НИКО НЕЋЕ У ГЕОЛОГЕ, ЈЕР МОРА НА ТЕРЕН: На Рударско-геолошком факултету уписано свега 65 бруцоша, један смер остао потпуно празан

НА смеру Регионална геологија на Рударско-геолошком факултерту у Београду нико се није ни пријавио, ни уписао! Иако за геологе има посла, а плате у овој струци су изнад просека у Србији, овај одсек ће, ако кандидата не буде ни у другом и трећем уписном року - остати празан.

приватна архива

Очигледно је да су и добра перспектива у овој струци, и натпросечна зарада, међу новом генерацијом бруцоша потиснути у други план, а "одбило" их је, бар како објашњавају професори, то што геологија није комфоран канцеларијски посао, него обавезно подразумева одлазак на терен. А, млади, изгледа, баш то неће.

Тако се и ове, као и претходних неколико година, поновило да највише слободних места после првог уписног рока има на факултетима који, иако их деца упорно избегавају, нуде бројне могућности за школовање и запослење.

Један од њих је и Рударско-геолошки, који у јунском року има најмање уписаних у односу на број расположивих места. Тако је на РГФ на 316 места уписано 65 бруцоша.

За овако лош одзив кандидата у овој високошколској установи наводе негативну кампању која се у јавности води последњих неколико година против геолошких истраживања и рударства уопште, што доприноси да се свршени средњошколци не опредељују за студијске програме на овом факултету. Такође, кажу и то да данашља омладина има другачији приступ послу него претходне генерације, па не воле да иду на терен, што рударско-геолошке струке неминовно траже.

Продекан за наставу на РГФ, професор др Радуле Тошовић, сматра да су смерови на којима се изучава рударство мање популарни јер се не могу радити "у Београду, у канцеларији".

- То је теренски посао, и мора се ићи ван Београда, они раде истраживање на терену и све што се тиче састава земљишта, руда, минерала... - каже Тошовић.

Он додаје и да се из разговора са кандидатима и њиховим родитељима може закључити да они беже од тешких факултета на којима мора много да се учи, а РГФ је један од оних који траже доста труда, али нуди велико знање које је цењено и тражено. Студенти који заврше овај факултет брзо добијају посао у страним и домаћим компанијама, а плате су знатно веће од просека у Србији.

- Посла има, а геолози у свету су добро плаћени и по висини имају плате одмах иза ИТ стручњака - каже овај професор.

Осим на РГФ, доста места остало је и на факултетима на којима се, такође, школују стручњаци који морају да иду на терен. То су Шумарски и Пољопривредни факултет, па је тако на Шумарству слободно 251 место, а на Пољопривреди чак 502.

Ови подаци показују да, иако је Србија земља са значајним пољоприредним, шумским и рудним потенцијалима, који нуде добру перспективу, млади беже од студијских програма на којима се изучавају ове области. Да је проблем теренски рад сматра и декан Пољопривредног факултета, професор др Душан Живковић, који каже:

- Наша струка подразумева терен, њиву, чизме, трактор, комбајн... а наша деца хоће оно што виде на телевизији, а што није права стварност. Када се освесте, обично буде касно. И негативан однос према пољопривреди, који се негује у јавности, одбија будуће студенте. Ми само чујемо и видимо проблеме: због малина ће малинари на улице, просипамо млеко, пшеница није родила и не ваља... Како да се на такав начин привуку деца?

Професор Живковић је уверен да ће мањак интересовања за студије пољопривреде створити велики проблем држави:

- Пољопривреда је у Србији веома значајна привредна грана, чини 17 одсто БДП и држава би требало да нам пружи подршку и логистику како бисмо у будућности привукли студенте и задржали их. Сами не можемо да се изборимо - каже овај професор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације