УМЕТНОСТ ЈЕ СТВАРАЛА ОД СВЕГА ШТО ЈЕ ДОТАКЛА: Ретроспективна изложба сликарке Мире Бртке (1930 - 2014) у Музеју града Београда
У ПРОСТОРУ Музеја града Београда, у Ресавској 40б, око три стотине експоната, заокружиће причу о свестраној уметници Мири Бртки (1930-2014), са освртом на њено ликовно стваралаштво, али и на креативност коју је испољила као филмска режисерка, костимографкиња, активисткиња.
Ретроспективну поставку названу "Рефлексије", посвећену ауторки која је била један од носилаца нових тенденција у српској савременој уметности друге половине прошлог века, организује фондација са њеним именом и Музеј града Београда, а биће отворена од 17. марта до 21. априла.
На једном месту биће тако сакупљени одабрани радови настали током педесетогодишње каријере, од 1964, када је имала прву самосталну изложбу у Риму, до ретроспективе "Нестабилне равнотеже", приређене у МСУВ, 2012. године. Изложба ће приказати нека од њених најрепрезентативнијих дела, попут серије слика у духу постенформела, али и остварења у којима се бавила истраживањем светлости и боје, сарађујући са групом Illumination, под менторством јапанског уметника Нобуја Абеа. Део поставке је и циклус "Белих слика", за које су карактерестичне геометријске форме, као и дела из серије "Линеари" и "Чисто сликарство".
На аутентичан начин, ова уметница користила је различите материјале - папир и текстил, стварала колаже, асамблаже, објекте. Бавила се и скулптуром, а изложба обухвата њене вајарске радове, од оних малог формата, до монументалних. Реч је о циклусима, "Акумулације", "Црвена скулптура", "Линеарна скулптура", "Метамеханике", "Споља-изнутра".
Уникатне "Мирине хаљине"
ПОРЕД сликарства, колажа и скулптуре, позоришне и филмске режије, сценографије, костимографије, анимираног филма, успешно се бавила и модом (уникатне "Мирине хаљине") и везом. У циклусу "Радови с везом" сарађивала је са својим сународњакињама, ткаљама - Словакињама. Основала је и уметничку асоцијацију "Биро бункер" у Старој Пазови.
Рођена у словачкој породици у Новим Бановцима, гимназију, а потом и студије режије на Академији за позориште и филм завршила је у Београду 1953. да би у Риму дипломирала на Академији лепих уметности, деценију касније. Њени сликарски почеци, средином шездесетих година 20. века, одвијају се у атмосфери италијанске уметности периода "после енформела", a од 1966. прелази на колористичку апстракцију у сликама, колажима и темперама на картону.
Прве самосталне изложбе у Југославији имала је у Музеју савремене уметности у Новом Саду и Салону Музеја савремене уметности у Београду 1971. године, иако је везе са београдском уметничком сценом успоставља учешћем на Тријеналу 1967. и Октобарском салону 1968. године.
Била је предана стваралаштву до последњег даха, упркос великој, личној животној трагедији, која ју је задесила средином деведесетих: снимајући прве кадрове филма "Сутон над Београдом", њен супруг режисер Драган Кресоја, и син, камерман, Милош Стефан Кресоја, погинули су у хеликоптерској несрећи, на ушћу Саве у Дунав.
Радови ове уметнице налазе се у јавним збиркама, попут Музеја савремене уметности Војводине, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Сарајева, галеријама и музејима у Тренту, Риму, Истанбулу, као и у приватним колекцијама. Скулптуре Мире Бртке постављене су у јавним просторима у Вршцу, Кикинди, Апатину, Старој Пазови, а о њој је снимљено више филмова и телевизијских емисија.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)