача са Универзитета у Београду који су пензионисани као што је доктор Петар Сеферовић, тренутно запослени у другим српским или иностраним установама - доктори Милан Јанић и Душан Теодоровић или су нажалост преминули, али су њихови радови и даље међу најчешће цитиранима, као што је случај доктор Завиша Јањић - саопштено је са Универзитета.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)