ЗА НАУКУ НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ: У Београду одржан српско-француски Форум за иновације

Љ. Бегенишић

07. 04. 2023. у 13:01

СРБИЈА је уложила много у јак екосистем и инфраструктуру градећи научне и технолошке паркове широм земље и успостављањем различитих иновационих и стартап центара и да је на тај начин формирала базу за стварања технолошких иновација - рекла је министарка науке др Јелена Беговић на отварању српско-француског Форума за иновације: "Србија наставља научну сарадњу са Француском".

ЗА НАУКУ НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ: У Београду одржан српско-француски Форум за иновације

Министарство науке

Овај форум осмишљен је да окупи истраживаче и пословне актере у циљу подстицања развоја иновативних решења и производа који могу да створе прилике за запошљавање младих талената у Србији. У оквиру форума представљене су могућности које се нуде у секторима обновљиве енергије и биотехнологије. 

Отварању овог форума, осим министарке присуствовао је  и амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар.

- Србија има дугу традицију доброг образовања и развоја науке, посебно у СТЕМ области, са 123 факултета и 65 истраживачких института. Имамо пуни приступ фондовима ЕУ укључујући "Хоризонт Европа", али поред тога Србија је формирала национални фонд за финансирање науке и иновација, а то су помоћни механизми за развој науке, али и екосистем који вреднује предузетништво и иновације - истакла је др Беговић говорећи на форуму.

Додала је да иновације не значе само осмишљавање и развој нових производа или технологија већ се оне огледају и у проналажењу нових решења проблема и унапређењу постојећих решења. 

- Пре 20 година је лансиран програм билатералне научне сарадње између Француске и Србије "Павле Савић" који је и даље успешан - рекла је она и најавила и да ће нови програм "Мисија Француска" који је представљен на форуму додатно допринети српско-француској научно-технолошкој сарадњи.

Такође, др Беговић је рекла и да се ће Србија изградити БИО4 кампус који ће, према њеним речима, бити један био-економки хаб, односно центар који ће окупити академију, приватни сектор, стартап компаније и све што треба да Србија постане позната по иновацијама и по науци.

Додала је да су четири кључне био области у оквиру БИО4 кампуса биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет и да су по њеном мишљењу то области које ће представљати будући развој Србије.

Како је истакла током свог уводног обраћања, Србија без развоја науке и научне сарадње не може да напредује у тим областима, али како је рекла, то су области које су у Србији развијене, али да је за даље унапређење потребно усмерити иновације, и искористити добру инфраструктуру за стартап екосистеме која већ постоји.

Беговић је истакла да је за развој науке неопходна сарадња, да за науку не смеју да постоје границе, али да је за развој иновација неопходна и размена искустава из различитих еко система, те да су из тих разлога посебно значајни овакви форуми.

Додала је да је Србија мала земља и има мало тржиште, а да је циљ свих стартап компанија, па и оних из Србије управо излазак на глобално тржиште.

Амбасадор Франсуцке у Србији Пјер Кошар је указао на могућности које омогућавају француско-српски програми сарадње попут програма "Павле Савић", програма ЕУ "Хоризон Еуропе", али и новог програма "Мисија Француска"  који ће омогућити студијско стартап путовање за четири српска стартапа и пружити прилику да у јуну посете Француску, унапреде свој извозни потенцијал и приступе тржишту, инвеститорима и фондовима.

Кошар је рекао за Тан‌југ да је циљ "Српско-француском иновационом форуму 2023", другог по реду, унапређење сарадње између француских и српских иноватора, стартапа и компанија, за коју каже да је већ добра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе