ЗА ШКОЛУ "НА ГЛАСУ" И ДЕСЕТ БОДОВА ВИШЕ: Уписна трка се захуктава, ово је топ-листа најпопуларнијих
ДО полагања завршног испита остало је нешто више од месец дана, а мали матуранти се већ увелико припремају за тестирање и броје бодове који су им потребни да би уписали жељену средњу школу.
На топ-листи најпопуларнијих школа воде медицинске, електротехничке, гимназије и економске, док у образовним установама које школују занатлије као, по правилу, слободних места остане и за септембар.
Оне најпопуларније уписују и најбоље ђаке, па разлика у броју бодова међу школама исте струке, може бити и већа од десет поена.
Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, анализа прошлогодишњег уписа је показала да је за упис у медицинске школе у престоници, ипак, требало мање поена, него у унутрашњости.
- Најатрактивније занимање је био фармацеутски техничар у Фармацеутској физиотерапеутској школи, за који је био неопходан минимум 92,41 бод - каже Антић. - У Медицинској школи Звездара, за исти смер минимум је био 84,61, за медицинску сестру - техничара 81,24, док је за исто занимање у земунској школи минимум био 78,37 поена. Последњи уписани зубни техничар у Зуботехничкој школи имао је 82,98.
Антић истиче да су, међу свршеним основцима, веома популарне и електротехничке школе, па за поједине смерове на једно место конкурише и по три-четири ученика. Међутим, он наводи да је приметна велика разлика између школа ове струке, пре свега због традиције и успеха на разноразним такмичењима. За "ин" занимања, доња бодовна граница је била око 90 поена.
- У школи "Никола Тесла", смер електротехничар информационих технологија су уписивала деца са најмање 95,08, а администратор мреже са 90,06 поена - наводи Антић. - У ЕТШ "Земун" за исте образовне профиле је требало 79,38, односно 70,05 бодова, док је у школи "Раде Кончар" последњи уписани електротехничар информационих технологија имао 81,61, а електротехничар рачунара 75,92 бода. За исти смер у ЕТШ "Стари град" минимум је био 71,21.
Како наводи Антић, за смер економски техничар у земунској школи "Нада Димић" минимум је био 83,22, а за финансијског администратора 80 бодова. У Првој економској, бодовна граница је била 80,31, односно 83,46 поена. За упис у Другу економску школу требало је 74,21 и 78,54 бода. Последњи уписани пословни администратор у Правно-пословној школи имао је 83,22 бода, а правно-пословни техничар 78,03 поена. На исте профиле у Правно-биротехничкој школи су се уписивали осмаци и са 75,44 и 75,98 поена.
- У угоститељским школама најтраженије занимање било је кулинарски техничар за које је, у Угоститељско-туристичкој школи "Београд", било неопходно 75,76 - каже Антић. - За смер угоститељски техничар у Угоститељској школи Нови Београд минимум је био 72,90, а за туристичко-хотелијерског техничара 74,44 поена.
ВАЗДУХОПЛОВНА НАЈТРАЖЕНИЈА
ВАЗДУХОПЛОВНА академија је најтраженија школа у Београду, а и у Србији, и пријављују се искључиво одликаши - наводи Антић. - Ово је једина школа овог типа чија диплома је призната у Европи и свету. За смер техничар ваздушног саобраћаја било је потребно минимум 92,93 бода, за техничара ваздушног саобраћаја за безбедност 89,49 и за техничара за безбедност информационо-комуникационог система у ваздушном саобраћају 89,58. За авио- техничара доња граница је била 88,01.
ГИМНАЗИЈЕ ПРЕСТИЖНЕ
АНТИЋ истиче и да су гимназије у Београду изузетно тражене у односу на унутрашњост, где се оне могу уписати буквално и са 50,01 бод.
- Најтраженија је Трећа београдска и то природно-математички смер, где је последњи изнад црте имао чак 94,78, а на друштвено-језичком смеру 91,15 бодова - наводи он. - У Четрнаестој гимназији је однос поена 92,74 и 89,65, у Деветој 90,54 и 89,35, у Првој 90,38 и 87,38, и 91,67 и 88,04, У Петој 88,87 и 87,57. За Десету гимназију, која је општег смера, минимум је био 93,03 поена.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)