ЖИВИМ ДОБАР ЖИВОТ: Пуриша Ђорђевић добитник почасне награде "Београдски победник" на 49. ФЕСТУ

ДРУЖЕЊЕ са новинарима, овогодишњи лауреат "Београдског победника" за животно дело, чувени редитељ и сценариста Младомир Пуриша Ђорђевић започео је јуче, у свом стилу, шаљивом опаском да га је "изненадио толики број људи јер он није Матија Бећковић".

Фото В. Данилов

- Награда Феста ме је пријатно изненадила јер дуго времена нисам имао никакав однос са фестивалом, а ни они нису имали разлога да се сретну са мном. У међувремену, ја живим веома добар живот. Мада, мало ми је непријатно што сам на Ђурђевдан, 6. маја, добио још једну годину. Не знам хоћете ли моћи да израчунате колико је то ако вам кажем да сам рођен 1924. године - казао је овај врцави 97-годишњак измамивши још једном осмехе и аплаузе од присутних.

Познати аутор осврнуо се потом и на своје одрастање уз велики екран.

- Упамтио сам све филмове између 1930. и 1940. За време окупације нисам гледао филмове. Пошто гимназија више није радила, ја сам отишао у другу школу, у партизане - присетио се.

У свету филма, Ђорђевић је провео завидних 73 године. У филмографији има 18 дугометражних играних остварења, пет ТВ филмова и више од педесет кратких. Објавио је три драме, десет романа, добио прегршт домаћих и међународних награда од Венеције, преко Москве до Рио де Жанеира. О свом односу према Фесту током пет деценија, Ђорђевић је рекао:

- Посећивао сам га. Бирао сам филмове и знао сам које редитеље хоћу да видим. Дочекао сам да будем одушевљен тек сада, са овим садашњим уметничким директором, који ме је позвао телефоном и пристао на моју идеју.

А идеја овогодишњег лауреата била је да одржи предавање "Ејзенштајн - Позориште". На основу књиге Вјечеслава Иванова о естетици великана светске кинематографије, Ђорђевић је изнео своја размишљања о делу Сергеја Михајловича Ејзенштајна и његовом раду у освит Другог светског рата, после пакта Хитлера и Стаљина о ненападању.

Редитељ се присетио свог боравка у Москви током шездесетих, када је представљао своје филмове "Девојка" и "Сан" и био гост управника библиотеке "Сергеј Ејзенштајн" Наума Клајмана.

- Изненадио ме је када ми је поклонио четири дебеле књиге, свака тешка по килограм, у којима се налазе сви записи Ејзенштајна, сценарија, књиге снимања, личне белешке и предавања студентима. Четири килограма књига "помиловано" је на граници када сам се вратио у Југославију. Од 1967. године чувао сам та четири килограма Ејзенштајнове књиге као једну од највећих драгоцености. Да бих понешто разумео, тражио сам одговоре у његовим филмовима. Ту књигу сада сам поклонио директору Југословенске кинотеке Југославу Пантелићу - казао је Ђорђевић.

НЕЗАБОРАВНИ ЦРВЕНИ ШАЛ

- ЗИМА је у Краљевини Југославији увек почињала на Светог Николу, 19. децембра. Тада би пао снег. Имао сам пса Џекија и црвени џемпер, а кад бисмо кренули напоље огрнуо бих и црвени шал и изашао са Џекијем у шетњу. Пас би трчао, и ја за њим. Као у неком филму мог живота, следећи кадар је био на преком суду, где први комшија, главни љотићевац, уместо да ме пита да ли сам био у партизанима или не, пита "где ти је онај црвени шал". Смешног ли питања - казао је Пуриша Ђорђевић присећајући се једне од многобројних анегдота из свог живота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације