ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кост у грлу

Драганa Бошковић

24. 05. 2021. у 14:15

СИМБОЛОМ "Дивљег меса" Горан Стефановски означава феномен породичне, националне, људске неслоге, која полако затвара пут дисању и доводи човека до сигурне смрти.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кост у грлу

Новости

О биолошкој и патријархалној моћи и немоћи, о љубави, која ниче где је не саде, а гаси се тамо где је највише очекивана, Горан Стефановски је проговорио у "Дивљем месу" директно, болно и уверљиво. Интереси и смрт су свима за вратом, без обзира на имовно стање, положај и људску вредност. Диктат профита, жеља да се има и оно што је недохватно чини и лошу амбицију, и библијско проклетство. У представи, коју Јагош Марковић режира као да се догађа сада, свуда на просторима које знамо, успоставља се власт проклетства самог тла, менталитета и тираније због сиротиње, од које људе обневиде и кад прогледају, не виде више овај свет него онај, у коме више нема зла. Смрт је спас, неправедна, непотребна, ужасна, али рехабилитује и започиње испочетка причу о Каину и Авељу, о инвалидним идејама и народу, који касно схвата да је само топовско месо.

Недостојност оваквог погледа на свет Јагош Марковић приказује наглашено јарким редитељским средствима, уобичајено произвољним. И дечји возић, и "плакање неба", киша на сцени, и многе различите мелодије, које се певају, или се само чују, одвлаче пажњу гледаоца од вишеслојне драме, која се одвија унутар сваког члана злосрећне породице Андрејевић, али и у њиховом окружењу, у отварању карата новог светског поретка, оличеног у Немцу Клаусу (Павле Пекић), који се намерачио на њихову кућу.

Јово Максић и Сандра Бугарски, родитељи браће Андрејевић, грубо и нагло спроводе "пуцање" својих ликова, не дајући нам могућност да их боље упознамо. Лука Грбић (Андреја), Марко Тодоровић (Стефан) и Александар Вучковић (Симон), њихови синови, такође прате редитељску концепцију, у којој се ликови често обраћају публици директно, са рампе, без односа са партнером. Та врста плаката може да буде и посвета пискаторовском политичком театру, али она нужно укида суптилније слојеве разлога за посрнуће човека, брата, лојалног службеника...

Не може се порећи задовољство гледања "Дивљег меса" после дугог времена, али је ово извођење било само јаркије и звучније, а не и аналитичније и истинитије од прошлих, што би осветлило дух времена, које се непрестано погоршава за ликове као што су ови Горана Стефановског.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (1)

ODBRANA NA MAX: MaxBet поклања 1.000 ваучера за бесплатне прегледе поводом месеца мушког здравља