ЂАЦИМА МЕРЕ ВИСИНУ, ТЕЖИНУ, БРОЈ ТРБУШЊАКА... У школама уведена велика промена

НАСТАВНИЦИ физичког васпитања у основним и средњим школама и учитељи који предају деци од првог до четвртог разреда мораће до краја новембра да прикупе податке о моторичким способностима ученика и унесу их у посебан софтвер "Здравитас" креиран за праћење биолошког развоја и развоја моторичких способности ученика.

Професорка Драгана Аџић са учесником на новој опреми, Фото И. Маринковић

То значи да ће наставници ђацима од трећег разреда основне до краја средње школе на почетку и на крају школске године мерити способности у следећим дисциплинама: скок удаљ из места, шатл-ран тест, односно тест за процену аеробне издржљивости (тест оптерећења), затим колико могу да ураде трбушњака за 30 секунди и издржај у згибу. Мериће се и телесна тежина и висина на основу чега ће се одредити индекс телесне масе, односно утврдити да ли је дете гојазно.

Ови подаци могли би да буде од велике користи, с обзиром на то да из године у годину тестирања пред полазак у школу и систематски прегледи ученика показују да је све више гојазне деце, и оне која имају лоше држање, криву кичму, равне табане и лоше моторичке способности.

- Не чуде такви резултати, данашња деца се никад на дрво нису попела, не знају да се чувају, падају кроз прозор, ломе руке, ноге, зубе... Њима су се и прсти искривили због превеликог коришћења мобилних телефона - каже нам једна наставница, а стручњаци сматрају да је управо превелика употреба дигиталних апарата главни кривац за слабу физичку кондицију деце.

Наши саговорници из школа указују да су код неке деце часови физичког васпитања практично једино физичко кретање, једина физичка активност или спорт.

- Они се више не играју као што су се играле старије генерације, не трче, не скачу, нема тих неких основних покрета - кажу наши саговорници. - Оно што је незгодно и што је врло опасно је што се то дешава у периоду кад је најважније да се деца крећу, када је могуће највише развијати моторичке и физичке способности, у том раном сензитивном периоду. Када то време, практично, изгубите, тешко је надокнадити.

Како би се ово стање бар донекле поправило, у прошлој школској години спроведен је пројекат "Свако дете има право да живи здраво" у оквиру кога су основци имали пет часова физичког недељно уместо три, а средњошколци четири уместо два. Тако је додатне часове имало око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега је 172 одељења основних школа и 22 одељења средњих школа. Да би тај пројекат заживео у свим образовним установама потребно је 5.000 наставника физичког.

Али, сада је уведена платформа "Здравитас", а на основу резултата који буду прикупљени, деца ће бити сврставана у три нивоа физичке спремности - испод просека, просек и изнад просека. За оне који покажу лоше резултате, следећа адреса биће - лекар.

Како нам је појаснио Мирослав Марковић, председник Српског савеза професора физичког васпитања и спорта, ако се оцени да су дететове моторичке способности испод просека, предвиђено је да наставник позове родитеље и препоручи даље одлазак у здравствену установу.

Међутим, поједини наставници негодују због увођења ове платформе, јер сматрају да им то представља додатни посао, па су репрезентативни синдикати у просвети одлучили да одбијају реализацију платформе "Здравитас".

- Неодговорно је од Министарства просвете да тражи додатно ангажовање од запослених у тренутку када држава не испуњава преузете обавезе - наводе синдикати.

Унија синдиката просветних радника Србије обратила се поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности са питањем да ли се уносом личних података ученика и њихових родитеља крши Закон о заштити података о личности.

Професор Марковић каже да подаци који се уносе нису ништа друго него бројеви (вредности) са моторичких тестова.

- Ко год је ревносан наставник и чита програме наставе и учења зна о чему се ради - истиче он. - Ако наставник не би радио тестирања која су прва наставна тема у програму физичког и здравственог васпитања, то би било исто као кад би наставник рецимо географије рекао: "Нећу да предајем о васиони" или математике: "Геометрија ме не занима, нећу то да радим".

Марковић, такође, објашњава да ће податке о детету - име, презиме и остале личне податке, моћи да види само родитељ и предметни наставник, док ће у централној бази бити видљиви јединствен образовни број ученика (ЈОБ), његов узраст, разред и подаци о моторичким способностима.

- Коначно ће се направити спона између учитеља, односно наставника физичког, родитеља и детета и постојаће права комуникација када је реч о раду на часу физичког васпитања - појашњава овај професор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације