ЕНГЛЕСКИ РАДО УЧЕ, А ОД СРПСКОГ БЕЖЕ: Скандалозни резултати пилот-тестирања државне матуре - ђаци знају за јединицу

Љ. БЕГЕНИШИЋ

09. 06. 2022. у 07:00

ЂАЦИ гимназија и средњих стручних школа боље знају енглески језик од српског. То су показали резултати пилотирања државне матуре, према којима су будући матуранти из енглеског језика освојили просечно 64 бода, а из српског 47 од максималних 100 поена. Пилотирање је показало и врло слаб резултат из математике - просек је свега 18 поена. Да је реч о оцени, из математике би са оволико бодова добили чистог кеца!

ЕНГЛЕСКИ РАДО УЧЕ,  А ОД СРПСКОГ БЕЖЕ: Скандалозни резултати пилот-тестирања државне матуре - ђаци знају за јединицу

Фото Н. Скендерија

Ове запањујуће лоше резултате из српског језика и математике, који се, иначе, полажу на свим завршним испитима као обавезни, професори и психолози тумаче недостатком мотивације да ученици покажу стварно знање, али и прагматичношћу младе генерације која неће да ради ништа за шта процени да јој не треба. Јер, пилотирање државне матуре ничим није било условљено, ђацима је остављено на вољу да у њему учествују, а према искуствима професора који су дежурали, велики број њих напустио је испит након пола сата.

Што се тиче бољег познавања енглеског језика него српског, наши саговорници сматрају да је реч и о занемаривању матерњег језика у школама, великом утицају англосаксонске културе, али и економским разлозима, јер деца уче стране језике да би лакше отишла у земље западне Европе на факултет или да раде.

- Општи глобални миље је под јаким утицајем англосаксонске културе, а енглески језик почиње да заузима место латинског језика у доба хуманизма и ренесансе, као језик опште комуникације. Ко зна тај језик, лакше ће наћи посао ван земље или отићи на студије - каже за наш лист професор Филолошког факултета др Славко Петаковић.

Он указује и да статус нашег језика у настави није добар и подсећа да се лингвисти залажу за давање натпредметног статуса српском језику. Проф. Петаковић наглашава да се незнање матерњег језика одражава и на све друге предмете, па и на математику.

- Ако ученик не разуме прочитани текст, он не може да ради ни математику, ни хемију, нити било који други предмет - упозорава наш саговорник.

Истовремено, професор математике и директор престижне новосадске гимназије "Јован Јовановић Змај" Радивоје Стојковић сматра да просек од 18 освојених поена - није реално стање.

- Знају они много више, али наша омладина неће да се потруди, прагматична је и понаша се по принципу - ако не морам, нећу. Да би се решили задаци из математике, требало је размишљати, читати задатак, поставити га и урадити, што није могло на брзину, а они не желе да улажу труд ако не морају - оцењује за наш лист проф. Стојковић.

Он наводи пример једног свог ученика који је предао празне папире из сва три теста и рекао - ко може да ми узме девет сати мог живота (испити су, иначе, трајали по 120 минута) и изашао не урадивши ниједан задатак, иако је изванредан ђак.

- Сигуран сам да овакав резултат не би био да су полагали "праву" државну матуру или пријемни испит - истиче Стојковић. - Матуранти једноставно нису желели да помогну систему да припреми државни испит тако што ће, без услова, учествовати у пилотирању. То је питање односа према друштвеним обавезама, систему и то је питање грађанске свести. Мене више брине што тога нема и на томе се мора радити.

За Ивана Ивића, професора Филозофског факултета у пензији, резултати пилотирања државне матуре су - веома лоши и забрињавајући, али нису неочекивани.

- С обзиром на то како се ради у школама и колико има одликаша без стварног знања, није ни чудо што је просек из математике 18 бодова, из српског 47 - каже проф. Ивић за "Новости". - То што су показали знатно боље знање из енглеског језика није резултат школског знања. Показује се да је учење ван школе ефикасније и да за то деца имају јаку мотивацију.

Проф. Ивић поручује да нам је потребна озбиљна државна матура какао би се видело стварно знање и како бисмо знали шта треба предузети.

СКАНДИНАВСКА КАТЕДРА ПОПУЛАРНА

ПРОФЕСОР Славко Петаковић наглашава да је на Филолошком факултету све веће интересовање за скандинавске језике, а да је на свим националним катедрама приметна лагана осека кандидата.

- Средњошколци се руководе тиме да ће лако наћи посао у скандинавским земљама или у њиховим фирмама у Србији - оцењује проф. Петаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (9)

АЛТА БАНКА ПРОСЛАВИЛА СЛАВУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА: Традиција у циљу очивања вредности