ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Метафизичко путовање ка себи од себе
ТЕКСТ "Орландо: Биографија" Вирџинија Вулф (1882-1941) посветила је својој интимној пријатељици, Вити Саквил-Вест, иронично романсирајући њена животна збивања и карактерне особине.
Новости
Од тада, овај животопис, различит од поступка тока свести, који практикује Вулф у својим романима ("Госпођа Даловеј", "Ка светионику", "Таласи"...), изазива полемике. Орландо, младић/девојка су етерични, о њима се говори, њих обожавају, а да они готово и не учествују у томе. Младић Орландо се, после седмодневног сна буди - као девојка Орландо. Бајколики свет чини афективни живот Орланда и карактерише га. Пер Гинтов сродник, Орландо, требало би и да заврши у далеким сферама, које не знају за људске вредности, као ни за муке физичког бивствовања... На том месту, на самом крају представе (која траје неоправдано дуго, око два ипо сата), Горан Ферчец даје реч главном лику, да проговори о последњем столећу, у Орландовом триста година дугом животу (што је очигледан мотив вечне младости и вечног живота).
Бојан Ђорђев се, са сарадницима (Тања Шљивар, драматизација и Горан Ферчец, завршни Орландов монолог) одлучио за еклектику. Леп у својој колоритности (костим Маја Мирковић), поигравајући се, прилично успешно, исмевањем конвенција, као друштвених, тако и уметничких (у романима поготово), иронични филозофски животопис двополног Орланда се, ипак, загубио у претераном инсистирању на форми, што је својеврстан парадокс, у односу на намеру (пут ка себи од себе), са којом је текст написан. Није случајно што га је Роберт Вилсон видео као Орландову монодраму - својом двополношћу овај "јунак" (био би у пикарском роману, који се такође иронзира) настоји да спозна свет у његовој свеукупности, мушкој и женској. Та иронија унутрашњег погледа, јасна нит личног Орландовог доживљаја, лажни историцизам, збегавање коначних животних и моралних избора - разводњени су насилним увођењем ововремених чуда, мобилних телефона и ролера...
На крају, када на мапирање Орландовог унутрашњег света ствараоца, писца поеме "Храст", насељеног маштовитим, невероватним ликовима, као материјалом за стварање, "падне", са позоришне рампе, монолог "Столеће", гледалац је збуњен. Немајући могућност да се врати на текст, да га прочита и доживи вишеструко, бива уведен у Орландову контемплацију, која је сушта супротност његовој разиграности маште, дечјој суровости двополног "евримена", персифлажи историје света и жанрова...
Фигуре, које, дивећи се Орландовој универзалности, жале за овоземаљским изгубљеним дивотама - Краљица Елизабета (сликовита Александра Николић), Руска принцеза Саша (етерична Калина Ковачевић), Ник Грин, Песник (ефектан Никола Вујовић), Румунски надвојвода/надвојвоткиња (сликовит Зоран Ћосић), Турски љубавник (духовит Павле Јеринић), Циганин Рустем (егзотичан Милош Ђорђевић), Мадам ди Дефанд (необична Вања Ејдус), Проститутка Нели/Краљица Викорија (упечатљива Сена Ђоровић), завршним Орландовим монологом бивају скрајнуте, јер се он односи на последње столеће. Вулф свој путопис завршава тачним датумом, године 1928.. Зашто би се проширивала та детерминисаност?
На осамдесетогодишњицу одласка величанствене Вирџиније Вулф, добили смо занимљиву представу по мотивима њеног "Орланда", а да га нисмо видели заиста протумаченог на сцени.
Перспективни млади глумци, Драган Секулић и Ива Милановић (наизменично у улози Орланда и Мармадјука), без напора и импресивно су ушли у сложену структуру врхунске литературе и аутентичну истинитост позоришног израза.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: "Нестају" им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!
Косово је Србија, а код Албанаца који јужну српску покрајину сматрају некаквом лажном државом - ових дана је све лошија ситуација када се ради о томе како људи доживљавају живот на том простору.
22. 12. 2024. у 15:36
"ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ" Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник
ПРЕДСТАВНИЦИ Русије ескалирају ситуацију, али нема потребе да се људи плаше трећег светског рата, рекао је руски председник Владимир Путин телевизији Русија 24.
22. 12. 2024. у 08:36
НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)
Поред Хуан Карлоса Ферера, Карлос Алкараз је на место тренера поставио и Самјуела Лопеза, па ће се њих двојица мењати из турнира у турнир.
22. 12. 2024. у 12:45
ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца
Српски стрелац Дамир Микец победник је 28. међународном турниру у словеначком Трзину.
22. 12. 2024. у 14:05
ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА "ВЕЧИТИ ДЕРБИ": Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном
Кошаркаши Црвене звезде дочекују екипу Партизана у понедељак од 19 часова у оквиру 13. кола АБА лиге.
22. 12. 2024. у 14:30
ПРЕМИНУО ПИСАЦ ЕДУАРД КУЗЊЕЦОВ: Једна од водећих личности у настојањима Јевреја да напусте Совјетски савез
ПИСАЦ, новинар и дисидент из времена Совјетског Савеза, Едуард Кузњецов, преминуо је данас у 85. години, пренели су израелски медији.
22. 12. 2024. у 15:53
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Најновије из рубрике
ЊЕГОШ И МАДАЧ - ДВА ПОГЛЕДА НА ЧОВЕКА: Владимир Папић упоређује "Лучу" и "Човекову трагедију" (ВИДЕО)
НА који начин Петар II Петровић Његош у свом спеву Луча Микрокозма из 1845. године и мађарски писац Имре Мадач у својој драмској поеми Човекова трагедија из 1862, представљају однос човека, Бога и ђавола - тема је занимљиве анализе Владимира Папића.
22. 12. 2024. у 22:37
НАДАХНУЋЕ ВОДИ УМЕТНИКА: У Чикагу награђен филм о вајару из Србије који је украсио храм на Флориди
ВАЉЕВАЦ Саша Ђурђевић, свештеник у Храму Светог Саве у Норт Порту на Флориди у САД, има разлога да буде неизмерно радостан, јер је кратки документарни филм "Хришћанство и уметност", редитеља Николе Младеновића из Ниша, о академском вајару Зорану Васиљковићу, који је урадио икону оснивача српске цркве, првог архиепископа, просветитеља, дипломате и законодавца за ову богомољу, овенчан вредном наградом на 11. Српском фестивалу филма у Чикагу. Дело, како је речено, упечатљиво приказује како вера може да уметнички израз трансформише у свето искуство.
22. 12. 2024. у 22:35
ПРЕМИНУО ПИСАЦ ЕДУАРД КУЗЊЕЦОВ: Једна од водећих личности у настојањима Јевреја да напусте Совјетски савез
ПИСАЦ, новинар и дисидент из времена Совјетског Савеза, Едуард Кузњецов, преминуо је данас у 85. години, пренели су израелски медији.
22. 12. 2024. у 15:53
УМЕТНОСТ КОЈА ПРЕМАШУЈЕ ГРАНИЦЕ И ВРЕМЕ: Свечано отворена прва ретроспективна изложба Дада Ђурића у Београду
ПРВА ретроспективна изложба великог сликара Дада Ђурића у Београду коју приређује Галерија САНУ у сарадњи са Фондацијом „За српски народ и државу” и Фондацијом „Плаво” свечано је отворена синоћ пред великим бројем љубитеља сликарства и уметности. Догађај представља посебан тренутак у историји београдске уметничке сцене, јер по први пут пружа свеобухватан увид у живот и рад једног од најзначајнијих сликара са ових простора, чији је уметнички израз обележио другу половину 20. века.
22. 12. 2024. у 11:04
ЗАГЛЕДАН У ЗВЕЗДАНО НЕБО НАШЕ КЊИЖЕБНОСТИ: Будимиру Дубаку уручена награда Матице српске, установљена у част Црњанског
НЕПОСРЕДАН каква је и његова књижевност, Будимир Дубак писац из Црне Горе и лауреат књижевне награде „Бескрајни плави круг“ која му је јуче уручена у Матици српској у Новом Саду, рекао је да је почашћен признањем у знаку Милоша Црњанског, упутио је затим захвалност својим издавачима,жирију и најстаријој културној институцији српског народа, „која нас сабира већ два вијека.“
21. 12. 2024. у 22:41
Коментари (0)