НЕЋЕ ДА ПАМТЕ, СВЕ ЗНАЈУ - НА КЛИК: Тестови опште информисаности отворили питање да ли су нове генерације мање образоване од родитеља

ЈЕДНЕ су, изгледа, збунила питања, а друге - одговори.

Foto Arhiva

Такав утисак се стиче после тестова опште информисаности које су полагали кандидати за упис на факултете, јер, рецимо, средњошколци заинтересовани за ФОН масовно нису знали да је краљ Александар Карађорђевић убијен у атентату, док су будући бруцоши на психологији веровали да су "ђаконије" врста накита.

Из године у годину намеће се питање да ли је опште образовање ђака после школе данас мање него када су њихови родитељи били школарци или су само у питању различита знања.

Професор др Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, каже да немају истраживања која би омогућила поређење успешности генерација родитеља и деце. Ипак, неспорно је да савремени начин живљења тражи другачија знања и вештине.

Коментаришући пример свршених средњошколаца који не знају ништа о смрти краља Александра, он констатује да су у питању ђаци усмерени на ИТ, математику, технику:

- Многи у завршним разредима вероватно нису имали историју, а можда немају ни интересовање за такве чињенице. То, наравно, не оправдава незнање важних историјски података, посебно оних који су круцијални за разумевање друштвених збивања и токова. Од родитеља и ученика се често чује да су деца преоптерећена у средњој школи и да програме треба растеретити. То некада доводи до прерасподеле предмета по усмерењима, па неки програми у каснијим разредима остану без општеобразовних на рачун ускостручних знања. Ово се донекле може ублажити тако што ће школа кроз ваннаставне активности мотивисати ђаке и омогућити им интерактивни рад и стицање знања - каже Ранђеловић.

Foto Arhiva

Ефикасност образовног система процењује се преко националних и међународних евалуационих студија. Како објашњава наш саговорник, национална тестирања биће уведена у систем до краја ове деценије и тада ће моћи прецизно да буду измерена постигнућа наших ђака у односу на прописане образовне стандарде. Србија већ две деценије учествује и у међународним евалуационим студијама - ПИРЛС и ТИМСС за ђаке четвртог разреда и ПИСА за петнаестогодишњаке.

- Резултати четвртака показују да су наши ученици нешто успешнији у односу на просек у свету, док нам средњошколци бележе исподпросечна постигнућа у односу на ОЕЦД земље. Задатак система је да утврди због чега и унапреди систем образовања. Једно од решења јесте ревизија постојећих стандарда постигнућа ђака. Завод је развио нове стандарде засноване на компетенцијама, који су у процедури и очекујемо да ће од јесени на основу њих започети ревизија планова и програма, и да ће следеће године ући у почетне разреде.

Сарадница Департмана за међународно образовање Универзитета у Кембриџу и директорка Фондације "Образовање за Србију" др Светлана Белић Малинић констатује да се наш образовни систем суочава са изазовима, посебно у светлу резултата завршних испита школа и пријемних на факултетима.

Др Белић Малинић каже да овакви резултати нису неочекивани. Штавише, они су усаглашени са резултатима ПИСА 2022 тестирања, а наша саговорница примећује да разлози за актуелно стање могу бити све мање интересовање за посао у просвети, урушавање достојанства "просветара" и недовољна улагања у образовне реформе.

Foto Arhiva

- Иако постоје иновативни и проактивни еду-лидери, већина наставника је неспремна и демотивисана да прилагоди наставу педагошким иновацијама. Према подацима Светског економског форума, нове технолошке иновације, укључујући вештачку интелигенцију, промениле су приступ учењу. Млади данас теже брзом приступу информацијама уместо меморисању, што је препознато као једна од кључних вештина за послове будућности, поред вештина критичког мишљења, решавања проблема и активног учења. Зато је важно да се образовни програми прилагоде - објашњава наша саговорница, а решење види у креативној настави, подстицању тимског рада, критичког мишљења и решавања проблема.

Једно од питања које се чује јесте и читају ли млади књиге. Може ли њихов мозак, навикао на снажне визуелне и аудио надражаје из игрица и са друштвених мрежа, да се фокусира. Ранђеловић каже да му нису позната истраживања која говоре о паду интересовања за читање, а велика продукција књига и изузетне посете сајмовима говоре супротно.

- Додатну заинтересованост могуће је остварити употребом ИТ технологија, као и подстицањем учешћа ученика у радионицама, извођењу драмских дела, дебатним клубовима на тему књижевности - примећује директор Завода.

И Светлана Белић Малинић се слаже да је читање изузетно важно за развој младих, јер пружа дубље разумевање себе и света. Кроз књижевност истражују различите перспективе, емоције и животне ситуације које можда нису доживели. Књиге их подстичу да развијају креативност, емпатију и критичко мишљање. Међутим, постоји неколико препрека:

- Прва је дигитална технологија, која нуди брзу, инстант забаву. Додатно, брзи темпо живота и преоптерећеност школским обавезама и ваншколским активностима може ограничити време за читање. Упркос томе, важно је подстицати их да откривају вредност књига за свој емоционални и интелектуални развој.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације