НЕОБИЧНЕ ПРИЧЕ О ОБИЧНОСТИ: Песникиња Ана Марија Грбић поводом прве своје прозне књиге, "Срнећа леђа"
ШТА чини нечији живот вредним приповедања, запитао се Михајло Пантић поводом књиге "Срнећа леђа" Ане Марије Грбић, коју је управо објавила "Геопоетика". Ако је одговор - необичност, вели даље Пантић, како онда приповедати о обичности, о свима нама, свеприсутним обичнима, учинити и "мале" јунацима, а њихове (наше?) приче достојним титуле "прича"?
Ана Марија успева у томе, и да у обичности нађе необично, види занимљиво, каткад и узвишено, и да о анонимним, "малим" људима и животима приповеда на начин достојан оних "највећих" тема. А живот, или смрт, свакако су највеће међу највећима, на ма чије се битисање односиле - што доказује сваки од записа сабраних у ову збирку.
Грбићева о тој "необичној обичности" пише поетски, наравно, јер она јесте песникиња, али како је прозу почела да пише помало кроз све своје збирке поезије а наставила са кратким формама у "Пољима" и "Повељи" - није ово осетила као прелаз већ више као неки наставак. На питање како сада сагледава домете прозе у односу на поезију и тзв. просечног читаоца, одговара:
- Не знам шта је то просечан читалац, то ми звучи као да говоримо о просечним особама, а ни то одређење ми никад није било јасно. Ако је питање да ли имам осећај да се моја проза више чита - немам. Имам осећај да се можда медији више интересују за прозу него за поезију а читаоци долазе до онога што им је највише доступно. Поезија често, истина, није у излогу него "на рикни" па морате да је јурите по рафовима.
Не може тачно да се сети када је почела да пише ову књигу, чини јој се да се то збило током петочасовног чекања на ред у Институту за кожне и инфективне болести, чија чекаоница представља кулисе за једну заиста упечатљиву причу.
- То баш и није романтично, али шта да радим, ни књига не прави романтичне компромисе - каже ауторка. - Свакако је то био дуг и спор процес, један циклус настао је на резиденцији у Софији тј. после ње, један у Истри... У Београду је увек онај тежи део посла, слагање, сумња, провера... Београд увек постане некакво радно место за књигу.
Ана Марија увиђа да роман заиста има неку повлашћену позицију у односу на кратку причу, коју Пантић дефинише као "роман сведен на своју суштину", али сматра да је реч о третману (к)од издавача, књижара, критике... - а не (к)од читалаца:
- Лично сам увек волела да читам кратке приче или, још боље, антологије кратких прича. То ми је увек било најлепше читалачко искуство. Слажем се са Пантићем, кратка прича је остварени потенцијал романа, пуна снага реченица, и она не претендује да прикаже свеукупност чиме бива лишена оне негативне претенциозности великих животних закључака.
ВЕЛИЧАНСТВЕН "ОБИЧАН ЧОВЕК"
НЕМА сумње да ми је омиљени домаћи приповедач Владан Матијевића, говорим о живим домаћим писцима пошто се о њима ретко говори у препорукама - каже Ана Марија. - Владанов "обичан човек" је величанствен и чудесан, што заиста и јесте, и то пуно говори и о свету у којем живи.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)