ЋИРИЛИЦА У ДИГИТАЛНИМ ПОЛИЦАМА: "Новости" у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић", у сусрет стогодишњици оснивања

ПРЕ сто година донета је одлука да се у Београду, на месту где се сада налази, сагради Универзитетска библиотека.

Фото З. Јовановић

У мају 1921. професор Урош Џонић именован је за управника, а библиотека је привремено смештена на Филозофском факултету. Зидање зграде трајало је пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве Србије.

- Приближавамо се 2026, када ће бити сто година откад је Библиотека отворена за кориснике - каже проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

- Сада је прави тренутак да започнемо припреме. Наш први задатак је да обезбедимо континуиран прилив страних монографија и располагање електронским издањима тих књига.

До чланака и научних текстова може се доћи, али, у овом тренутку, ни издалека немамо могућност да се у домену друштвено-хуманистичких проучавања набави одговарајућа литература за наше младе сараднике-истраживаче. Очекујемо помоћ ресорних министарстава, друштва и државе не само у решавању материјалних, већ и системских проблема. Универзитет не види значај највишег нивоа библиотечког рада за развој наставе и науке, иако је Библиотека центар за научна истраживања који треба даље да се развија.

Упркос пандемији, у претходних годину дана Библиотека је прилично активна. Угостила је многе посетиоце представљајући своје збирке на савремен начин. Изложбе најчешће приређује помоћу невероватне дигиталне витрине. "Меџик бокс" је уређај који омогућава виртуелно, али по осећају готово стварно прелиставање драгоцене и заштићене библиотечке грађе. У затвореној и заштићеној витрини налази се оригинални експонат, а на предњем екрану (стаклу) осетљивом на додир, посетиоци могу да погледају целу изложбу.

Фото З. Јовановић

Досад је дигитализовано више од 600.000 новинских страница, рукописа, монографских публикација, старих мапа, докторских дисертација, те бројна друга грађа од значаја. То је прва и највећа у потпуности претражива дигитална колекција на ћириличком писму.

- Управо дигитализујемо грађу из Руског дома о првом доласку руских добровољаца у Србију - каже др Адам Софронијевић, заменик управника Библиотеке.

- Око три хиљаде руских добровољаца дошло је за време српско-турских ратова и то је помало заборављена страница историје.

Колекција "Руски добровољци Србије" биће представљена у највећој претраживој библиотеци у региону (pretraziva.rs), која је највећи подухват Универзитетске библиотеке у дигиталном домену.

- Дигиталну инфраструктуру делимо са другим институцијама у Србији, а доступни су материјали из Републике Српске и Црне Горе - каже Софронијевић. - Програм у који убацујемо материјале је урађен у Немачкој. То је леп пример како сарадња са партнерима из иностранства и наша памет могу да направе нешто лепо и корисно за грађане Србије.

Фото З. Јовановић

Дигитализација је, истиче Софронијевић, важна за очување националне културе у савременом добу.

- Ако дела створена у оквирима српског културног простора нису доступна и читљива програмима који су засновани на вештачкој интелигенцији, као да их нема. Ми се трудимо да те "роботе" научимо ћирилицу. Данас вештачка интелигенција компонује музику, пише новинске чланке, а брзо ће доћи време када ће писати и књиге. За нас би било погубно да се о историји Балкана пише само на основу бугарских и грчких извора. Важно је да научницима и истраживачима широм света буде доступна и наша грађа. Како ће свет знати шта се заиста догодило на Кајмакчалану, ако "робот" нема податке из Србије?

Фото З. Јовановић

Данас софтвери могу да аутоматски прочитају руком написан текст на српском језику ћириличким писмом. Ову фазу дигиталног света српска култура прати отпочетка - када је 2016. изашао први модел за немачки језик, изашао и за српски и енглески. И овај пројектат је реализован у Универзитетској библиотеци, а прве рукописе које је робот прочитао написао је Бранимир Ћосић (1903-1934).

- Ћосић је умро млад, а његова мајка поклонила је заоставштину свог сина, са преписком и дневницима, Универзитетској библиотеци - каже Софронијевић. - Она је добила статус посебне библиотеке. Када смо правили први модел програма за српски, из техничких разлога одабрани су његови рукописи да их робот прочита. Нису изабрани рукописи ни Тесле, ни

Фото З. Јовановић

Миланковића, ни Андрића, већ Ћосићеви. Пресудио је обим руком писане грађе, као и то што она има статус културног добра.

Све посебне библиотеке, њих 27, имају своју причу. Дародавац је био Јоца Вујић, донатор Београдског универзитета и познати библиофил из Сенте, који је више од тридесет година сакупљао све књиге и документа која се односе на српску историју, књижевност и културу и тако створио једну од најбогатијих библиотека у земљи. Два ормана са књигама - своју личну библиотеку, и велики добротвор Лука Ћеловић је тестаментом завештао Универзитетској библиотеци.

Михајло Пупин је пред крај живота поклонио део личне библиотеке:

- Те књиге су драгоцене, имају лични печат, јер садрже Пупинове белешке. Романи о Александру Македонском су били много популарни у 19. веку. Имамо више од 150 књига које је сакупио један професор из Хамбурга. После рата Немачка није имала довољно новца за репарацију, па је део плаћен материјалним добрима. Тако су ове књиге стигле у Србију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације