САЊАМ ДА СА БЕЧКОМ ОПЕРОМ ПЛЕШЕМ У БЕОГРАДУ: Гала Јовановић, наша цењена балерина, одбројава дане до краја пандемије ковида 19

БИЛА је Мирта у "Жизели", улична играчица у "Дон Кихоту", Вила Јоргован у "Успаваној лепотици", играла четири велика лабуда у "Лабудовом језеру". Кад човек ради оно што воли, страст временом може да буде само јача. Живот бечке балерине Гале Јовановић (31), рођене Београђанке, прави је пример за ову максиму.

Гала Јовановић / Фото Мариан Фурника

- Кад се приближим згради Опере, и даље ме одушевљава. Ни после 15 година не могу да је се нагледам! Задивим се сваки пут кад је видим - истиче Јовановићева, за "Новости".

Успешна животна прича увек је подстрек за млађе генерације. Почела је да игра са четири године у школи "Браћа Стаменковић". Одмах се, каже, заљубила у балет. Касније је похађала балетску школу "Лујо Давичо", а у трећој години средње школе, 2005, отишла је на такмичење у Берлин, па у Лозану. То је било пресудно. Хтела је да се даље развија, па је послала снимке у Цирих и Беч. Примили су је у обе школе! У последњем тренутку, одлучила се за Беч. У сећању из најранијег доба заувек ће јој, каже, остати то што јој је прва година балетске школе била прекинута због бомбардовања:

- Похађала сам је само до марта. Сви смо онда прешли у други разред. Упамтила сам, наравно, и своју професорку у средњој школи, Милицу Безмаревић, од које сам доста научила.

Данас је цењени полусолиста чувене Бечке опере. А првих дана у царској престоници све је било ново и другачије. Није знала немачки, говорила је енглески и тако се споразумевала. Слично је било и са другима. Примили су је на трећу годину, али је у Београду ишла две године испред, тако да није ништа изгубила.

Даље је све текло као на филму. Већ на средини завршне године су јој дали уговор аспиранта, неку врсту предангажмана за Народну оперу. Играла је неколико месеци представе и учила репертоар, да би јој већ у јуну понудили прави уговор. Била је у Народној опери до 2012, када је постала члан Бечке опере. У међувремену је 2015, промовисана у полусолисту.

- Улога полусолисте подразумева да могу да наступам и соло, и са групом. Недавно смо имали премијеру опере "Четири" композитора Густава Малера коју је поставио Мартин Шлепфер - истиче наша саговоница, чији су балетски узори Силви Гилен, Светлана Захарова, Маријанела Нуњез, док је код нас, док је била млађа, волела да гледа Милу Драгићевић и Ану Павловић.

ЕПА

Њене наступе прате лепе критике:

- Увек је ласкаво добити позитиван одјек, кад се нешто одигра. Улаже се доста труда и рада, па смо сви на крају задовољни. Знамо, на основу тога, и шта да урадимо да бисмо били још бољи.

Гала Јовановић је била и заштитни знак Београдског фестивала игре. Као наш уметник који живи у иностранству, снимала је званични спот за фестивал, 2018. године, на позив Аје Јунг. Добила је том приликом и ВИП награду, што јој, како истиче, веома значи. Ипак, у свом родном граду још није наступала, откако је отишла.

- Био је такав сплет околности. Надам се да ће ускоро бити прилике. Волела бих да гостујем у Београду са Бечком опером. Или да учествујем на неком фестивалу. Било би то, заиста, лепо!

Живот у Бечу је, каже, удобан, миран и опуштен. Ипак, епидемија короне јој је у међувремену, као и свима, доста пореметила живот. Бечка опера је затворена, нема представа, све је стало:

- Нисмо радили од марта до септембра, а Опера је поново затворена од 1. новембра до даљег. То је веома дуга пауза, губи се форма, годину дана је веома много за каријеру играча. Хтела бих на сцену, да играм, да долази публика. Осећам као да ми је то одузето. Нема ни дружења и налажења са пријатељима, не раде ресторани, не може да се попије кафа. Чудно је време, као да је избрисано. Као да нема времена!

Било јој је, истиче, дуго потребно да схвати шта се дешава, да прихвати карантин и затварање институција, све док није постала свесна да људи заиста леже на интензивној нези и да се боре за живот:

- Жао ми је свих, пре свега оних који су умрли или изгубили неког члана породице, а онда и оних који не могу да раде. Не можемо само на себе да мислимо, морамо да спасавамо животе. Корона је још једном показала да на свету нема правде.

Ипак, види светло на крају тунела. Узда се у вакцину и верује у њу. После свега, само жели да се живот врати у нормалу:

- Не треба боље од тога! Нека буде само како је било. Волела бих да људи размишљају оптимистички, јер човек сам не може да утиче на вишу силу. Нервирање ту ништа не може да промени. Зато треба остати позитиван, колико год се то може.

НЕДОСТАЈЕ МИ ПОРОДИЦА

РОДНИ град и породица Гали много недостају:

- Углавном сам током целе године много ангажована, али лети увек пронађем времена да дођем. Али, сада, због пандемије, нисам била још од јула 2019, и то ми, заиста, тешко пада. Обавезни су тестови и карантин на повратку, све је компликовано. Сада је заиста опасно путовати, без преке потребе. Не усуђујем се. Није отишао нико ни од мојих колега. Радимо и чекамо да све ово прође. Надам се да ће до лета све то бити прошлост!

Препоручујемо

Култура

0 0

"МАДАМ БАТЕРФЛАЈ" ПРВИ ПУТ БАЛЕТСКА ПРЕДСТАВА: Копродукција Српског народног позоришта и аустријске балетске куће "Европа балет"

09. 03. 2021. у 12:31

Црна Гора

0 1

НА ВРХОВИМА ПРСТИЈУ ИГРАЈУ "С АНЂЕЛИМА": Балетска школа "Принцеза Ксенија" из Бара обележила 20 година рада

28. 02. 2021. у 08:38

Култура

0 0

КАКО ДО ПУБЛИКЕ: Опера и балет на ТикТоку

18. 02. 2021. у 20:26

Култура

0 1

ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА „СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА“: На великој сцени Народног позоришта

04. 02. 2021. у 16:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације