ЋОПИЋ ЈЕ ВЕЛИКО БЛАГО: Миладин Ћулафић, добитник награде задужбине са именом великог писца за збирку "Преко границе"
ВИШЕ од пет деценија (1939) исписује прозне странице дубоко инспирисане - лексиком, ликовима, природом, обичајима - два краја у којима је живео. У детињству, у северном делу Црне Горе, а касније у Босни, где је радио као професор књижевности. То одлично показује и збирка прича "Преко границе", у издању СКЗ, за коју је недавно добио престижну награда Задужбине "Бранко Ћопић".
Овај писац се, како добро примећује уредник Драган Лакићевић, придружио српским прозаистима (Матавуљ, Кочић, Глишић, Ћопић, Ћосић...) чија су дела препуна домаћег духа, дубоких слика поднебља, природе и живота у оскудним условима. Друкчији и свој, ни одвећ модеран, нити старомодан, Ћулафић бруси причу, дотерује, скраћује и бира.
- У мом детињству, у завичају, читане су, увече, уз петролејку, јуначке народне песме. Народ је читао (слушао) своје песме. Чита неко, задихано, оним помало гусларским тоном. Па се ту, богами, и отплаче. Било је све то - како се тада живело - велика школа! Какве су само биле оне удовице: врати се, са четворо-петоро деце, из бежаније, буквално, на згариште. И нису се жалиле. Добро сам - каже - ђеца су ми жива и здрава. Она зна да нечија деца нису жива или нису здрава, па како да се она жали. Па оне мобе, које су биле, и рад и помоћ, и свечаност. Све се радило с песмом. Свака воћка, сваке године, рађала. И кад је притешњена, притиснута, дивљином.
Присећајући се тих давних дана, Ћулафић каже како је њих шесторо деце било више окренуто шуми и планини но селу и цело лето су проводили по травуљинама и врелим камењарима. У таквој средини приповедање је заволео од најбољих приповедача, од правог сељака код кога, како каже, језик није циљ да покаже како је речит и мудар, већ средство да се нешто исприча.
- И не прича он о политици, о ономе што је синоћ било на телевизији - он прича, о земљи и небу, о дрвету (какво је и за шта је добро које дрво), о воћки и зверки, о крави и коњу - (шта чини крава својим млеком, и коњ, својом снагом), за сиротињу.
На питање који је писац на њега највише утицао, Ћулафић одговара да је то Андрић:
- Он је, иначе, ваљда, онај, од кога се, у много чему, може највише научити. А и Бранко Ћопић је једно наше велико благо, јединствено. То је незамисливо, докле се прострло оно што је исцурило из његовог пера, ту су деценије, па колико превода о којима ми појма немамо. Колико је само људи насмејао! Колико само вреди она једна његова досетка! "Рођен сам", каже Ћопић, "1915. године, у селу Хашанима, под Грмечом, у сиромашној сељачкој породици, у ствари, ја, тада, нисам ни знао да смо ми сиромашни - то сам послије прочитао у биографији". Или каже: "Ја ти, брате, волим оне људе као онај, што му је прешао точак од камиона преко стомака, па притрче људи, и један га пита како се осећа, а он каже, показујући на стомак: Добро, једино, кад се насмејем, овде ме заболи."
Уз трагично осећање живота дато кроз судбине људи којима прилике никако нису биле наклоњене, у овим причама има и хумора, и то изворног и пресног.
- Е баш зато, због те трагичности живота, морао се човек бранити хумором. Да неку глупост превазиђе својим духом; да неку муку преокрене на мудрост. Каже један: "Мој отац, када је умро, оставио је сто милиона". "Није то ништа", каже други, "мој отац, кад је умро, оставио је - читав свет". И, за крај, овакав пример хумора - опет анегдота: Са репутацијом великог музичара, пољски пијаниста, каже једном: "Петнаест година ми је требало да се уверим како немам дара за музику". "И шта си онда урадио?", пита га пријатељ. "Ништа", каже Пандеревски, "било је већ прекасно, у међувремену сам постао славан".
ПЕШИЦЕ 25 КИЛОМЕТАРА
- А и од оног пешачења, док смо ишли у гимназију у (тада) Иванграду, није прављено никакво питање: у суботу, по мразу и мећави, 25 километара до куће, сутрадан, у повратку, још толико (а у понедељак - "физичко васпитање") - и све је то било, нешто најобичније, најприродније" - каже Ћулафић.
Препоручујемо
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
РАЗВОДИ СЕ ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ После 25 година брака: "И даље је волим, свакоме је тешко на свој начин"
ПОЛИТИЧАР Чедомир Јовановић потврдио је да је у фебруару поднео захтев за развод брака од супруге Јелене Јовановић.
21. 12. 2024. у 16:32
Коментари (0)