ИНТЕРВЈУ Иван Ђорђевић Џуди: Волео бих да опет обучем онај црни Зороов капут
ИЗ некадашњег села Бечкерек, подигнутог на три острва реке Бегеј, данашњег Зрењанина, стигао нам је, ни мање ни више - Зоро, сурови, интелигентни убица.
Наравно, ради се о улози младог глумца Ивана Ђорђевића Џудија у гледаној серији "Тајкун". Критичари тврде да је Џуди одиграо најбољу и најзахтевнију улогу у досадашњој каријери, са чим се гледаоци слажу, не препознајући у особењаку Зороу Ивана Ђорђевића.
Гледаоци су уживали у уметничкој бравури и трансформацији младог Зрењанинца. ФЕДИС (Фестивал домаћих играних серија) управо за ову креацију наградио га је "Златном антеном" за најбољу споредну улогу. После ове улоге, младог глумца осветлио је велики рефлектор скрећући пажњу на њега, указујући му велико поштовање, али и очекивања. Иван је имао запажене улоге у многим домаћим серијама најразличитијих жанрова. Познат је по улози Пишоње у филму "Балада о Пишоњи и Жуги", новинара Весе Бајовића у серији "Убице мога оца", Милана Степанова у "Вере и завере", Жике у "Истинама и лажима", Гедеона Дунђерског у Santa Maria della Salutе, наредника Даничића у "Чизмашима", Филипа у "Женама са Дедиња", болничара Бошка у "Ургентном центру"... Затичемо га на снимању новог пројекта, филма "Први мај".
- "Први мај" је други играни филм редитеља Младена Ђорђевића, који је и сценариста. Не смем за сада ништа да откривам о детаљима филма и лику који играм, могу да кажем само да је филм подржан од ФЦСА и Еуроимажа, и још неколико мањих европских фондова.
ОДБРАНА НАЈСТАРИЈЕ ПОЗОРИШНЕ САЛЕ
ОСТАЛИ сте да играте у позоришту "Тоша Јовановић" у свом родном Зрењанину, да браните кутуру и уметничке вредности своје географске колевке. Како изгледа та борба? Ухвати ли вас понекад малодушност, жеља за предајом и одлазак у неко престоничко позориште?
- Да, остао сам, али никако и нико не може сам да одбрани нешто што је свакако вредно брањења, а то је најстарија позоришна сала у земљи. Тренутно има неких назнака, боље климе, и надам се да ће ускоро и наступити. Знате, ми смо у Зрењанину крњи ансамбл и у дефициту смо са младим глумцима које никако не можемо да запослимо јер увек је некако прече да неко дође у администрацију, или на неко друго место које и нема круцијални значај за опстанак позоришта. Или када не можете да користите део који припада позоришту, чија је намена и била балетска сала и сала за пробе, јер је град, који је и оснивач, одлучио да то преиначи у пословни простор, и тих тричавих 200 квадрата, где би могла да се направи генијална мала сцена, да у закуп.
Дакле, да, навијам за то позориште и навијам за свако позориште јер је у овим тренуцима и више него потребно људима. Отуђеност је врло болна и озбиљна болест и ништа је лакше не може излечити него то јединствено заједништво и размена енергије које позориште дарује. Навијам и желим свом матичном позоришту једну озбиљну и добру представу са којом ћемо отворити, опет нажалост, напола сређену салу.
Што се тиче београдских сцена, свакако бих волео да сам присутнији, јер ништа не може глумца толико да унапреди као размена другачијих енергија и рад са новим колегама. Што је говорио покојни Предраг Ејдус: "Размена глумачке крви је најсигурнији начин за напредак".
Прошло је пуних 10 година од филма "Живот и смрт порно банде" и поновна сарадња са Младеном ме неизмерно радује, надам се да је обострано. Могу да додам да ме је добрано баш ухватила трема.
"Зоро - витез правде", мистериозни убица у серији "Тајкун", улога коју сте маестрално донели пред гледалиште, за многе је представљала изненађење када је ваш уметнички опус у питању. Како сте се припремали за улогу ове девијантне особе, зликовца, особењака изузетне интелигенције?
- Када је нешто добро написано, у овом случају из пера Ђорђа Милосављевића, и у добро вођеној режији Мише Терзића, то је изванредна полазна тачка за глумца који онда у односу на то може да се разигра. Знали смо да то треба да буде лик који ће, условно речено, бити контрапункт осталим ликовима који живе у својим углађеним животима, где моћ и новац диктирају правила. Почео сам да градим лик мењањем сопственог физикуса, начин на који Зоро хода, полуповијена леђа, положај главе... па преко ритма. Дао сам му времена и никада нисам журио у сценама убистава, што јесте нетипично за убицу - углавном они одраде задатак и у трену ока нестану, док је Зоро сасвим мирно и сталожено, полако одлазио са места злочина, у чему се и видела сва девијантност и интелигенција лика, знао је да је потпуно сам.
Да ли сте радећи на лику Зороа пронашли неку позитивну особину у њему, како би га можда лакше глумачки одбранили?
- Наравно, постоји та флоскула у нашем еснафу да када се гради зао човек у њему мора да се пронађе добра црта, нешто што га оплемењује и, условно речено, брани. Први дан снимања серије "Тајкун" је дан када смо снимали скоро све сцене у којим се види где и на који начин Зоро живи, и у том простору било је прегршт кавеза и 20-30 зечева, и тада ми је дошла идеја да је он неко ко воли животиње, и да у првој сцени његовог појављивања буде са зецом у рукама којем поклања апсолутну пажњу. То је тзв. моменат превареног очекивања, који је у потпуној супротности са ликом.
МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
РЕТКО ко је имао прилику да сарађује са таквим глумачким легендама као што су Рејф Фајнс, Џерард Батлер, Ванеса Редгрејев, Брајан Кокс. Какве успомене носите са снимања тог пројекта, филма "Кориолан"? Како су вас прихватиле светски познате колеге, веже ли вас нека анегдота за некога од њих?
- Да, то је једна дивна епизода са почетка моје каријере и, ни мање ни више, сцену вам режира Рејф Фајнс који је са мном и радио сцену на кастингу. То је једна озбиљна машинерија у којој су сви подједнако важан шраф, али ипак је најважнији шраф - глумац. И тачна је она реченица да што је неко већа звезда да је нормалнија особа. Тамо сам се осећао као на снимању било ког домаћег пројекта са колегама.
Шта вам значи награда ФЕДИС за најбољу споредну улогу, где сте стали раме уз раме са легендарном Весном Тривалић?
- То је један мали фестивал који се тек успоставља и баш ми је драго да сам понео ту награду. Награде су потврда доброг пута, добре стазе... Мислим да никада, ни у једном процесу, нисам био сто посто сигуран да идем у добром смеру, да добро радим, и да нема никавих питања око тога какав ће крајњи учинак бити. Сумњам у све и сваки пут, и онда када се деси нека награда, могу мало да одахнем, али само на кратко. Бити у таквом друштву и таквој конкуренцији за награду јесте част, и тако се и односим према томе.
У ком правцу бисте желели да се развија ваша уметничка каријера?
- Управо у овом правцу у ком и иде. Што разноврснијих улога које нису близу једна другој. Волим да се играм и истражујем.
Играли сте у многим серијама које су имале велику гледаност и које је публика обожавала. Коју лично бисте ви изабрали од свих, да има још једну сезону?
- Свакако "Тајкун", волео бих опет да обучем онај црни капут и успорим ритам хода.
Завршили сте глуму у класи професора Владе Јевтовића. Шта ћете заувек памтити од онога што вам је рекао ваш "академски отац", а шта од савета и речи свог тате, глумца Драгана Ђорђевића?
- Памтићу га по томе што је свакоме од нас дао све алате и показао како се користе. Е, сада је на нама да их користимо инвентивно и паметно. Добио сам од професора најбољу базу која ме чврсто утемељује у овом послу, и из које могу да се размашем онолико колико у том тренутку имам воље, знања, инспирације и мотивације. А од мог тате ћу памтити, и памтим, реченицу да је у глуми најважније трајање.
Препоручујемо
РИТУАЛНО УБИСТВО НА ДЕДИЊУ: Ускоро серија по роману "Деца зла" Миодрага Мајића
03. 03. 2021. у 12:26
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)