IN MEMORIAM - Живислав Жика Богдановић (1932-1921): Симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века
АKO је ико био симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века, отеловљење најбољих традиција и животворног духа српске и југословенске престонице, био је то, у најбољем смислу Живислав Жика Богдановић.
Набројати шта је све постигао и какве је резултате имао у нашем јавном и културном животу, заузело би простор значајно већи од онога који нам је на располагању и зато од тога одустајемо, свесни да су, нарочито у протеклој недељи, на увид јавности стављене барем најважније чињенице из његовог живота и рада. Као врстан есејист и критичар широког обзорја и богате ерудиције, од филма и блиских медија, преко стрипа до џеза, преводилаштва и издаваштва, књижевности и публицистике, енциклопедијски је познавао све ове области, а као уредник културне рубрике београдског НИН-а из његових најбољих година (1968-1976), често и критичар и колумнист овог листа, био је поуздан арбитар културног и уметничког живота.
Дипломирао је историју уметности, а стручно се усавршавао из области визуелних комуникација на Универзитету Стенфорд у САД. Као дугогодишњи директор Југословенске кинотеке (1981-1990) дао је немерљив допринос развоју наше најважније националне установе као и нашој филмској култури у целини.
Нама, млађим колегама у пољу "ширења филмске културе", што је некада био заједнички задатак и велики стручни изазов, био је драг ментор и учитељ. Врхунски оглед у овом послу била је његова серија о делима из историје филма, настала половином шездесетих година прошлог века, у ствари збирка од 18 виспрених студија о међашима једне светске антологије седме уметности, какву до тада нисмо имали и које је доцније објавио под насловом "Од филма до филма" (1962-1966). Ту се могло наћи све што смо тада желели да знамо о савременој кинематографији, као што смо откривали цело историјско сазвежђе филма у његовим студијама "Рађање америчког звучног филма" (1965) и опроштајном, тестаменталном делу "Пријатељи драги, не заборавите старе филмове", које се појавило прошле године, у издању Југословенске кинотеке.
Светлим примером одредио је које услове мора да испуни сваки филмски критичар. То су, пре свега, општа култура, затим широко познавање теорије и праксе уметности, теорије филма и сродних медија те опште естетике, онда основе анализе филма као нарочите дисциплине духа, замашан фонд меморисаних филмова и непрекидно проучавање ауторских доприноса значајних редитеља. Исто толико важна је концизна, јасна и разумљива артикулација саме критике, која се обраћа широј публици. Ту је Богдановић био ненадмашан, али истом мером допадљив и привлачан као изврстан писац и расни публицист.
Његове филмске критике служе и данас као образац стручне оцене филмске и телевизијске праксе.
Препоручујемо
СТРИП О СУПЕРМЕНУ ПРОДАТ ЗА 3,25 МИЛИОНА ДОЛАРА: Када се појавио коштао свега 10 центи
08. 04. 2021. у 17:55
"СРАМ ТЕ БИЛО, ОАФЕ ШИЦЕ" Маск жестоко одговорио Шолцу због онога што је рекао у Давосу
АМЕРИЧКИ милијардер Илон Маск поручио је немачком канцелару Олафу Шолцу да треба да га буде срамота назвавши га "Оафом Шицом".
22. 01. 2025. у 08:22
"НЕМА ВИШЕ МИРА" Немачки генерал дао алармантну изјаву о рату са Русијом
ВИШЕ нема мира између Русије и Немачке, рекао је генерал Бундесвера Андре Бодеман у интервјуу за БР24, преноси РИА Новости.
20. 01. 2025. у 12:50
ЕНДИЈУ МАРИЈУ ЛИЦЕ У МОДРИЦАМА, ОГЛАСИО СЕ: "Мука ми је од свега, ја сам људско биће! Молим вас - оставите ме на миру" (ВИДЕО)
"ЈА САМ људско биће! У реду? Престаните да ме јурите! Мука ми је шта сваког дана морам да носим на раменима. Молим вас, оставите ме на миру."
22. 01. 2025. у 14:15
Коментари (0)