ТВ КРИТИКА: Народ који је Хитлеру рекао "не"

Божидар Зечевић

28. 03. 2021. у 11:12

ОВА емисија, посвећена осамдесетогодишњици 27. марта 1941, велике манифестације антифашистичког духа српског народа, којом је, заправо, започео Други светски рат, носи поднаслов "Прича о Светолику Драгачевцу" и полазиште јој је лично писмо које је овај житељ Поморавља, иначе срески начелник у пензији, упутио вођи Рајха Адолфу Хитлеру, у Берлин.

ТВ КРИТИКА: Народ који је Хитлеру рекао не

Фото РТС

Без обзира на оштре и увредљиве речи (или можда баш због њих!), ово је писмо оцењено као пуни израз српске народне душе и спонтаног антихитлеровског отпора, написано и послато са поште у Параћину, у току мартовских демонстрација 1941, са циљем да запрети највећем ратном злочинцу у дотадашњој историји света казном (!), за чудо и покор које Немачка чини и које ће тек чинити по свету.

Необичног садржаја и уопште идеје, у тренутку у коме је цела Европа, осим Енглеске, стењала под Хитлеровом чизмом, Светоликово писмо било је симболички гест планетарних размера, по тежини и значају једнак крику Зоје Космодемјанске, пред упереним цевима.

Шамар у лице Хитлеру био је један типично српски гест, нешто што припада менталитету и етичком инату "лудих Срба", који су први у континенталној Европи право из душе повикали: "Смрт фашизму - слобода народу"! И платили то највишом ценом. Заслуга Зарићеве је што је поново извукла ово писмо и први пут га објавила на телевизији, чиме није могла боље да обележи велику годишњицу. Поруке 27. марта 1941. као светског дана антифашизма добијају тиме свој пуни смисао.

Све друго у овој емисији бледо је и, уосталом, мање важно. У прилично конвенционалном подсећању на потписивање споразума о приступању Краљевине Југославије Хитлеровом Тројном пакту, у Бечу 25. марта 1941, те спонтани народни гнев који је избио још исте вечери у Србији, под геслом "Боље рат него пакт!", већ је доста тога и написано и снимљено.

Све се о томе углавном понавља и Зарићева не саопштава ништа ново. Ни међународни аспект догађаја, изузетно неповољан по наш народ у вртлогу светског рата који је већ почео... Ни унутрашњи друштвени канцер хрватске сецесије, који је дубоко захватио Југославију и прети да је сруши сваког часа... Ни регонално окружење, које је претило свим врстама непријатељства. Ни крхки мир, који је регент Павле Карађорђевић једва успевао да одржи, лавирајући међу свим тим опасностима, да би сачувао ову какву-такву "скаламерију од државе" (израз војводе Степе Степановића) по цену трулих компромиса.

Народ се дигао и за једну ноћ срушио ову владу, предвођен патриотским официрима, међу којима је, доиста, било и симпатизера Енглеске, не толико важних да би преузели кормило државе. Пуч је изведен, без капи проливене крви (осим једне једине "колатералне грешке"), стотину хиљада углавном Београђана манифестовало је младом краљу, који је тог јутра преузео власт.

Био је то израз видовданског култа слободе и правде који је избио из дубина народне душе и постао тековина новије српске историје, упркос превисокој цени: Хитлер је муњевито одговорио на овај шамар и почео је најстрашнији рат у српској историји, најстрашнији и због тога што се одмах претворио и у грађански и братоубилачки, са погубним последицама, које још увек трају. Али све то је, кажем, мање важно пред суштином овог догађаја, која се открива не само у необичном писму једног човека из 1941, него и у завршној монтажи ставова наших истакнутих историчара.

Пре свега, 27. март 1941. био је спонтани излив српског слободарског духа. (Као што није дуговао ама баш ништа комунистима и Титу, који је после 1945. силом присвојио ову тековину, тако нема ничег заједничког ни са данашњим антифама сорошевског типа, које нису друго до фашизам сам).

Академик Љубодраг Димић закључио је: "На овај изворни антифашизам, Хитлер је одговорио нападом не на Југославију, него на српски народ и монструозно га казнио за пример другима".

Дан 27. март 1941. био је заиста "српска ствар", израз чисто српске етичке вертикале, а Адолф Хитлер је знао кога и за шта кажњава. Ни данас ситуација није битно различита: поново смо окружени непријатељима, фашизам је опет у непојамном успону, нарочито у нашем најближем окружењу, а тешка искуства Другог светског рата се на целом Западу намерно предају забораву.

Једно писмо Хитлеру из марта 1941, откуцано ћириличком "ремингтон" машином, поново отвара питања нашег опстанка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (1)

ШТА СЕ ОВО ДОГОДИЛО: Незапамћени хаос у свлачионици Денвера након победе над Лејкерсима