Култура

ЕКСКЛУЗИВНО Колм Мини: Научио сам шта значи патити због уметности

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

14. 03. 2021. у 13:45

КО је током деведесетих година прошлог века одрастао уз серијале чувене франшизе "Звездане стазе" - "Следећа генерација" и "Станица: Дубоки свемир 9", немогуће је да не зна за поручника Мајлса О'Брајана.

ЕКСКЛУЗИВНО Колм Мини: Научио сам шта значи патити због уметности

Уз Молдера и Скали, и остатак сабораца из великог мрачног свемира, вероватно једног од незаобилазних ликова научне фантастике који су обележили последњу деценију претходног века на нашим малим екранима. Риђокосом Ирцу, номинованом за један Златни глобус, глумцу Колму Минију, путовања кроз време изгледа су записана у генетском коду. Тако нас је 30 година после премијерног лета легендарним свемирским бродом Ентерпрајз у беспућа космоса, серијом "Стисак Сингапура", коју од 7. марта пратимо на каналу Епик Драма (недељом од 21.00), овог пута повео - у прошлост.

У ексклузивном разговору за "ТВ новости", звезда серијала о богатој британској породици, затеченој усред јапанске инвазије на Сингапур, открива да је снимање "Стиска Сингапура" за њега био већи изазов од борбе са Клингонцима.

- Стара глумачка фраза "патити због уметности" чини ми се најприкладнијом за све изазове са којима смо се сурели на сету у Малезији. Радили смо у невероватним условима. Период који серија обрађује је заиста предиван и сигуран сам да ће гледаоци бити одушевљени оним што ће видети на малим екранима. Али, само ми знамо како је изгледало глумити гламур пред камерама, утегнути у строга британска одела, на малезијских 40 степени Целзијуса, уз влажност ваздуха већу од 90 одсто. Пакао је преблага реч да би се то описало - уз смех Мини описује утиске са снимања серије у којој глуми мајора Брендана Арчера, задуженог за надзор подружнице компаније Блекет и Веб у власништву његових богатих, арогантних и похлепних газда.

* Изузмемо ли ту врућину, који део рада на серији "Стисак Сингапура" бисте описали као највећи изазов?

- Тешко би ми било да се одлучим да ли је то била сцена у којој сам неколико тренутака после монсуна, када се у Малезији подигне незамислива спарина, морао да носим костим ђавола, или онај када ми је мој пас на сету умало откинуо прст. Памтићу ову серију веома дуго (смех). Наиме, мајор Арчер има пса који није био увек лак за сарадњу. Занимљиво је да у Малезији немају трениране животиње које можете да користите на сету. Иначе, обожавам псе, али овај је био прилично необичног карактера. Једну сцену морали смо да поновимо чак 18 пута, јер он једноставно тог дана није био заинтересован за сарадњу. Поента је била да је требало да ме прати уз степенице, што он није хтео. Покушао сам да га намамим и кобасицама и посластицама, али џаба. На крају сам за његову огрлицу везао силк за удице и снажно повукао ка себи. У том тренутку, он је полетео свом силином, и умало ми откинуо прст око ког је силк био обмотан.

* Делује да ће вам Малезија дуго остати у сећању. Да ли вам је пошло за руком да се макар на тренутак осетите као Британац у Сингапуру?

- У потпуности. Сигуран сам да би Британци у таквим условима били обучени баш као ми на сету. Јер, статус не зна за врућину ни за климу. Важно је у сваком тренутку бити - класа. Тако да сам и ја пред камерама носио скупоцена дебела британска одела, али чим би се чуло чувено "Рез", трчао бих у приколицу да се пресвучем у широки шортс. Ипак, сцену у којој ме је власник компаније натерао да на прослави носим костим ђавола, шивен од тешког црвеног сомота, са све огртачем и маском за главу, никада нећу заборавити. Ово је био мој први пут у Малезији и заиста сам се одушевио земљом. Осим климе, све је предивно. Бар оно што сам видео док сам кроз наочаре за сунце посматрао из климатизованог аутомобила. Једном сам се тако занео и са наочарима изашао из кола. Истог тренутка се на њима ухватила пара и било је немогуће видети прст пред очима. Могу само да замислим како је било Британцима у Сингапуру за време Другог светског рата, када нису постојали клима уређаји (смех).

* Ипак, ово вам је била прилика да из прве руке доживите једну потпуно непознату културу и историјски период?

- Арчер је тако интригантан лик. Одувек сам желео да снимим драму из Другог светског рата и ово ми је било остварење тог сна. У почетку нисам добро разумео мајора, али онда сам прочитао "Невоље", што је прва из трилогије књига Фареловог "Британског царства", на којима је заснована серија и то ми је много помогло да сагледам ту ситуацију и услове у којима се развијао његов лик. У првој књизи мајора затичемо пре него што је дошао у Сингапур. Та прича смештена је у Ирску 1920, а мајор, који је Енглез, у њој има истакнуто место, и објашњава се много тога што је проживео у Сингапуру 20 година касније. Кључан тренутак за његов лик је у ствари губитак вољене особе, након чега он само лелуја кроз живот, не дозволивши себи у било ком тренутку да се опорави од снажног пострауматског стреса који је тада доживео.

* Шта га одводи у Сингапур?

- Управо та неснађеност у животу и одсуство за било чиме што би његов живот у Лондону учинило срећним и занимљивим. Када наследи богатство од тетке, одлази у Сингапур и тамо постаје надзорник на плантажи каучука у власништву богате британске породичне фирме. Сматра да су Блекетови, његове газде, одвратни, али некако подноси њихову саможивост и размаженост. Има став "живи и пусти да живи", али није потпуно покоран.

* Којом магијом ће "Стисак Сингапура" завести гледаоце?

- Чини ми се да серија има одличну комбинацију коју са собом доноси костимирана епоха, далеки Исток, одлична глумачка поставка и, што је најважније, сценарио достојан приче из романа. Често упоређујем посао глумца са оним што раде музичари. Када добијете прелепо написане ноте, немогуће је да лоше свирате. А ноте за "Стисак Сингапура" свирају прелепу мелодију.

* У Малезији су и даље присутни остаци некадашње колонијалне владавине. Можете ли нам рећи нешто више о локацијама на којима сте снимали?

- Импресивна кућа Блекетових била је бивша резиденција британског високог комесара, а касније је преименована у све и свашта, укључујући и хотел и ресторан. То је лепа кућа на врху брда, окружена ботаничким баштама. Када сте у костиму и уђете на такво место, то је сјајан кључ за карактер. По завршетку снимања био сам толико одушевљен свиме што сам тамо доживео да сам морао да позовем супругу и ћерку да ми се придруже како бисмо заједно обишли Вијетнам и Камбоџу.

ШПАНИЈА, МОРЕ И МАСЛИНЕ

* ПРОШЛЕ су скоро три деценије откако смо вас гледали у "Звезданим стазама". Како вам се сада чини тај период са ове дистанце, да ли се нешто променило у свету глуме током свих ових година?

- Радо се и даље враћам тој фази моје каријере. Волим у шали да кажем да сам скоро читаву деценију провео у свемиру, летећи међу звездама. Заиста прелепа сећања ме вежу за то време. "Звездане стазе" су један од ретких ТВ феномена који има тако посвећену и озбиљну армију обожаваоца. А када је реч о глуми, није се много променило. Радим пуном паром и радим много. Заклео сам се себи да ћу почети да одбијам улоге, али то је проклетство глумаца. Не можете рећи "не" лепој улози. Ипак, покушавам да имам неколико месеци одмора лети. Поделио сам живот између Лос Анђелеса и Шпаније, при чему много волим то време током лета које проводим са супругом у Шпанији, јер ме она попут праве домаћице "упрегне" да обављам све кућне послове који се очекују од мушкарца. Тако смо прошле године први пут пресовали своје маслине. Сви смо били напољу и брали маслине. Супруга, ћерка и ја. Било је то незаборавно искуство.